Jakobus 4

1 Woher kommen Streitereien und Kämpfe unter euch? Woher anders als aus euren Lüsten, die da streiten in euren Gliedern wider einander?

Откуда ратови и распре међу нама? Не отуда ли, од сласти ваших, које се боре у вашим удима?

2 Ihr begehrt und könnt es nicht gewinnen, ihr neidet und eifert und könnt es nicht erlangen, ihr kämpft und streitet und habt es nicht, darum, daß ihr nicht bittet.

Желите и немате; убијате и завидите, и не можете да добијете; борите се и војујете, и немате, јер не иштете.

3 Ihr bittet und empfangt nicht, weil ihr für euch übel bittet, auf daß ihr es in euren Lüsten vergeuden könnt.

Иштете, и не примате, јер зло иштете, да у сластима својим трошите.

4 Ihr Ehebrecher und Ehebrecherinnen, wißt ihr nicht, daß der Welt Freundschaft Gottes Feinschaft ist; wer nun der Welt Freund sein will, der wird Gottes Feind.

Прељубочинци и прељубочинице! Не знате ли да је пријатељство овог света непријатељство Богу? Јер који хоће свету пријатељ да буде, непријатељ Божји постаје.

5 Oder meint ihr, daß die Schrift umsonst spreche! Eifernd begehrt sie des Geistes, den Er in uns wohnen ließ.

Или мислите да писмо узалуд говори: Дух који у нама живи мрзи на завист?

6 Er gibt aber größere Gnade; darum heißt es: Gott widersteht den Hoffärtigen, aber den Demütigen gibt Er Gnade.

А Он даје већу благодат. Јер говори: Господ супроти се поноситима, а пониженима даје благодат.

7 So seid denn Gott untertänig. Widersteht dem Teufel, so flieht er von euch.

Покорите се, дакле, Богу а противите се ђаволу и побећи ће од вас.

8 Naht euch Gott, so naht Er Sich euch; reinigt die Hände, ihr Sünder, und haltet eure Herzen rein, ihr Wankelmütigen.

Приближите се к Богу, и Он ће се приближити к вама. Очистите руке, грешници, поправите срца своја, непостојани.

9 Fühlt euer Elend, trauert und weint. Euer Lachen wandle sich in Klage und eure Freude in Betrübnis.

Будите жалосни и плачите и јаучите: смех ваш нека се претвори у плач, и радост у жалост.

10 Demütigt euch vor dem Herrn, so wird Er euch erhöhen!

Понизите се пред Господом, и подигнуће вас.

11 Redet einander nicht Übles nach, Brüder. Wer seinem Bruder Übles nachredet und seinen Bruder richtet, der redet wider das Gesetz und richtet das Gesetz. Wenn du aber das Gesetz richtest, so bist du kein Täter des Gesetzes, sondern Richter.

Не опадајте један другог, браћо; јер ко опада брата или осуђује брата свог опада закон и осуђује закон, а ако закон осуђујеш, ниси творац закона, него судија.

12 Es ist nur ein Gesetzgeber, Der lossprechen und verdammen kann. Wer bist du aber, der du den anderen richtest?

Један је законодавац и судија, који може спасти и погубити; а ти ко си што другог осуђујеш?

13 Wohlan nun ihr, die ihr sagt: Heute oder morgen wollen wir in die oder die Stadt gehen, wollen daselbst ein Jahr hantieren und gewinnen.

Слушајте сад ви који говорите: Данас или сутра поћи ћемо у овај или онај град, и седећемо онде једну годину, и трговаћемо и добијаћемо.

14 Und ihr wißt doch nicht, wie es morgen steht; denn was ist euer Leben? Ein Dunst ist es, der eine kleine Weile erscheint und dann vergeht.

Ви који не знате шта ће бити сутра. Јер шта је ваш живот? Он је пара, која се замало покаже, а потом нестане.

15 Ihr solltet vielmehr sagen: So der Herr will und wir am Leben bleiben, wollen wir dies oder das tun.

Место да говорите: Ако Господ хтедбуде, и живи будемо учинићемо ово или оно.

16 Nun aber rühmt ihr euch in eurem Übermut. All solches Rühmen aber ist vom Übel.

А сад се хвалите својим поносом. Свака је хвала таква зла.

17 Wer da weiß Gutes zu tun und tut es nicht, dem ist es Sünde.

Јер који зна добро чинити и не чини, грех му је.