Luka 18
1 Jesu den pua ba mi kpanjama ki baa waani ba ke li pundi wan ya jaandi yogunu kuli ki da cedi bi gbani n wudi.
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 O den yedi: “O bujialo den ye u dogu nni kaa jie U Tienu, kaa fangi niloba mo.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 Li kpepuoli moko den ye u dogu yeni niinni ki yen kpendi ki miadi o ki tua: 'Han tu npo n koaginkoa n panli.'
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 O bujialo den waagi ki yiedi. Li ya puoli o den ti maadi o yuli ki yedi: 'Baa ke mii jie U Tienu kaa fangi niloba mo,
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 li kpepuoli na coagini nni maama na, n baa tuu opo o panli, yeni yaaka, o li baa kpendi ki coagini nne.'”
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 O Diedo den pugini ki yedi: “Yi gbadi o bujiabiado yeni n yedi yaala.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 N buali yi, naani U Tienu kan tuu wan gandi yaaba po bi panli, bani yaaba n kpaani ki miadi o u yensiinu leni ki ñiagu kuli bi? Naani o baa waagi ki kan todi ba?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 N kadi ki waani yi, o baa jaligi ki tuu bipo bi panli. Ama naani o Joa Bijua yaa goa ki cua ŋanduna nni, naani o baa le li dandanli bi?”
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 Jesu go pua ba mi naa kpanjama kelima bi nitianba yaaba n pagi bi yula ke bi tiega, ki fali yaaba n sieni yaapo.
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 O den yedi: “Niba lie den gedi U Tienu diegu nni ki baa jaandi. O yendo den tie Falisieni, o lielo mo lubigaalo.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 Falisieni yeni den sedi ki jaandi o pali nni ki yedi: 'U Tienu, n tuondi a kelima mii ta leni ya niba n sieni ki tie sugida, leni bi nibiadiba, leni mi conconma danba, n tuondi a ke mii taa leni ya lubigaalo n tie na moko.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 Dana lele siiga kuli n luo bu ñoabu dana lie. N ñandi n dim n bonbaakaala kuli nni.'
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 O lubigaalo yeni mo den poadi ki sedi foagima, kaa tuo ki baa yaadi ki noanli tanpoli. O den pua o benli ki yedi: 'U Tienu, gbadi npo mi niŋima, mini yua n tie ti tuonbiadi daano.'”
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 Jesu den pugini ki yedi: “N waani yi i moamoani ke wani n den kuni o denpo ke U Tienu saa opo i moamoani ke o tiegi, ama Falisieni yeni wani ki den baa. Kelima yua n fiini o yuli kuli, U Tienu baa jiini o, yua n jiini o yuli mo U Tienu baa fiini o.”
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 Bi niba den kpendi nni a canpanda Jesu kani ke wan sii ba. O ŋoadikaaba n den laa lani bi den fu leni yaaba n kpendi nni ba.
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 Ama Jesu den teni ke bi cuani ba ki yedi: “Cedi mani a biwaala n cua n kani ki da deli ba, kelima U Tienu diema tie yaaba n tie nani a biwaala yene po.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 N waani yi i moamoani ke yua n kaa tuo U Tienu diema nani ki biwaaga yeni kan kua lienni.”
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 Jufinba yudaano yendo den buali Jesu ki yedi o: “O canbaanŋamo, n baa tieni be ki baa ya miali n kan gbeni?” (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 Jesu den goa ki yedi o: “Be yaapo ke a yini nni niŋama? U Tienu bebe yaaka oba kuli ki ŋani.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 A bani li balimaama n bili yaala: Han da conbi, ŋan da kpa nilo, ŋan da su, ŋan da tieni mi siedi-faama, ŋan jigini a baa leni a naa.'”
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 O joa yeni den goa ki yedi: “N kubi lankuli ŋali n biwaama nni.”
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 Jesu n den gbadi lani o den yedi o: “Bonyenla n da go poadi a po. Han kuadi ŋan pia yaala ki boagidi a luoda li ligi, lane a baa pia ŋalimani tanpoli po. Lani ŋan cua ki ŋoadi nni.”
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 O joa n den gbadi laa maama, o pali den biidi kelima o piama den yaba.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 Jesu den laa ke o pali biidi ki yedi: “Li pa ŋali boncianla a piada n baa ki kua U Tienu diema nni.
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 Ku yuoyuogu n tagini mi kpalipienbonma nni dingi ki cie o piado n kua U Tienu diema nni.”
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 Yaaba n den cengi o maama yeni den yedi: “Li ya tie yeni, ŋme nan baa fidi ki tindi?”
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 O den goa ki yedi: “Bi nisaaliba n kan fidi yaala U Tienu wani baa fidi la.”
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 Lani, Pieli den yedi o: “Diidi ki le, tinba ti den fii ki ŋa tin pia yaala kuli ki ŋua ŋa.”
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 Jesu den yedi ba: “N waani yi i moamoani ke laa pia ya nilo n fii ki ŋa o dieli, yaaka o pua, yaaka o kpiiba, yaaka o danba, yaaka o bila kelima U Tienu diema po,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 Jesu den taa bi piiga n niliediba ki piadi leni ba ki yedi: “Cengi mani ti do ki caa Jelusalema ke bi sawalipuaba n den diani yaala ke li maadi o Joa Bijua maama kuli baan tieni ki dudi.
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 Bi baa cuo ki teni o bi nilanba. Bi baa ñuadi o, ki faligi o, ki sii opo ti ñinsandi,
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 ki pua o i baliji ki yuandi ki kpa o. Ama li dataali daali o baa fii bi tinkpiba siiga.”
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 Bi ŋoadikaaba ki den ga liba kuli laa maama nni. O maama yeni den boani ba. Baa den ga Jesu n maadi yaala n bua ki yedi yaala.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 Jesu n den nagini Jeliko, li sua ke o juamo ka u sankunu ki miadi.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 O den gbadi ke ku niligu pendi ke o den buali lan tie yaala.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 Bi den waani o ke Nasaleti yua Jesu n tagini ki baa pendi.
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 O den kpaani: “Jesu, Dafidi Bijua, gbadi npo mi niŋima.”
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 Yaaba n den cuoni Jesu liiga den funi leni o ke wan suo, ama o go den kpaani ki pugidi ki tua: “Dafidi Bijua, gbadi npo mi niŋima.”
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 Jesu den sedi ki yedi ban cuani o o kani. O juamo n den nagini, Jesu den buali o ki yedi:
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 “A bua min tieni apo be?” O den goa ki yedi: “N daano, n bua ŋan teni min go ya nua.”
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 Jesu den yedi o: “A nuni n go ya nua, a dandanli paagi a.”
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 Lanyogunu o nuni go den noadi, ke o ŋoadi Jesu ki pagi U Tienu.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
