Psalm 89
1 Ein Lehrgedicht, von Ethan, dem Ezrachiten. Ich singe von des Herrn ewiger Liebe. Mit meinem Mund verkündige ich Deine Treue für künftige Geschlechter.
Милости ћу Господње певати увек, од колена на колено јављаћу истину Твоју устима својим.
2 Denn ich erklär: Die Liebe ist auf ewigen Grund gebaut; dem Himmel gleich befestigest Du Deine Treue.
Јер знам да је зававек основана милост, и на небесима да си утврдио истину своју, рекавши:
3 "Mit meinem Auserwählten schloß ich einen Bund; Ich schwor dem David, meinem Knecht:
"Учиних завет с избраним својим, заклех се Давиду, слузи свом:
4 Auf ewig laß ich deinen Stamm bestehen, begründe deinen Thron für alle Zeiten." (Sela)
Довека ћу утврђивати семе твоје и престо твој уређивати од колена до колена."
5 Dein unvergleichlich Wesen preist der Himmel, Herr, und Deine Treue mit der heiligen Gemeinde.
Небо казује чудеса Твоја, Господе, и истину Твоју сабор светих.
6 Wer in den Wolken gleicht dem Herrn? Wer von den Gottessöhnen ist dem Herrn ähnlich,
Јер ко је над облацима раван Господу? Ко ће се изједначити с Господом међу синовима Божијим?
7 dem Gott, so schrecklich in der Heiligen Rat und furchtbar über alle um ihn her?
Богу се ваља клањати на сабору светих, страшнији је од свих који су око Њега.
8 Herr, Gott der Heerscharen! Wer ist, wie Du, so mächtig, Herr? Wie Deine Treue doch für die, die Dich umgeben?
Господе, Боже над војскама! Ко је силан као Ти, Боже? И истина је Твоја око Тебе.
9 Du bist des stolzen Meeres Herrscher; nur Du beruhigst seiner Wogen Brandung.
Ти владаш над силом морском; кад подигне вале своје, Ти их укроћаваш.
10 Nur Du schlägst Rahab, daß es kampfunfähig wird, zerstreust mit Deinem starken Arme Deine Feinde.
Ти си оборио охоли Мисир као рањеника, крепком мишицом својом расејао си непријатеље своје.
11 Dein ist der Himmel, Dein die Erde; die Welt und was sie füllt, hast Du gegründet.
Твоје је небо и Твоја је земља; Ти си саздао васиљену и шта је год у њој.
12 Den Norden und den Süden schufest Du; der Tabor und der Hermon hoben sich in Deinem Namen.
Север и југ Ти си створио, Тавор и Ермон о Твом се имену радује.
13 Dir ist ein Arm voll Kraft zu eigen, und stark ist Deine Hand und Deine Rechte hoch erhoben.
Твоја је мишица крепка, силна је рука Твоја, и висока десница Твоја.
14 Gerechtigkeit und Recht sind Deines Thrones Pfeiler, und Huld und Treue gehen vor Dir her.
Благост је и правда подножје престолу Твом, милост и истина иде пред лицем Твојим.
15 Dem Volke Heil, das jauchzend im Lichte Deines Angesichtes wandelt, Herr,
Благо народу који зна трубну поклич! Господе! У светлости лица Твог они ходе;
16 das über Deinen Namen stets frohlockt und das durch Deine Liebe groß dasteht!
Именом се Твојим радују сав дан, и правдом Твојом узвишују се.
17 Die Krone seiner Macht bist Du; durch Deine Huld wächst unsere Macht.
Јер си Ти красота силе њихове, и по милости Твојој узвишује се рог наш.
18 Fürwahr, dem Herrn ist unser Schild zu eigen, dem Heiligen Israels unser König. -
Јер је од Господа одбрана наша, и од Светог Израиљевог цар наш.
19 Einst sprachst Du im Gesicht zu Deinem Frommen. Du sprachst: "Ich habe aufgeholfen einem Helden und einen Jüngling aus dem Volk erhoben.
Тада си говорио у утвари вернима својим, и рекао: "Послах помоћ јунаку, узвисих избраног свог из народа.
20 Ich habe David, meinen Knecht, ergriffen, mit meinem heiligen Öle ihn gesalbt,
Нађох Давида, слугу свог, светим уљем својим помазах га.
21 daß meine Hand beständig mit ihm sei, und daß mein Arm ihn stärke.
Рука ће моја бити једнако с њим, и мишица моја крепиће га.
22 Kein Gegner wird ihn überfallen, kein Frevler ihn bedrängen.
Неће га непријатељ надвладати, и син безакоња неће му досадити.
23 Vor ihm zerschmettere ich seine Feinde, und seine Hasser schlage ich zu Boden.
Потрћу пред лицем његовим непријатеље његове, и ненавиднике његове поразићу.
24 Begleiten soll'n ihn meine Huld und Treue, mein Name seine Macht erhöhen!
Истина је моја и милост моја с њим; и у моје име узвисиће се рог његов.
