Roemers 14

1 Den Schwachen im Glauben lasset ankommen, nicht um über Ansichten zu richten.

А слабога у вери примајте лепо, да се не смета савест.

2 Der eine hat den Glauben alles zu essen, der andere ist schwach und beschränkt sich auf Kräuter.

Јер један верује да сме свашта јести, а који је слаб једе зеље.

3 Wer ißt, soll den nicht gering schätzen, der nicht ißt. Wer nicht ißt, soll nicht richten über den, welcher ißt; denn Gott hat ihn angenommen.

Који једе нека не укорава оног који не једе; и који не једе нека не осуђује оног који једе; јер га Бог прими.

4 Wer bist du, daß du den Diener eines andern richtest? Er steht oder fällt seinem Herrn. Er wird aber aufrecht bleiben; denn der Herr ist stark genug, ihn aufzurichten.

Ко си ти који судиш туђем слузи? Он свом господару стоји или пада. Али ће устати; јер је Бог кадар подигнути га.

5 Der eine macht einen Unterschied unter den Tagen, der andere hält jeden Tag gleich. Jeder mag, wie er es versteht, seiner Ueberzeugung leben.

Тако један разликује дан од дана, а други држи све дане да су једнаки: сваки да буде уверен за своју мисао.

6 Der etwas auf den Tag hält, der thut es für den Herrn; der da ißt, der ißt für den Herrn: denn er danket Gott; und wer nicht ißt, der unterläßt es für den Herrn, und danket auch Gott.

Који разликује дане, Господу разликује; и који не разликује дана, Господу не разликује. Који једе, Господу једе: јер хвали Бога; и који не једе, Господу не једе, и хвали Бога.

7 Unser keiner lebt ihm selber, und keiner stirbt ihm selber.

Јер ни један од нас не живи себи, и ни један не умире себи.

8 Leben wir, so leben wir dem Herrn; sterben wir, so sterben wir dem Herrn. Also - wir leben oder sterben, so sind wir des Herrn.

Јер ако живимо, Господу живимо; а ако умиремо, Господу умиремо. Ако, дакле, живимо, ако умиремо, Господњи смо.

9 Denn darum ist Christus gestorben und lebendig geworden, daß er Herr sei über Tote und über Lebendige.

Јер зато Христос и умре и васкрсе и оживе да овлада и мртвима и живима.

10 Du aber, was richtest du deinen Bruder? oder du, was verachtest du deinen Bruder? Werden wir doch alle vor dem Richtstuhl Gottes stehen.

А ти зашто осуђујеш брата свог? Или ти зашто укораваш брата свог? Јер ћемо сви изићи на суд пред Христа.

11 Denn es steht geschrieben: So wahr ich lebe, spricht der Herr, alle Knie sollen sich mir beugen, und alle Zungen sollen Gott dienen.

Јер је писано: Тако ми живота, говори Господ, поклониће ми се свако колено, и сваки језик славиће Бога.

12 Demnach also wird ein jeder von uns für sich selbst Gott Rechenschaft geben.

Тако ће, дакле, сваки од нас дати Богу одговор за себе.

13 So lasset uns nicht mehr einander richten, sondern uns darauf richten, dem Bruder keinen Anstoß oder Aergernis zu geben.

Зато да не осуђујемо више један другог, него место тога ово гледајте да не постављате брату спотицања или саблазни.

14 Ich weiß und bin es fest überzeugt in dem Herrn Jesus, daß nichts an sich selber unrein ist; doch wird es so für den, der es so ansieht.

Знам и уверен сам у Христу Исусу да ништа није погано по себи, осим кад ко мисли да је погано, ономе је погано.

15 Wenn nun dein Bruder um einer Speise willen gekränkt wird, so wandelst du nicht mehr der Liebe gemäß. Du sollst nicht mit deinem Essen den verstören, um dessentwillen Christus gestorben ist.

А ако је брат твој јела ради жалостан, већ се не владаш по љубави: не губи јелом својим оног за ког Христос умре.

16 Es soll nicht euer Bestes der Lästerung preisgegeben werden.

Гледајте, дакле, да се не хули на ваше добро.

17 Denn das Reich Gottes ist nicht Essen und Trinken, sondern Gerechtigkeit, Friede und Freude in heiligem Geist.

Јер царство Божије није јело и пиће, него правда и мир и радост у Духу Светоме.

18 Wer darin dem Christus dient, der ist Gott gefällig und den Menschen wert.

Јер који овим служи Христу угодан је Богу и мио људима.

19 Also lasset uns dem nachtrachten, was zum Frieden und zur Erbauung unter einander dient.

Тако, дакле, да се старамо за мир и за оно чим водимо на боље један другог.

20 Zerstöre du nicht um einer Speise willen das Werk Gottes. Es ist alles rein, und ist doch etwas vom Uebel, wenn ein Mensch es mit Anstoß ißt.

Не раскопавај дело Божије јела ради; јер је све чисто; него је погано за човека који једе са спотицањем.

21 Es ist gut, nicht Fleisch zu essen noch Wein zu trinken, noch irgend etwas, sobald dein Bruder Anstoß daran nimmt.

Добро је не јести меса, и вина не пити, и оно не чинити на шта се твој брат спотиче, или ода шта гори постаје или слаби.

22 Den Glauben, den du hast, den sollst du für dich haben vor Gott. Selig wer sich kein Gewissen macht bei dem, was ihm gut dünkt.

Ти имаш веру? Имај је сам у себи пред Богом. Благо ономе који не осуђује себе за оно шта нађе за добро.

23 Wer aber zweifelt, der ist gerichtet, wenn er ißt: weil es nicht aus Glauben geschieht; alles aber, was nicht aus dem Glauben kommt, ist Sünde.

А који се сумња осуђен је ако једе, јер не чини по вери: а шта год није по вери грех је.