< מִשְׁלֵי 31 >
דברי למואל מלך משא אשר יסרתו אמו׃ | 1 |
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
מה ברי ומה בר בטני ומה בר נדרי׃ | 2 |
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
אל תתן לנשים חילך ודרכיך למחות מלכין׃ | 3 |
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
אל למלכים למואל אל למלכים שתו יין ולרוזנים או שכר׃ | 4 |
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
פן ישתה וישכח מחקק וישנה דין כל בני עני׃ | 5 |
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
תנו שכר לאובד ויין למרי נפש׃ | 6 |
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
ישתה וישכח רישו ועמלו לא יזכר עוד׃ | 7 |
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
פתח פיך לאלם אל דין כל בני חלוף׃ | 8 |
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
פתח פיך שפט צדק ודין עני ואביון׃ | 9 |
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
אשת חיל מי ימצא ורחק מפנינים מכרה׃ | 10 |
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
בטח בה לב בעלה ושלל לא יחסר׃ | 11 |
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
גמלתהו טוב ולא רע כל ימי חייה׃ | 12 |
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
דרשה צמר ופשתים ותעש בחפץ כפיה׃ | 13 |
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
היתה כאניות סוחר ממרחק תביא לחמה׃ | 14 |
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
ותקם בעוד לילה ותתן טרף לביתה וחק לנערתיה׃ | 15 |
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
זממה שדה ותקחהו מפרי כפיה נטע כרם׃ | 16 |
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
חגרה בעוז מתניה ותאמץ זרעותיה׃ | 17 |
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
טעמה כי טוב סחרה לא יכבה בליל נרה׃ | 18 |
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
ידיה שלחה בכישור וכפיה תמכו פלך׃ | 19 |
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
כפה פרשה לעני וידיה שלחה לאביון׃ | 20 |
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
לא תירא לביתה משלג כי כל ביתה לבש שנים׃ | 21 |
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
מרבדים עשתה לה שש וארגמן לבושה׃ | 22 |
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
נודע בשערים בעלה בשבתו עם זקני ארץ׃ | 23 |
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
סדין עשתה ותמכר וחגור נתנה לכנעני׃ | 24 |
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
עז והדר לבושה ותשחק ליום אחרון׃ | 25 |
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
פיה פתחה בחכמה ותורת חסד על לשונה׃ | 26 |
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
צופיה הליכות ביתה ולחם עצלות לא תאכל׃ | 27 |
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
קמו בניה ויאשרוה בעלה ויהללה׃ | 28 |
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
רבות בנות עשו חיל ואת עלית על כלנה׃ | 29 |
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
שקר החן והבל היפי אשה יראת יהוה היא תתהלל׃ | 30 |
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
תנו לה מפרי ידיה ויהללוה בשערים מעשיה׃ | 31 |
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.