25 Ich setze seine Hand aufs Meer und auf die Ströme seine Rechte.
Пружићу на море руку његову, и на реке десницу његову.
26 Er soll mich anrufen: 'Mein Vater Du, mein Gott und meines Heiles Hort bist Du.'
Он ће ме звати: Ти си Отац мој, Бог мој и град спасења мог.
27 Ich mache ihn zum Erstgeborenen, zum Höchsten von den Erdenkönigen.
И ја ћу га учинити првенцем, вишим од царева земаљских.
28 Ich will ihm ewig meine Huld bewahren und unverbrüchlich meinen Bund.
Довека ћу му хранити милост своју, и завет је мој с њим веран.
29 Ich mache ewig seinen Stamm und seinen Thron des Himmels Tagen gleich.
Продужићу семе његово довека, и престо његов као дане небеске.
30 Verlassen aber seine Söhne mein Gesetz und wandeln nicht nach meinen Ordnungen,
Ако синови његови оставе закон мој, и не узиду у заповестима мојим;
31 entweihn sie meine Satzungen und halten nimmer meine Vorschriften,
Ако погазе уредбе моје, и заповести моје не сачувају,
32 dann strafe ich mit Ruten ihr Vergehen, mit Streichen ihre Missetat.
Онда ћу их покарати прутом за непокорност, и ранама за безакоње њихово;
33 Doch ich entziehe ihm nicht meine Gnade, und meine Treue laß ich ihm nicht fehlen,
Али милости своје нећу узети од њега, нити ћу преврнути истином својом;
34 verletze nimmer meinen Bund und ändre nicht den Ausspruch meiner Lippen.
Нећу погазити завет свој, и шта је изашло из уста мојих нећу порећи.
35 Ich schwöre ein für allemal bei meiner Heiligkeit: - Wie sollte ich auch David täuschen? -
Једном се заклех светошћу својом; зар да слажем Давиду?
36 Sein Stamm soll ewig dauern, sein Thron, der Sonne gleich nach meinem Willen,
Семе ће његово трајати довека, и престо његов као сунце преда мном;
37 und wie der Mond für alle Zeiten währen, beständig so, wie dieser in den Wolken!" (Sela)
Он ће стајати увек као месец и верни сведок у облацима."
38 Und doch verwirfst Du und verschmähst im Zorne den, den Du gesalbt,
А сад си одбацио и занемарио, разгневио си се на помазаника свог;
39 vernichtest Deines Knechtes Bund; wirfst seine Krone in den Staub,
Занемарио си завет са слугом својим, бацио си на земљу венац његов.
40 durchbrichst all seine Mauern, zertrümmerst seine Festen.
Развалио си све ограде његове, градове његове обратио си у зидине.
41 Wer da vorübergeht, der plündert ihn; für seine Nachbarn ist er nur ein Hohn.
Плене га сви који пролазе онуда, поста подсмех у суседа својих.
42 Du hebst empor die Rechte seiner Dränger, erfreuest alle seine Feinde.
Узвисио си десницу непријатеља његових, обрадовао си све противнике његове.
43 Du läßt abprallen seines Schwertes Schneide und ihn im Kampfe nicht bestehn,
Завратио си оштрице мача његовог, и ниси га укрепио у боју;
44 vernichtest seine Heiligkeit und stürzest seinen Thron zu Boden,
Узео си му светлост, и престо његов оборио си на земљу;
45 verkürzest seine Jugendzeit, und deckest ihn mit Schande zu. (Sela)
Скратио си дане младости његове и обукао га у срамоту.
46 Wie lange, Herr, verbirgst Du Dich so ganz? Wie lange brennt Dein Grimm wie Feuer?
Докле ћеш се, Господе, једнако одвраћати, докле ће као огањ пламтети гнев Твој?
47 Bedenk doch, was ich für ein Wesen bin! Zu welchem Nichts schufst Du die Menschenkinder alle!
Опомени се какав је век мој, како си ни на шта створио све синове Адамове?
48 Wo ist der Mann, der leben bliebe und den Tod nicht schaute, der vor des Grabes Macht sein Leben wahrte? (Sela) (Sheol h7585)
Који је човек живео и није смрти видео, и избавио душу своју из руку паклених? (Sheol h7585)
49 Wo sind, Herr, Deiner Gnade frühere Beweise, die Du dem David schwurst bei Deiner Treue?
Где су пређашње милости Твоје, Господе? Клео си се Давиду истином својом.
50 Bedenk den Hohn auf Deine Knechte, Herr, den ich von all den vielen Völkern her in meinem Busen trage,
Опомени се, Господе, прекора слугу својих, који носим у недрима својим од свих силних народа,
51 den Hohn, mit dem Dich Deine Feinde, Herr, verhöhnen, mit dem sie des von Dir Gesalbten Stamm beschimpfen!
Којим коре непријатељи Твоји, Господе, којим коре траг помазаника Твог.
52 Gepriesen sei der Herr in Ewigkeit! Amen! Amen!
Благословен Господ увек! Амин, амин.
