Luuqaasa 16
1 Yesuusi ba tamaaretakko, “Issi dure uraas iyappe garssara issi shuumay de7ees. He shuumay ba godaa shaluwa toochchees yaagiya worey keethaawa gakkis.
А ученицима својим говораше: Беше један човек богат који имаше пристава, и тога облагаше код њега да му просипа имање,
2 Keethaaway shuumaa xeegisidi, ‘Taani woygiyabaa si7adinaa? Hizappe neeni ta keethas shuuma gidada oothanaw dandda7onna gisho ta shaluwa taw sheedhdha’ yaagis.
И дозвавши га рече му: Шта ово ја чујем за тебе? Дај рачун како си кућио кућу: јер више не можеш кућом управљати.
3 “He shuumaykka ba wozanan hayssada yaagidi qoppis. ‘Ta goday tana shuumatethaafe wothana hanees, goya aqanaw wolqqi baawa, woossa maanaw yeellayees; yaatin ta waano?
А пристав од куће рече у себи: Шта ћу чинити? Господар мој узима од мене управљање куће: копати не могу, просити стидим се.
4 Shuumatethaafe ta wodhdhiya wode asay tana mokkana mela oothanabaa ta erays’ yaagis.
Знам шта ћу чинити да би ме примили у куће своје кад ми се одузме управљање куће.
5 “Hessa gisho, iya godaa acoy de7iya asaa issuwa issuwa xeegi ehidi koyro uraakko, ‘Ne bolla ta godaa acoy ay meli de7ii?’ yaagidi oychchis.
И дозвавши редом дужнике господара свог рече првом: Колико си дужан господару мом?
6 “I, ‘Laatamu barmeele zayte acoy de7ees’ yaagis. “Shuumay, ‘Wule warqattiya he7e, ellesada, tammu barmeele zayte acoy de7ees gada xaafa’ yaagis.
А он рече: Сто ока уља. И рече му: Узми писмо своје и седи брзо те напиши педесет.
7 “Hessafe kaallidi nam77anthuwako, ‘New aappuni de7ii?’ yaagis. “I, ‘370 kunttaale gistte acoy de7ees’ yaagis. “Shuumay, “Ne wule warqattiya he7e, ellesada, 296 kunttaale yaagada xaafa’ yaagis.
А потом рече другом: А ти колико си дужан? А он рече: Сто ока пшенице. И рече му: Узми писмо своје и напиши осамдесет.
8 Keethaaway ammanettiboonna shuumaa iya bilaamatethaas nashshis. Ha alamiya nayti ase oythan poo7o naytappe aadhdhida wozanaamata. (aiōn g165)
И похвали господар неверног пристава што мудро учини; јер су синови овог века мудрији од синова видела у свом нараштају. (aiōn g165)
9 “Hessa gisho, ta hinttew odays; ha alamiya miishey wuriya wode merinaa keethan mokettana mela ha miishiyara hinttew laggeta shammite. (aiōnios g166)
И ја вама кажем: начините себи пријатеље неправедним богатством, да би вас кад осиромашите примили у вечне куће. (aiōnios g166)
10 Ubbaafe guuthaban ammanettiday daroban ammanettidayssa gidees. Qassi ubbaafe guuthaban ammanettonnayssi daroban ammanettenna.
Који је веран у малом и у многом је веран; а ко је неверан у малом и у многом је неверан.
11 Hiza, ha alamiya miishen hintte ammanettonna ixxiko tuma miishe hinttew ooni hadara immanee?
Ако дакле у неправедном богатству верни не бисте, ко ће вам у истином веровати?
12 Hintte hara asa miishen ammanettonna ixxiko, hintte buzo miishe hinttew ooni immanee?”
И ако у туђем не бисте верни, ко ће вам дати ваше?
13 “Issi aylley nam77u godatas haarettanaw dandda7enna. Issuwa ixxiko hankkuwa dosees woykko issuwako shiiqikko hankkuwa kadhees. Hessadakka, hintte Xoossasinne miishes haarettanaw dandda7ekketa.
Никакав пак слуга не може два господара служити; јер или ће на једног мрзети, а другог љубити, или ће једног волети а за другог не марити. Не можете служити Богу и богатству.
14 “Miishe dosiya Farisaaweti hessa si7ida wode Yesuusa qelqisidosona.
А ово све слушаху и фарисеји, који беху среброљупци, и ругаху Му се.
15 I, hinttee hinttena asa sinthan xilliseeta, shin Xoossay hintte wozanaa erees. Asa sinthan bonchchettidayssi Xoossaa sinthan borettidayssa.
И рече им: Ви сте они који се градите праведни пред људима; али Бог зна срца ваша; јер шта је у људи високо оно је мрзост пред Богом.
