< Zsoltárok 23 >

1 Dávid zsoltára. Az Úr az én pásztorom; nem szűkölködöm.
Господь пасет мя, и ничтоже мя лишит.
2 Fűves legelőkön nyugtat engem, és csendes vizekhez terelget engem.
На месте злачне, тамо всели мя, на воде покойне воспита мя.
3 Lelkemet megvidámítja, az igazság ösvényein vezet engem az ő nevéért.
Душу мою обрати, настави мя на стези правды, имене ради Своего.
4 Még ha a halál árnyékának völgyében járok is, nem félek a gonosztól, mert te velem vagy; a te veszsződ és botod, azok vigasztalnak engem.
Аще бо и пойду посреде сени смертныя, не убоюся зла, яко Ты со мною еси: жезл Твой и палица Твоя, та мя утешиста.
5 Asztalt terítesz nékem az én ellenségeim előtt; elárasztod fejem olajjal; csordultig van a poharam.
Уготовал еси предо мною трапезу сопротив стужающым мне: умастил еси елеом главу мою, и чаша твоя упоявающи мя, яко державна.
6 Bizonyára jóságod és kegyelmed követnek engem életem minden napján, s az Úr házában lakozom hosszú ideig.
И милость Твоя поженет мя вся дни живота моего, и еже вселитимися в дом Господень в долготу дний.

< Zsoltárok 23 >