Jenèz 31
1 Jakòb vin konnen jan pitit gason Laban yo t'ap di: -Jakòb fin pran tou sa ki te pou papa nou. Se byen papa nou li fin ranmase kifè li rich konsa.
雅各伯聽見拉班的兒子們談論說：「雅各伯奪去了我們父親所有的一切，利用我們父親的財物，才獲得了這一切的財富。」
2 Jakòb vin wè tout Laban pa t' ba li menm karaktè li te konn ba li anvan an.
雅各伯也注意了拉班對自己的臉色不如先前。
3 Lè sa a, Seyè a di l': -Tounen nan peyi kote ou te fèt la, al jwenn fanmi ou. M'ap toujou la avè ou.
那時，上主對雅各伯說：「你回到你的家鄉和你的出生地，我必與你同在。」
4 Se konsa Jakòb fè chache Rachèl ak Leya. Li voye di yo rive kote l' nan savann kote bèt li yo ye a.
雅各伯就派人叫辣黑耳和肋阿來到放羊的田間，
5 Li di yo: -Mwen wè karaktè papa nou pa menm jan avè m' ankò. Li chanje anpil, men Bondye papa m' lan toujou avè m'.
對她們說：「我看你們父親的臉色，對我已不如先前；但是我父親的天主卻與我同在。
6 Nou tout de nou konnen jan mwen te sèvi ak papa nou ak tout kouraj mwen.
你們清楚知道，我是全力服事了你們的父親；
7 Men li menm, li toujou ap twonpe mwen. Li chanje lide dis fwa lè lè a rive pou li peye m'. Men, Bondye pa janm kite l' fè m' anyen.
你們的父親卻欺騙了我，十次變換了我的工價，但天住卻沒有容許他害我。
8 Lè Laban di: ou mèt pran tout kabrit takte yo pou ou, tout bann bèt yo tonbe fè pitit takte. Lè li di: m'ap ba ou tout kabrit ki gen re sou tout kò yo, tout bann bèt yo tonbe fè pitit ak re sou tout kò yo.
當他說：有斑點的算是你的工價；全羊群就都生下有斑點的；當他說：有條紋的算是你的工價，全羊群就都生下有條紋的。
9 Se Bondye menm ki pran bann bèt papa nou yo, li ban mwen yo.
天主這樣將你們父親的牲畜奪來了給我。
10 Lè bèt yo mande kwaze, mwen fè yon rèv, mwen wè tout bouk ki t'ap kwaze yo se bouk ki takte, ki pentle ak sa ki gen re sou tout kò yo.
有一次當羊群配合時，我於夢中舉目觀望：看見跳在母羊身上的公山羊，都是有條紋，有斑點和雜色的。
11 Zanj Bondye a pale avè m' nan rèv la, li di m': Jakòb. Mwen reponn li: Men mwen wi.
天主的使者在夢中對我說：雅各伯! 我答說：我在這裏。
12 Li di m' ankò: Leve je ou gade: tout bouk k'ap vole fenmèl yo se bouk ki takte ak sa ki gen re sou tout kò yo. Se mwen menm k'ap fè sa konsa, paske mwen wè tout sa Laban ap fè ou.
他說：你舉目觀望：跳在母羊身上的公山羊，都是有條紋，有斑點和雜色的，因為我看到了拉班對你所作的一切。
13 Mwen se Bondye ki te parèt devan ou lè ou te Betèl, kote ou te mete gwo wòch la apa pou mwen an. Ou chonje, lè sa a, ou te fè yon pwomès ban mwen. Koulye a, leve, kite peyi sa a. Tounen nan peyi kote ou te fèt la.
我是貝特耳的天主，你曾在那裏用油敷了一座石柱，並對我許了願。現在你起身，離開這地方，回到你生身之地去。」
14 Rachèl ak Leya reponn Jakòb: -Nou pa gen anyen ankò pou n' eritye nan men papa nou.
辣黑耳和肋阿回答他說：「我們在父親家裏還有產業可分嗎﹖
15 Eske li pa konsidere nou tankou etranje? Li vann nou. Koulye a, li fin manje tout lajan yo te ba li pou nou an.
他豈不是把我們視作外人，把我們出賣了，吞併了我們的身價﹖
16 Tout richès Bondye wete nan men papa nou an, se pou nou ansanm ak pitit nou yo. Koulye a, se pou ou fè tout sa Bondye di ou fè.
