Mazmur 10
1 Mengapa Engkau jauh, ya TUHAN dan bersembunyi waktu kami kesesakan?
Зашто, Господе, стојиш далеко, кријеш се кад је невоља?
2 Dengan angkuh orang jahat menindas orang miskin; biarlah mereka terjerat oleh jaringnya sendiri.
С охолости безбожникове мучи се убоги; хватају се убоги преваром коју измишљају безбожници.
3 Orang jahat membual tentang keinginannya yang jahat, orang serakah mengutuk dan menolak TUHAN.
Јер се безбожник дичи жељом душе своје, грабљивца похваљује.
4 Orang berdosa tidak peduli akan TUHAN, karena angkuhnya ia berpikir Allah tak ada.
Безбожник у обести својој не мари за Господа: "Он не види." Нема Бога у мислима његовим.
5 Orang jahat berhasil dalam segala usahanya; ia tidak mengenal atau mengerti hukum TUHAN dan meremehkan semua lawannya.
Свагда су путеви његови криви; за судове Твоје не зна; на непријатеље своје неће ни да гледа.
6 Katanya dalam hati, "Aku tak akan gagal, dan turun-temurun seperti orang yang tidak hidup jahat."
У срцу свом каже: Нећу посрнути; зло неће доћи никад.
7 Ia terus mengutuk, mengancam dan menipu, kata-katanya penuh kebencian dan kejahatan.
Уста су му пуна неваљалих речи, преваре и увреде, под језиком је његовим мука и погибао.
8 Ia bersembunyi di desa-desa hendak membunuh orang yang tidak bersalah. Seperti singa ia menunggu di balik semak memata-matai orang yang tidak berdaya. Ia menghadang orang miskin di tempat yang sunyi, menyergapnya dan menyeretnya pergi.
Седи у заседи иза куће; у потаји убија правога; очи његове вребају убогога.
Седи у потаји као лав у пећини; седи у заседи да ухвати убогога; хвата убогога увукавши га у мрежу своју.
10 Ia membungkuk, siap hendak menerkam; ia menjatuhkan orang dengan kekerasan.
Притаји се, прилегне, и убоги падају у јаке нокте његове.
11 Pikirnya, "Allah sudah lupa dan tidak memperhatikan; untuk seterusnya Ia tidak melihat aku!"
Каже у срцу свом: "Бог је заборавио, окренуо је лице своје, неће видети никад."
12 Bangkitlah, TUHAN, hukumlah orang jahat! Ingatlah orang yang tertindas!
Устани Господе! Дигни руку своју, не заборави невољних.
13 Mengapa orang jahat terus menghina Allah dan berpikir Allah tak akan menghukumnya?
Зашто безбожник да не мари за Бога говорећи у срцу свом да Ти нећеш видети?
14 Tetapi Engkau melihatnya; Kauperhatikan kesusahan dan sengsara, dan selalu siap untuk menolong. Orang yang tak berdaya menyerahkan diri kepada-Mu, Engkau selalu menolong orang yang miskin.
Ти видиш; јер гледаш увреде и муке и пишеш их на руци. Теби предаје себе убоги; сироти Ти си помоћник.
15 Patahkanlah kekuasaan orang jahat dan durhaka; hukumlah mereka karena perbuatannya sampai mereka jera.
Сатри мишицу безбожном и злом, да се тражи и не нађе безбожност његова.
16 TUHAN memerintah untuk selama-lamanya; bangsa-bangsa yang tidak mengenal Dia akan lenyap dari tanah-Nya.
Господ је цар свагда, довека, нестаће незнабожаца са земље његове.
17 TUHAN, Engkau mendengar doa orang hina dan menguatkan hati mereka.
Господе! Ти чујеш жеље ништих; утврди срце њихово; отвори ухо своје,
18 Anak yatim dan orang tertindas Kaubela perkaranya, supaya tak ada orang yang menakutkan mereka.
Да даш суд сироти и невољнику, да престану гонити човека са земље.