16 “Muse higgeynne nabeta kiitay Yohaannisa gakkanaw hinttew odettishe gam77is. Hessafe guye, Xoossaa kawotethaa Wonggelaa odettishe gam77is. Asi ubbay yaa gelanaw dafettees.
Закон и пророци су до Јована; одселе се царство Божије проповеда јеванђељем, и сваки наваљује да уђе у њега.
17 Gidoshin, higgiyafe issi laafa pidaaley attanaappe saloynne sa7ay aadhdheyssi kawuyees.
Лакше је, пак, небу и земљи проћи неголи једној титли из закона пропасти.
18 “Ba machchiw yeddidi haraa ekkiya ubbay laammees. Ba azinaappe anjjettidaaro ekkeysika laammees” yaagis.
Сваки који пушта жену своју и узима другу, прељубу чини; и који се жени пуштеницом, прељубу чини.
19 “Al77onne alleeqo afila ma77iya, sa7i injjetin gallas gallas ufayssan de7iya issi dure asi de7ees.
Човек неки, пак, беше богат, који се облачаше у скерлет и у свилу, и живљаше сваки дан господски и весељаше се.
20 Hari qassi asatethay kumethi madunxida issi Alaazara geetettiya manqoy he dure uraa karen yegeti attidayssi de7ees.
А беше један сиромах, по имену Лазар, који лежаше пред његовим вратима гнојав,
21 Koshappe denddoyssan dure uraa gaytappe wodhdhiya tiifiya maanaw amottishe de7ees. Hari attoshin, kanati yidi iya madunthaa laaccosona.
И жељаше да се насити мрвама које падаху с трпезе богатог; још и пси долажаху и лизаху гној његов.
22 “He manqoyka hayqqis; kiitanchchoti iya Abrahaame ki7uwa efidosona. Qassi dure uraykka hayqqidi moogettis.
А кад умре сиромах, однесоше га анђели у наручје Авраамово; а умре и богати, и закопаше га.
23 Si7oolen un77ettidi de7ishe dhoqqu gidi haahon Abrahamenne iya ki7on de7iya Alaazara be7is. (Hadēs g86)
И у паклу кад беше у мукама, подиже очи своје и угледа издалека Авраама и Лазара у наручју његовом, (Hadēs g86)
24 I, ‘Aawaw Abrahaame, taw qadhettarkii; ha laco taman un77ettada de7iya gisho Alaazari ba biradhdhiya haathan yeddidi ta inxarssa laakothana mela hayyana iya yeddarkki’ yaagidi waassis.
И повикавши рече: Оче Аврааме! Смилуј се на ме и пошљи ми Лазара нека умочи у воду врх од прста свог, и да ми расхлади језик; јер се мучим у овом пламену.
25 “Shin Abrahamey iyaakko, ‘Ta na7aw, ne sa7an de7iya wode lo77obaata ekkidayssa, qassi Alaazari iitabata ekkidayssa akeeka. Shin ha77i I hayssan ufayttees, qassi neeni waayettashe de7aasa’ yaagis.
А Авраам рече: Синко! Опомени се да си ти примио добра своја у животу свом, и Лазар опет зла; а сад се он теши, а ти се мучиш.
26 Ha ubbaafe aadhdhidi, ‘Haappe hintteko, hinippe haa nuukko aadhdhanaw koyeyssati pinnonna mela nuusinne hinttes giddon gita aafoy de7ees’ yaagis.
И преко свега тога постављена је међу нама и вама велика пропаст, да ови који би хтели одовуд к вама прећи, не могу, нити они отуда к нама да прелазе.
27 “Dure uray, ‘Aawaw, yaakko Alaazara ta aawa soo kiittana mela ta nena woossays.
Тада рече: Молим те дакле, оче, да га пошаљеш кући оца мог,
28 Taw ichchashu ishati de7idosona, enttika ha waaye bessaa yoonna mela enttaw bidi markkatto’ yaagis.
Јер имам пет браће: нека им посведочи да не би и они дошли на ово место мучења.
29 “Shin Abrahamey, ‘Enttaw Museranne nabetara de7oosona; entti odiyabaa si7onna’ yaagis.
Рече му Авраам: Они имају Мојсија и пророке, нека њих слушају.
30 “Dure uray, ‘Aawaw Abrahaame, hessatho gidenna; issi asi hayqoppe denddidi biikko entti maarotan gelana’ yaagis.
А он рече: Не, оче Аврааме! Него ако им дође ко из мртвих покајаће се.
31 “Abrahamey, ‘Musenne nabeta si7onna ixxiko, hari attoshin hayqoppe issi asi denddi odikkoka ammanokkona’ yaagis.”
А Авраам рече му: Ако не слушају Мојсија и пророке, да ко и из мртвих устане неће веровати.