所以天主由我們父親奪來的那一切財物，都應屬於我們和我們子女。現今凡天主吩咐你的，你都該照辦。
17 Lè sa a, Jakòb leve, li mete pitit li yo ansanm ak madanm li yo sou chamo.
雅各伯遂立即叫自己的兒女和妻子騎上駱駝，
18 Li pran tout bèt li yo ansanm ak tout sa li te rive genyen pandan li te Mezopotami an, li mennen yo ale. Li pati, li al jwenn papa l', Izarak, nan peyi Kanaran.
帶了自己一切牲畜和積聚的一切財物，即他在帕丹阿蘭所得的一切牲畜，起程往客納罕地，他父親依撒格那裏去了。
19 Lè sa a, Laban t al taye lenn mouton l' yo. Pandan li pa t' la, Rachèl vòlè ti zidòl kay papa l' yo.
其時拉班正剪羊毛去了，辣黑耳就偷走了她父親的神像。
20 Se konsa Jakòb twonpe Laban, moun lavil Aram lan, li pati san l' pa di l' sa.
雅各伯隱瞞了阿蘭人拉班，沒有告訴拉班他將逃走，
21 Li pran tout sa li te genyen, li mete deyò, li ale, li travèse larivyè Lefrat, li pran chemen pou li al sou mòn Galarad.
遂帶了自己所有的一切逃走了，起身過了幼發拉的河，直向基肋阿得山地進發。
22 Twa jou apre, Laban pran nouvèl Jakòb te pati.
第三天拉班得報雅各伯偷跑了，
23 Msye pran moun pa li yo avè l', li pati dèyè Jakòb. Apre sèt jou, li jwenn li sou mòn Galarad.
遂帶了自己的弟兄，在他後面一連追趕了七天的路程，在基肋阿得山地追上了他。
24 Men, pandan lannwit, Bondye parèt devan Laban, moun lavil Aram lan, nan yon rèv, li di l': -Piga ou di Jakòb anyen ni an byen, ni an mal.
天主在夜間夢中顯現給阿蘭人拉班，對他說：「你小心，不要對雅各伯說好說壞。」
25 Se konsa, Laban jwenn Jakòb ki te moute tant li sou mòn lan. Laban te moute tant li tout sou mòn Galarad pou li menm ansanm ak moun pa l' yo.
拉班追上雅各伯時，雅各伯已在山上搭了帳幕；拉班和他的弟兄也在基肋阿得山地搭了帳幕。
26 Laban di Jakòb: -Kisa ou fè konsa? Ou twonpe m', ou pran pitit fi mwen yo, ou mennen yo ale tankou prizonye ou fè nan lagè.
拉班對雅各伯說：「你作的是什麼事﹖竟瞞著我，將我的女兒們帶走，有如戰俘一樣!
27 Poukisa ou twonpe m', ou leve ou pati an kachèt san ou pa avèti m'? Si ou te di m' sa, nou ta fè fèt, nou ta chante, nou ta bat tanbou, nou ta jwe gita anvan nou voye ou ale.
你為什麼暗中偷跑，瞞著我而不通知我，叫我好能快樂的唱著歌，打著鼓，彈著琴歡送你回去﹖
28 Ou pa menm kite m' bo pitit pitit mwen yo ak pitit fi m' yo. Ou aji tankou moun fou, monchè!
連我的兒女你都不讓我與他們吻別，你作的實在糊塗!
29 Mwen gen kont pouvwa anba men m' pou m' ta regle ou. Men yè swa, pandan lannwit lan Bondye papa ou la di m': Piga ou di Jakòb anyen ni an byen, ni an mal.
我本可伸手加害你們，但是你們父親的天主昨夜對我說：小心，不要對雅各伯說好說壞。
30 Mwen konnen ou pati paske se pa ti anvi ou pa te anvi tounen lakay papa ou. Men, sa ou te bezwen vòlè ti zidòl kay mwen yo fè?
