使徒の働き 4
1 かれら民に語り居るとき、祭司ら・宮守頭およびサドカイ人ら近づき來りて、
A kad oni govorahu narodu, naiðoše na njih sveštenici i vojvoda crkveni i sadukeji;
2 その民を教へ、又イエスの事を引きて死人の中よりの復活を宣ぶるを憂ひ、
I rasrdiše se, što oni uèe ljude i javljaju u Isusu vaskrsenije iz mrtvijeh.
3 手をかけて之を捕へしに、はや夕になりたれば、明くる日まで留置場に入れたり。
I digoše na njih ruke, i metnuše ih u zatvor do ujutru: jer veæ bješe veèe.
4 然れど、その言を聽きたる人々の中にも信ぜし者おほくありて、男の數おほよそ五 千 人となりたり。
A od onijeh koji slušahu rijeè mnogi vjerovaše, i postade broj ljudi oko pet hiljada.
5 明くる日、司・長老・學者らエルサレムに會し、
A kad bi ujutru, skupiše se knezovi njihovi i starješine i književnici u Jerusalim,
6 大 祭司アンナス、カヤパ、ヨハネ、アレキサンデル及び大 祭司の一族みな集ひて、
I Ana poglavar sveštenièki i Kajafa i Jovan i Aleksandar i koliko ih god bješe od roda sveštenièkoga;
7 その中にかの二人を立てて問ふ『如何なる能力いかなる名によりて此の事を行ひしぞ』
I metnuvši ih na srijedu pitahu: kakom silom ili u èije ime uèiniste vi ovo?
8 この時ペテロ聖 靈にて滿され、彼らに言ふ『民の司たち及び長老たちよ、
Tada Petar napunivši se Duha svetoga reèe im: knezovi narodni i starješine Izrailjeve!
9 我らが病める者になしし善き業に就き、その如何にして救はれしかを今日もし訊さるるならば、
Ako nas danas pitate za dobro djelo koje uèinismo bolesnu èovjeku te on ozdravi:
10 汝ら一同およびイスラエルの民みな知れ、この人の健かになりて汝らの前に立つは、ナザレのイエス・キリスト、即ち汝らが十字架に釘け、神が死人の中より甦へらせ給ひし者の名に頼ることを。
Da je na znanje svima vama i svemu narodu Izrailjevu da u ime Isusa Hrista Nazareæanina, kojega vi raspeste, kojega Bog podiže iz mrtvijeh, stoji ovaj pred vama zdrav.
11 このイエスは汝ら造家者に輕しめられし石にして、隅の首石となりたるなり。
Ovo je kamen koji vi zidari odbaciste, a postade glava od ugla: i nema ni u jednome drugom spasenija;
12 他の者によりては救を得ることなし、天の下には我らの頼りて救はるべき他の名を、人に賜ひし事なければなり』
Jer nema drugoga imena pod nebom danoga ljudima kojijem bi se mi mogli spasti.
13 彼らはペテロとヨハネとの臆することなきを見、その無學の凡人なるを知りたれば、之を怪しみ、且そのイエスと偕にありし事を認む。
A kad vidješe slobodu Petrovu i Jovanovu, i znajuæi da su ljudi neknjiževni i prosti, divljahu se, a znadijahu ih da bijahu s Isusom.
14 また醫されたる人の之とともに立つを見るによりて、更に言ひ消す辭なし。
A videæi iscijeljenoga èovjeka gdje s njima stoji ne mogahu ništa protivu reæi.
15 ここに、命じて彼らを衆議所より退け、相 共に議りて言ふ、
Onda im zapovjediše da iziðu napolje iz savjeta, pa pitahu jedan drugoga
16 『この人々を如何にすべきぞ。彼 等によりて顯著しき徴の行はれし事は、凡てエルサレムに住む者に知られ、我ら之を否むこと能はねばなり。
Govoreæi: šta æete èiniti ovijem ljudima? Jer veliki znak što uèiniše oni poznat je svima koji žive u Jerusalimu, i ne možemo odreæi;
17 然れど愈々ひろく民の中に言ひ弘らぬやうに、彼らを脅かして、今より後かの名によりて誰にも語る事なからしめん』
Ali da se dalje ne razilazi po narodu, da im oštro zaprijetimo da više ne govore za ime ovo nikome.
18 乃ち彼らを呼び、一切イエスの名によりて語り、また教へざらんことを命じたり。
I dozvavši ih zapovjediše im da ništa ne spominju niti uèe u ime Isusovo.
19 ペテロとヨハネと答へていふ『神に聽くよりも汝らに聽くは、神の御前に正しきか、汝ら之を審け。
Petar i Jovan odgovarajuæi rekoše im: sudite je li pravo pred Bogom da vas veæma slušamo negoli Boga?
