Psalm 74

1 Ein Lehrgedicht, von Asaph. - Warum, ach Gott, verwirfst Du immerfort und lodert über Deiner Herde Deines Zornes Rauch?

Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?

2 Bedenke: Die Gemeinde, die Du einst gegründet, die Du Dir ausgelöst zum Stamme ewigen Besitzes, der Sionsberg, auf dem Du Wohnung nahmst,

Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.

3 den Deine Schritte ausgezeichnet, sind zusammen eine Trümmerstatt! Gar alles hat der Feind im Heiligtum geschändet.

Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.

4 In Deiner Sammlungsstätte wüten Deine Feinde; sie stellen ihre Flaggen dort als Zeichen auf.

Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.

5 So ist's, wie wenn man hohen Schwunges auf Waldgehölz die Äxte hebt.

Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.

6 Und nun sein Schnitzwerk allzumal zerschlagen sie mit Beil und Hammer.

Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.

7 Sie werfen Feuer in Dein Heiligtum, entweihen in den Staub die Wohnung Deines Namens.

Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.

8 In ihrem Herzen sprechen sie: "Wir wollen alle sie zu Heiden machen." Im Land verbrennen sie die Gotteshäuser all.

Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.

9 Wir sehen unsere Zeichen nimmer; und Propheten gibt es keine mehr, und niemand weiß bei uns: Wie lange?

Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.

10 Wie lange darf der Feind noch höhnen, der Gegner Deinen Namen immerfort verlästern, Gott?

Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?

11 Warum entziehst Du Deine rechte Hand dem Kampfe? Vollbringe doch, was Dir obliegt!

Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.

12 Von altersher ist Gott mein König, der auf der Erde hilfereiche Werke tut. -

Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!

13 In Deiner Macht zerteilst Du ja das Meer, zerbrichst die Drachenköpfe,

Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.

14 zerschlägst des Leviatans Häupter und gibst ihn hin der Wüstentiere Schar zum Fraße.

Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.

15 Du lässest Bach und Quelle sprudeln und starke Ströme Du versiegen.

Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.

16 Dein ist der Tag; Dein ist die Nacht. Genau bemißt Du Mond und Sonne.

Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.

17 Du stellst der Erde Grenzen alle fest; Du schaffst den Sommer und den Winter.

Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.

18 Gedenke dessen, daß der Feind, Herr, höhnt, daß Deinen Namen lästert ein törichtes Volk!

Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.

19 Nicht gib dem Habicht Deiner Taube Leben preis! Vergiß nicht gänzlich Deiner Dulder Menge!

Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.

20 Blick auf den Bund! Das Land ist voller Lug und Trug, die Wohnungen sind voll Gewalttat.

Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.

21 Nicht ziehe der Bedrängte voller Scham dahin, der Arme nicht, der Elende, der Deinen Namen preist!

Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.

22 Auf, Gott! Führ Deine Sache! Der Schmach gedenke, die von Toren allezeit Dir widerfährt!

Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!

23 Vergiß den Aufruhr Deiner Feinde nicht, das Toben Deiner Gegner nicht, das immer lauter wird.

Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!