ヨブ 記 31
1 我わが目と約を立たり 何ぞ小艾を慕はんや
Sa svojim očima savez sam sklopio da pogledat neću nijednu djevicu.
2 然せば上より神の降し給ふ分は如何なるべきぞ 高處より全能者の與へ給ふ業は如何なるべきぞ
A što mi je Bog odozgo dosudio, kakva mi je baština od Svesilnoga?
3 惡き人には滅亡きたらざらんや 善らぬ事を爲す者には常ならぬ災禍あらざらんや
TÓa nije li nesreća za opakoga, a nevolja za one koji zlo čine?
4 彼わが道を見そなはし わが歩履をことごとく數へたまはざらんや
Ne proniče li on sve moje putove, ne prebraja li on sve moje korake?
5 我虚誕とつれだちて歩みし事ありや わが足虚僞に奔從がひし事ありや
Zar sam ikad u društvu laži hodio, zar mi je noga k prijevari hitjela?
6 請ふ公平き權衡をもて我を稱れ 然ば神われの正しきを知たまはん
Nek' me na ispravnoj mjeri Bog izmjeri pa će uvidjeti neporočnost moju!
7 わが歩履もし道を離れ わが心もしわが目に隨がひて歩み わが手にもし汚のつきてあらば
Ako mi je korak s puta kad zašao, ako mi se srce za okom povelo, ako mi je ljaga ruke okaljala,
8 我が播たるを人食ふも善し わが產物を根より拔るるも善し
neka drugi jede što sam posijao, neka sve moje iskorijene izdanke!
9 われもし婦人のために心まよへる事あるか 又は我もしわが隣の門にありて伺ひし事あらば
Ako mi zavede srce žena neka, ako za vratima svog bližnjeg kad vrebah,
10 わが妻ほかの人のために臼磨き ほかの人々かれの上に寢るも善し
neka moja žena drugom mlin okreće, neka s drugim svoju podijeli postelju!
11 其は是は重き罪にして裁判人に罰せらるべき惡事なればなり
Djelo bestidno time bih počinio, zločin kojem pravda treba da presudi,
12 是はすなはち滅亡にまでも燬いたる火にしてわが一切の產をことごとく絶さん
užego vatru što žeže do Propasti i što bi svu moju sažgala ljetinu.
13 わが僕あるひは婢の我と辯爭ひし時に我もし之が權理を輕んぜし事あらば
Ako kada prezreh pravo sluge svoga il' služavke, sa mnom kad su se parbili,
14 神の起あがりたまふ時には如何せんや 神の臨みたまふ時には何と答へまつらんや
što ću učiniti kada Bog ustane? Što ću odvratit' kad račun zatraži?
15 われを胎内に造りし者また彼をも造りたまひしならずや われらを腹の内に形造りたまひし者は唯一の者ならずや
Zar nas oba on ne stvori u utrobi i jednako sazda u krilu majčinu?
16 我もし貧き者にその願ふところを獲しめず 寡婦をしてその目おとろへしめし事あるか
Ogluših li se na molbe siromaha ili rasplakah oči udovičine?
17 または我獨みづから食物を啖ひて孤子にこれを啖はしめざりしこと有るか
Jesam li kada sam svoj jeo zalogaj a da ga nisam sa sirotom dijelio?
18 (却つて彼らは我が若き時より我に育てられしこと父におけるが如し 我は胎内を出てより以來寡を導びく事をせり)
TÓa od mladosti k'o otac sam mu bio, vodio sam ga od krila materina!
19 われ衣服なくして死んとする者あるひは身を覆ふ物なくして居る人を見し時に
Zar sam beskućnika vidio bez odjeće ili siromaha kog bez pokrivača
20 その腰もし我を祝せず また彼もしわが羊の毛にて温まらざりし事あるか
a da mu bedra ne blagosloviše mene kad se runom mojih ovaca ogrija?
