ヨブ 記 29

1 ヨブまた語をつぎて曰く

Job nastavi svoju besjedu i reče:

2 嗚呼過にし年月のごとくならまほし 神の我を護りたまへる日のごとくならまほし

“O, da mi je prošle proživjet' mjesece, dane one kad je Bog nada mnom bdio,

3 かの時には彼の燈火わが首の上に輝やき彼の光明によりて我黑暗を歩めり

kad mi je nad glavom njegov sjao žižak a kroz mrak me svjetlo njegovo vodilo,

4 わが壯なりし日のごとくならまほし 彼時には神の恩惠わが幕屋の上にありき

kao u dane mojih zrelih jeseni kad s mojim stanom Bog prijateljevaše,

5 かの時には全能者なほ我とともに在し わが子女われの周圍にありき

kada uz mene još bijaše Svesilni i moji me okruživahu dječaci,

6 乳ながれてわが足跡を洗ひ 我が傍なる磐油を灌ぎいだせり

kada mi se noge u mlijeku kupahu, a potokom ulja ključaše mi kamen!

7 かの時には我いでて邑の門に上りゆき わが座を街衢に設けたり

Kada sam na vrata gradska izlazio i svoju stolicu postavljao na trg,

8 少き者は我を見て隱れ 老たる者は起あがりて立ち

vidjevši me, sklanjali bi se mladići, starci bi ustavši stojeći ostali.

9 牧伯たる者も言談ずしてその口に手を當て

Razgovor bi prekidali uglednici i usta bi svoja rukom zatvarali.

10 貴き者も聲ををさめてその舌を上顎に貼たりき

Glavarima glas bi sasvim utihnuo, za nepce bi im se zalijepio jezik.

11 我事を耳に聞る者は我を幸福なりと呼び 我を目に見たる者はわがために證據をなしぬ

Tko god me slušao, blaženim me zvao, hvalilo me oko kad bi me vidjelo.

12 是は我助力を求むる貧しき者を拯ひ 孤子および助くる人なき者を拯ひたればなり

Jer, izbavljah bijednog kada je kukao i sirotu ostavljenu bez pomoći.

13 亡びんとせし者われを祝せり 我また寡婦の心をして喜び歌はしめたり

Na meni bješe blagoslov izgubljenih, srcu udovice ja veselje vraćah.

14 われ正義を衣また正義の衣る所となれり 我が公義は袍のごとく冠冕のごとし

Pravdom se ja kao haljinom odjenuh, nepristranost bje mi plaštem i povezom.

15 われは盲目の目となり跛者の足となり

Bjeh oči slijepcu i bjeh noge bogalju,

16 貧き者の父となり知ざる者の訴訟の由を究め

otac ubogima, zastupnik strancima.

17 惡き者の牙を折り その齒の間より獲物を取いだせり

Kršio sam zube čovjeku opaku, plijen sam čupao iz njegovih čeljusti.

18 我すなはち言けらく 我はわが巣に死ん 我が日は砂の如く多からん

Govorah: 'U svom ću izdahnuti gnijezdu, k'o palma, bezbrojne proživjevši dane.'

19 わが根は水の邊に蔓り 露わが枝に終夜おかん

Korijenje se moje sve do vode pruža, na granama mojim odmara se rosa.

20 わが榮光はわが身に新なるべくわが弓はわが手に何時も強からんと

Pomlađivat će se svagda slava moja i luk će mi se obnavljati u ruci.'

21 人々われに聽き默して我が敎を俟ち

Slušali su željno što ću im kazati i šutjeli da od mene savjet čuju.

22 わが言し後は彼等言を出さず 我説ところは彼等に甘露のごとく

Na riječi mi ne bi ništa dometali i besjede su mi daždile po njima.

23 かれらは我を望み待つこと雨のごとく 口を開きて仰ぐこと春の雨のごとくなりき

Za mnom žudjeli su oni k'o za kišom, otvarali usta k'o za pljuskom ljetnim.

24 われ彼等にむかひて笑ふとも彼等は敢て眞實とおもはず我面の光を彼等は除くことをせざりき

Osmijeh moj bijaše njima ohrabrenje; pazili su na vedrinu moga lica.

25 われは彼等のために道を擇び その首として座を占め 軍中の王のごとくして居り また哀哭者を慰さむる人のごとくなりき

Njima ja sam izabirao putove, kao poglavar ja sam ih predvodio, kao kralj među svojim kad je četama kao onaj koji tješi ojađene.