2 Korinther 3
1 Fangen wir schon wieder an, uns selbst zu empfehlen? ist es etwa an dem, daß wir wie gewisse Leute Empfehlungsbriefe brauchen an euch oder von euch?
Почињемо ли се опет сами хвалити вама? Или требамо као неки препоручене посланице на вас или од вас?
2 Unser Brief seid ihr selbst, uns in die Herzen geschrieben, gekannt und gelesen von aller Welt.
Јер сте ви наша посланица написана у срцима нашим, коју познају и читају сви људи;
3 Ist doch euch klar anzusehen, daß ihr ein Brief Christus' seid, durch uns besorgt, geschrieben nicht mit Tinte, sondern mit des lebendigen Gottes Geist, nicht in steinerne Tafeln, sondern in fleischerne Tafeln des Herzens.
Који сте се показали да сте посланица Христова, коју смо ми служећи написали не мастилом него Духом Бога Живога, не на каменим даскама него на месним даскама срца.
4 Solche Zuversicht haben wir durch den Christus zu Gott;
А такво поуздање имамо кроз Христа у Бога,
5 nicht daß wir von uns selbst aus fähig wären, mit eigenen Gedanken; sondern was wir können, kommt von Gott,
Не да смо врсни од себе помислити шта, као од себе, него је наша врсноћа од Бога;
6 der uns gerade fähig gemacht hat zu Gehilfen des neuen Bundes, nicht des Buchstabens, sondern des Geistes. Denn der Buchstabe tötet, der Geist aber macht lebendig.
Који и учини нас врсним да будемо слуге новом завету, не по слову него по духу; јер слово убија, а дух оживљује.
7 Wenn aber der Dienst des Todes, mit seiner Buchstabenschrift auf Stein, von solcher Herrlichkeit war, daß die Söhne Israel nicht vermochten dem Moses ins Angesicht zu sehen, wegen der Herrlichkeit seines Angesichts, die doch vergänglich war:
Ако ли служба смрти која је у камењу изрезана словима, би у слави да синови Израиљеви не могоше погледати на лице Мојсијево од славе лица његовог која престаје:
8 von wie viel größerer Herrlichkeit wird der Dienst des Geistes sein?
А камоли неће много већма служба духа бити у слави?
9 Wenn der Dienst der Verwerfung herrlich ist, so muß der Dienst der Gerechtigkeit um so mehr von Herrlichkeit überfließen.
Јер кад је служба осуђења слава, много већма изобилује служба правде у слави.
10 Ja, die Herrlichkeit auf jener Seite verschwindet vor der überwältigenden Herrlichkeit.
Јер и није славно што се прослави с ове стране према превеликој слави.
11 Wenn die Erscheinung dessen, was zu nichte wird, herrlich war, so wird vielmehr in Herrlichkeit stehen, was da bleibt.
Јер кад је славно оно што престаје, много ће већма бити у слави оно што остаје.
12 Dieweil wir nun eine solche Hoffnung haben, treten wir mit allem Freimut auf.
Имајући дакле такву наду с великом слободом радимо;
13 Nicht wie Moses, der eine Hülle über sein Antlitz deckte, damit die Söhne Israel nicht hineinsehen sollten in das Ende dessen, was zu nichte wird.
И не као што Мојсије меташе покривало на лице своје, да не би могли синови Израиљеви гледати свршетак онога што престаје.
14 Aber ihre Gedanken sind verstockt worden. Denn bis auf den heutigen Tag liegt eben die nämliche Hülle auf der Vorlesung des alten Bundes, und bleibt damit verhüllt, daß er in Christus abgethan ist.
Но заслепише помисли њихове; јер до самог овог дана стоји оно покривало неоткривено у читању старог завета, јер у Христу престаје.
15 Ja bis heute, wenn Moses gelesen wird, liegt die Decke über ihrem Herzen.
Него до данас кад се чита Мојсије, покривало на срцу њиховом стоји.
16 Wo aber die Bekehrung zum Herrn eintritt, wird die Decke weggenommen.
А кад се обрате ка Господу, узеће се покривало.
17 Der Herr ist der Geist; wo der Geist des Herrn ist, da ist Freiheit.
А Господ је Дух: а где је Дух онде је слобода.
18 Wir alle aber, die wir mit aufgedecktem Angesicht uns von der Herrlichkeit des Herrn bespiegeln lassen, werden in dieses selbe Bild verwandelt von Herrlichkeit zu Herrlichkeit, als vom Herrn des Geistes aus.
Ми пак сви који откривеним лицем гледамо славу Господњу, преображавамо се у оно исто обличје из славе у славу, као од Господњег Духа.