20 我らは見しこと聽きしことを語らざるを得ず』
Jer mi ne možemo ne govoriti što vidjesmo i èusmo.
21 民みな此の有りし事に就きて神を崇めたれば、彼らを罰するに由なく、更にまた脅かして釋せり。
A oni zaprijetivši im pustiše ih, ne našavši ništa kako bi ih muèili, naroda radi; jer svi hvaljahu Boga za ono što se bješe dogodilo.
22 かの徴によりて醫されし人は四十歳 餘なりしなり。
Jer onome èovjeku bješe više od èetrdeset godina na kom se dogodi ovo èudo zdravlja.
23 彼ら釋されて、その友の許にゆき、祭司長・長老らの言ひし凡てのことを告げたれば、
A kad ih otpustiše, doðoše k svojima, i javiše šta im rekoše glavari sveštenièki i starješine.
24 之を聞きて皆 心を一つにし、神に對ひ、聲を揚げて言ふ『主よ、汝は天と地と海と、其の中のあらゆる物とを造り給へり。
A oni kad èuše, jednodušno podigoše glas k Bogu i rekoše: Gospode Bože, ti koji si stvorio nebo i zemlju i more i sve što je u njima;
25 曾て聖 靈によりて、汝の僕われらの先祖ダビデでの口をもて「何ゆゑ異邦人は騷ぎ立ち、民らは空しき事を謀るぞ。
Koji ustima Davida sluge svojega reèe: zašto se bune neznabošci, i narodi izmišljavaju prazne rijeèi?
26 世の王たちは共に立ち、司らは一つにあつまりて、主および其のキリストに逆ふ」と宣給へり。
Sastaše se carevi zemaljski, i knezovi se sabraše ujedno na Gospoda i na Hrista njegova.
27 果してヘロデとポンテオ・ピラトとは、異邦人およびイスラエルの民 等とともに、汝の油そそぎ給ひし聖なる僕イエスに逆ひて、此の都にあつまり、
Zaista se sabraše u ovome gradu na svetoga sina tvojega Isusa, kojega si pomazao, Irod i Pontijski Pilat s neznabošcima i s narodom Izrailjevijem,
28 御手と御旨とにて、斯く成るべしと預じめ定め給ひし事をなせり。
Da uèine što ruka tvoja i savjet tvoj naprijed odredi da bude.
29 主よ、今かれらの脅喝を御覽し、僕らに御言を聊かも臆することなく語らせ、
I sad Gospode! pogledaj na njihove prijetnje, i daj slugama svojima da govore sa svakom slobodom rijeè tvoju;
30 御手をのべて醫を施させ、汝の聖なる僕イエスの名によりて、徴と不思議とを行はせ給へ』
I pružaj ruku svoju na iscjeljivanje i da znaci i èudesa bivaju imenom svetoga sina tvojega Isusa.
31 祈り終へしとき、其の集りをる處ふるひ動き、みな聖 靈にて滿され、臆することなく神の御言を語れり。
I pošto se oni pomoliše Bogu zatrese se mjesto gdje bijahu sabrani, i napuniše se svi Duha svetoga, i govorahu rijeè Božiju sa slobodom.
32 信じたる者の群は、おなじ心おなじ思となり、誰 一人その所有を己が者と謂はず、凡ての物を共にせり。
A u naroda koji vjerova bješe jedno srce i jedna duša; i nijedan ne govoraše za imanje svoje da je njegovo, nego im sve bješe zajednièko.
33 かくて使徒たちは大なる能力をもて、主イエスの復活の證をなし、みな大なる恩惠を蒙りたり。
I apostoli s velikom silom svjedoèahu za vaskrsenije Gospoda Isusa Hrista; i blagodat velika bješe na svima njima:
34 彼らの中には一人の乏しき者もなかりき。これ地所あるいは家屋を有てる者、これを賣り、その賣りたる物の價を持ち來りて、
Jer nijedan meðu njima ne bješe siromašan, jer koliko ih god bijaše koji imadijahu njive ili kuæe, prodavahu i donošahu novce što uzimahu za to,
35 使徒たちの足下に置きしを、各人その用に隨ひて分け與へられたればなり。
I metahu pred noge apostolima; i davaše se svakome kao što ko trebaše.
36 ここにクプロに生れたるレビ人にて、使徒たちにバルナバ（釋けば慰籍の子）と稱へらるるヨセフ、
A Josija, prozvani od apostola Varnava, koje znaèi sin utjehe, Levit rodom iz Kipra,
37 畑ありしを賣りて其の金を持ちきたり、使徒たちの足下に置けり。
On imadijaše njivu, i prodavši je donese novce i metnu apostolima pred noge.