你現在切望回到父家，定要回去，但是你為什麼偷走了我的神像! 」
31 Jakòb reponn Laban, li di l': -Mwen te pè, paske mwen te kwè ou ta ka reprann pitit fi ou yo nan menm.
雅各伯回答拉班說：「我害怕，我還以為你要由我手中奪去你的女兒。
32 Men, kanta pou ti zidòl kay ou yo, si ou jwenn yo nan men yon moun isit la, se pou moun sa a mouri. Men, mwen pran tout moun sa yo pou temwen, si ou jwenn yon bagay lakay mwen ki pou ou, pran l' pote l' ale. Jakòb pa t' konnen Rachèl te vòlè ti zidòl kay yo.
至於你的神像，你在誰那裏搜出來，決不容他活著；當著我們弟兄的面，你如認出我這裏有什麼是屬於你的，儘管拿去。」雅各伯原不知道是辣黑耳偷了神像。
33 Laban antre anba tant Jakòb la, li chache, li ale anba tant Leya a, apre sa anba tant de sèvant yo, li pa jwenn anyen. Li soti anba tant Leya a, li antre anba tant Rachèl. la.
拉班便進入雅各伯的帳幕，肋阿的帳幕和兩個婢女的帳幕，沒有找著；遂由肋阿的帳幕出來，進入辣黑耳的帳幕，
34 Rachèl menm te pran ti zidòl kay yo, li te mete yo anba aparèy chamo a, epi li chita sou yo. Laban menm chache tout anba tant lan, li pa jwenn anyen.
辣黑耳卻拿了神像，放在駱駝的鞍下，自己坐在上面。拉班搜遍了整個帳幕，沒有找著。
35 Rachèl di papa l' konsa: -Si ou wè mwen pa ka leve kanpe devan ou, ou pa bezwen fache non. Se lalen mwen mwen genyen. Se konsa Laban fouye toupatou, li pa jwenn ti zidòl kay li yo.
辣黑耳對她父親說：「望我主不要見怪，我不能在你面前起迎，因為我正在經期。」他搜索了，卻沒有找著神像。
36 Lè sa a, Jakòb move sou Laban. Li pete yon kabouyay ak li, li di l': -Ki krim mwen fè? Kisa m' fè ki mal pou w'ap pousib mwen konsa?
雅各伯於是動怒，與拉班爭論，質問他說：「我有什麼不對，有什麼罪過，致使你在我後面追趕﹖
37 Ou fin fouye tout zafè m' yo. Kisa ou jwenn ki pou ou? Mete l' la devan moun pa ou yo ak moun pa m' yo, pou yo ka di ki moun ki gen rezon!
你搜遍了我的東西，如找出了什麼東西是屬於你家的，擺在我和你的兄弟面前，叫他們在我們兩人間行裁判。
38 Sa fè ventan depi m avè ou. Mouton ou yo ak kabrit ou yo pa janm manke fè pitit. Mwen pa janm manje yon ti bouk nan bèt ou yo.
這二十年來，我同你在一起，你的母綿羊和母山羊從未流產；你羊群中的公羊，我從未吃過；
39 Lè bèt nan bwa touye yon mouton, mwen pa janm pote l' ba ou. Mwen te pran pèt la sou kont mwen. Ou te rann mwen reskonsab tout bèt yo vòlè, kit se lannwit, kit se lajounen.
被野獸撕裂的我從未給你帶回，我自己賠償了損失；不論是白天偷去的，或是黑夜偷去的，你都向我索取。
40 Lajounen, chalè te fini avè m'. Lannwit, se te fredi, mwen pa t' kapab dòmi.
日間我受盡炎熱，夜間受盡嚴寒，兩眼無法入睡。在你家內這二十年，為了你的兩個女兒，我服事了你十四年；
41 Se konsa sa te ye pandan tout ventan mwen pase lakay ou yo. Mwen travay pandan katòzan pou de pitit fi ou yo. Apre sa, mwen fè sizan ankò ap travay pou bann bèt ou yo. Atousa, ou jwenn mwayen chanje pawòl dis fwa lè lè a rive pou ou peye m'.
另六年是為了你的羊群，這期間你竟十次變更了我的工價。
42 Si Bondye papa m' lan, Bondye Abraram lan, Bondye Izarak respekte a, pa t' la avèk mwen, koulye a ou ta voye m' ale yon men devan yon men dèyè. Men Bondye wè tout traka mwen bay tèt mwen, li wè travay mwen fè, se konsa yè swa li rann jijman li.
