ヨブ 記 38
1 茲にヱホバ大風の中よりヨブに答へて宣まはく
Nato Jahve odgovori Jobu iz oluje i reče:
2 無智の言詞をもて道を暗からしむる此者は誰ぞや
“Tko je taj koji riječima bezumnim zamračuje božanski promisao?
3 なんぢ腰ひきからげて丈夫のごとくせよ 我なんぢに問ん 汝われに答へよ
Bokove svoje opaši k'o junak: ja ću te pitat', a ti me pouči.
4 地の基を我が置たりし時なんぢは何處にありしや 汝もし穎悟あらば言へ
Gdje si bio kad zemlju utemeljih? Kazuj, ako ti je znanje sigurno.
5 なんぢ若知んには誰が度量を定めたりしや 誰が準繩を地の上に張りたりしや
Znaš li tko joj je mjere odredio i nad njom uže mjerničko napeo?
6 その基は何の上に奠れたりしや その隅石は誰が置たりしや
Na čemu joj počivaju temelji? Tko joj postavi kamen ugaoni
7 かの時には晨星あひともに歌ひ 神の子等みな歡びて呼はりぬ
dok su klicale zvijezde jutarnje i Božji uzvikivali dvorjani?
8 海の水ながれ出で 胎内より涌いでし時誰が戸をもて之を閉こめたりしや
Tko li zatvori more vratnicama kad je navrlo iz krila majčina;
9 かの時我雲をもて之が衣服となし 黑暗をもて之が襁褓となし
kad ga oblakom k'o haljom odjenuh i k'o pelenam' ovih maglom gustom;
10 これに我法度を定め關および門を設けて
kad sam njegovu odredio među, vrata stavio sa prijevornicama?
11 曰く此までは來るべし此を越べからず 汝の高浪ここに止まるべしと
Dotle, ne dalje, rekao sam njemu, tu nek' se lomi ponos tvog valovlja!
12 なんぢ生れし日より以來朝にむかひて命を下せし事ありや また黎明にその所を知しめ
Zar si ikad zapovjedio jutru, zar si kazao zori mjesto njeno,
13 これをして地の縁を取へて惡き者をその上より振落さしめたりしや
da poduhvati zemlju za rubove i da iz nje sve bezbožnike strese;
14 地は變りて土に印したるごとくに成り 諸の物は美はしき衣服のごとくに顯る
da je pretvori u glinu pečatnu i oboji je k'o kakvu haljinu.
15 また惡人はその光明を奪はれ 高く擧たる手は折らる
Ona uzima svjetlost zlikovcima i pesnicu im lomi uzdignutu.
16 なんぢ海の泉源にいたりしことありや 淵の底を歩みしことありや
Zar si ti prodro do izvora morskih, po dnu bezdana zar si kad hodio?
17 死の門なんぢのために開けたりしや 汝死蔭の門を見たりしや
Zar su ti vrata smrti pokazali; vidje li dveri kraja mrtvih sjena?
18 なんぢ地の廣を看きはめしや 若これを盡く知ば言へ
Zar si prostranstvo zemlje uočio? Govori, ako ti je znano sve to.
19 光明の在る所に往く路は孰ぞや 黑暗の在る所は何處ぞや
Koji putovi u dom svjetla vode, na kojem mjestu prebivaju tmine,
20 なんぢ之をその境に導びき得るや その家の路を知をるや
da ih odvedeš u njine krajeve, da im put k stanu njihovu pokažeš?
21 なんぢ之を知ならん汝はかの時すでに生れをり また汝の經たる日の數も多ければなり
Ti znadeš to, tÓa davno ti se rodi, tvojih dana broj veoma je velik!
22 なんぢ雪の庫にいりしや 雹の庫を見しや
Zar si stigao do riznica snijega i zar si tuče spremišta vidio
23 これ我が艱難の時にために蓄はへ 戰爭および戰鬪の日のために蓄はへ置くものなり
što ih pričuvah za dane nevolje, za vrijeme boja krvava i rata?
24 光明の發散る道 東風の地に吹わたる所の路は何處ぞや
Kojim li se putem dijeli munja kada iskre po svoj zemlji prosipa?
25 誰が大雨を灌ぐ水路を開き雷電の光の過る道を開き
Tko li je jaz iskopao povodnju, tko prokrčio pute grmljavini
26 人なき地にも人なき荒野にも雨を降し
da bi daždjelo na kraj nenastanjen, na pustinju gdje žive duše nema,
27 荒かつ廢れたる處々を潤ほし かつ若菜蔬を生出しむるや
da bi neplodnu napojio pustoš, da bi u stepi trava izniknula?
28 雨に父ありや 露の珠は誰が生る者なるや
Ima li kiša svoga roditelja? Tko je taj koji kapi rose rađa?
29 氷は誰が胎より出るや 空の霜は誰が產むところなるや
Iz čijeg li mraz izlazi krila, tko slanu stvara što s nebesa pada?
30 水かたまりて石のごとくに成り 淵の面こほる
Kako čvrsnu vode poput kamena i led se hvata površja bezdana?
31 なんぢ昴宿の鏈索を結びうるや 參宿の繋繩を解うるや
Možeš li lancem vezati Vlašiće i razdriješiti spone Orionu,
32 なんぢ十二宮をその時にしたがひて引いだし得るや また北斗とその子星を導びき得るや
u pravo vrijeme izvesti Danicu, vodit' Medvjeda s njegovim mladima?
33 なんぢ天の常經を知るや 天をして其權力を地に施こさしむるや
Zar poznaješ ti zakone nebeske pa da njima moć na zemlji dodijeliš?
34 なんぢ聲を雲に擧げ滂沛の水をして汝を掩はしむるを得るや
Zar doviknuti možeš oblacima pa da pljuskovi tebe poslušaju?
35 なんぢ閃電を遣はして往しめ なんぢに答へて我儕は此にありと言しめ得るや
Zar na zapovijed tvoju munje lijeću i tebi zar se odazivlju: 'Evo nas'?
36 胸の中の智慧は誰が與へし者ぞ 心の内の聰明は誰が授けし者ぞ
Tko je mudrost darovao ibisu, tko li je pamet ulio u pijetla?
37 たれか能く智慧をもて雲を數へんや たれか能く天の瓶を傾むけ
Tko to mudro prebrojava oblake i tko nebeske izlijeva mjehove
38 塵をして一塊に流れあはしめ土塊をしてあひかたまらしめんや
dok se zemlja u tijesto ne zgusne i dok se grude njezine ne slijepe?
39 なんぢ牝獅子のために食物を獵や また小獅子の食氣を滿すや
Zar ćeš ti plijen uloviti lavici ili ćeš glad utažit' lavićima
40 その洞穴に伏し 森の中に隱れ伺がふ時なんぢこの事を爲うるや
na leglu svojem dok gladni čekaju i vrebaju na žrtvu iz zaklona?
41 また鴉の子 神にむかひて呼はり 食物なくして徘徊る時 鴉に餌を與ふる者は誰ぞや
Tko hranu gavranovima pribavlja kad Bogu ptići njegovi cijuču i naokolo oblijeću bez hrane?