21 われを助くる者の門にをるを見て我みなしごに向ひて手を上し事あるか
Ako sam ruku na nevina podigao znajuć' da mi je na vratima branitelj,
22 然ありしならば肩骨よりしてわが肩おち骨とはなれてわが腕折よ
nek' se rame moje od pleća odvali i neka mi ruka od lakta otpadne!
23 神より出る災禍は我これを懼る その威光の前には我 能力なし
Jer strahote Božje na mene bi pale, njegovu ne bih odolio veličanstvu.
24 我もし金をわが望となし 精金にむかひて汝わが所賴なりと言しこと有か
Zar sam u zlato pouzdanje stavio i rekao zlatu: 'Sigurnosti moja!'
25 我もしわが富の大なるとわが手に物を多く獲たることを喜びしことあるか
Zar sam se veliku blagu radovao, bogatstvima koja su mi stekle ruke?
26 われ日の輝くを見または月の輝わたりて歩むを見し時
Zar se, gledajući sunce kako blista i kako mjesec sjajni nebom putuje,
27 心竊にまよひて手を口に接しことあるか
moje srce dalo potajno zavesti da bih rukom njima poljubac poslao?
28 是もまた裁判人に罪せらるべき惡事なり 我もし斯なせし事あらば上なる神に背しなり
Grijeh bi to bio što za sudom vapije, jer Boga višnjega bih se odrekao.
29 我もし我を惡む者の滅亡るを喜び 又は其災禍に罹るによりて自ら誇りし事あるか
Zar se obradovah nevolji dušmana i likovah kad ga je zlo zadesilo,
30 （我は之が生命を呪ひ索めて我口に罪を犯さしめし如き事あらず）
ja koji ne dadoh griješiti jeziku, proklinjući ga i želeći da umre?
31 わが天幕の人は言ずや彼の肉に飽ざる者いづこにか在んと
Ne govorahu li ljudi mog šatora: 'TÓa koga nije on mesom nasitio'?
32 旅人は外に宿らず わが門を我は街衢にむけて啓けり
Nikad nije stranac vani noćivao, putniku sam svoja otvarao vrata.
33 我もしアダムのごとくわが罪を蔽ひ わが惡事を胸に隱せしことあるか
Zar sam grijehe svoje ljudima tajio, zar sam u grudima skrivao krivicu
34 すなはち大衆を懼れ宗族の輕蔑に怖ぢて口を閉ぢ門を出ざりしごとき事あるか
jer sam se plašio govorkanja mnoštva i strahovao od prezira plemenskog te sam mučao ne prelazeć' svoga praga?
35 嗚呼われの言ところを聽わくる者あらまほし(我が花押ここに在り 願くは全能者われに答へたまへ)我を訴ふる者みづから訴訟状を書け
O, kad bi koga bilo da mene sasluša! Posljednju sam svoju riječ ja izrekao: na Svesilnom je sad da mi odgovori! Nek' mi optužnicu napiše protivnik,
36 われ必らず之を肩に負ひ冠冕のごとくこれを首に結ばん
i ja ću je nosit' na svome ramenu, čelo ću njome k'o krunom uresit'.
37 我わが歩履の數を彼に述ん 君王たる者のごとくして彼に近づかん
Dat ću mu račun o svojim koracima i poput kneza pred njega ću stupiti.”
38 わが田圃號呼りて我を攻め その阡陌ことごとく泣さけぶあるか
Ako je na me zemlja moja vikala, ako su s njom brazde njezine plakale;
39 若われ金を出さずしてその產物を食ひ またはその所有主をして生命を失はしめし事あらば
ako sam plodove jeo ne plativši i ako sam joj ojadio ratare,
40 小麥の代に蒺藜生いで 大麥のかはりに雜草おひ出るとも善し ヨブの詞をはりぬ
[40a] neka mjesto žita po njoj niče korov, a mjesto ječma nek' posvud kukolj raste! [40b] Konac riječi Jobovih.