假若我父的天主，亞巴郎的天主，依撒格所敬畏的上主，不同我在一起，你現在定會打發我空手回去；但是天主見到了我的苦況和我的辛苦，在昨夜就下了判決。」
43 Laban reponn Jakòb: -Fi sa yo se pitit mwen yo ye. Timoun sa yo, se pa m' yo ye. Bann bèt sa yo se pou mwen yo ye. tout sa ou wè la a, se pou mwen yo ye. Bon, kisa m' ka fè koulye a pou pitit fi mwen yo ak pou pitit pitit mwen yo?
拉班回答雅各伯說：「女兒是我的女兒，孩子是我的孩子，羊群是我的羊群，你眼見的這一切都是我的。但是對我的女兒，對她們生的孩子，我今天能作什麼呢﹖
44 Vini non. Annou pase yon kontra, mwen menm avè ou. Ann kite yon mak ki va sèvi pou fè nou toujou chonje kontra a.
現在，來，讓我們在你我之間立約，作你我之間的證據。」
45 Jakòb pran yon gwo wòch, li plante l' nan tè a, li fè l' rete kanpe tankou yon bòn.
雅各伯遂拿了一塊石頭，立作石柱，
46 Epi, li di moun li yo: -Ranmase wòch. Mesye yo ranmase wòch, yo anpile yo fè yon gwo pil. Apre sa, yo chita bò pil wòch la, yo manje.
然後對自己的親戚說：「你們堆集石頭。」他們便拿了石頭，堆成一堆，就在那堆石頭上吃了飯。
47 Laban rele pil wòch la Jega Saadouta nan lang pa l', men Jakòb te rele l' nan lang pa l' Galèd.
拉班稱那石堆為「耶加爾、撒哈杜達；」雅各伯稱為「基肋阿得」
48 Laban di: -Pil wòch sa a va sèvi pou fè nou tout de toujou chonje kontra a. Se poutèt sa yo rele kote sa a Galèd.
拉班說：「今天這堆石頭在你和我之間作見證。」為此給它起名叫「基肋阿得。」
49 Laban di ankò: -Se pou Bondye voye je sou nou tout de lè nou fin separe. Se konsa yo rele kote sa a Mispa.
又叫作「米茲帕，」因為他說：「我們彼此分離後，願上主監視我和你：
50 Laban pale ankò, li di: -Si ou maltrete pitit fi mwen yo, si ou pran lòt fanm ankò sou yo, konnen ou p'ap annafè ak yon moun tankou nou tande. Atansyon, men se ak Bondye menm, ki temwen sa nou sot fè a, w'ap annafè.
如果你虐待我的女兒，或在我的女兒外，另娶妻室，雖無人在我們中間，但有天主在你我之間作證。」
51 Laban di Jakòb ankò: -Men pil wòch mwen mete pou separe nou an. Men bòn ou plante a la.
拉班又對雅各伯說：「看這堆石頭，看我在你我之間所立的石柱：
52 Ni pil wòch yo ni bòn lan ap sèvi yon mak. Mwen pa gen dwa depase l' pou m' vin atake ou, ni ou pa gen dwa depase l' pou ou vin atake m'.
這堆石頭是見證，這石柱是見證，我決不越過這堆石頭去妨害你，你也不要越過這堆石頭和這石柱來妨害我。
53 Se pou Bondye Abraram lan, Bondye Nakò a, Bondye papa yo a, mete rezon nan mitan nou. Lè sa a, Jakòb sèmante nan non Bondye Izarak, papa l' respekte a.
但願亞巴郎的天主和納曷爾的天主，－－即他們父親的天主，－－在我們之間行裁判! 」雅各伯就指自己的父親依撒格所敬畏的上主起了誓。
54 Apre sa, li touye yon bèt, li ofri l' bay Bondye sou mòn lan, epi li envite moun pa l' yo vin manje. Lè yo fin manje, yo pase nwit la sou mòn lan.
然後雅各伯在山上宰牲獻祭，叫了自己的親戚來吃飯；吃飯以後就在山上過了夜。
55 Nan denmen maten byen bonè, Laban leve, li bo pitit pitit li yo ak pitit fi li yo. Li beni yo. Apre sa, li pati, li tounen lakay li.
拉班清早起來，與自己的外孫和女兒吻別，祝福了他們，便起身回本鄉去了。
