Psalm 56
1 Auf den Siegesspender, für den unschuldigen Zugewanderten in der Ferne, von David, ein Weihegesang, als ihn die Philister zu Gath festhielten. Gott! Sei mir gnädig! Denn Menschen schnauben wider mich, und täglich ängstigt mich mein Feind.
Смилуј се на ме, Боже, јер човек хоће да ме прогута, непријатељ ме сваки дан притешњује.
2 Ja, meine Feinde schnauben immerfort; denn viele streiten gegen mich.
Непријатељи моји сваки дан траже да ме прогутају; јер многи нападају на ме охоло.
3 Jedoch der Tag ist weit entfernt, da ich mich fürchte; denn auf Dich vertraue ich.
Кад ме је страх, јер се у Тебе уздам.
4 Ich rühme mich der Gotteszusage; furchtlos vertraue ich auf Gott. Was können Sterbliche mir tun?
Богом се хвалим за реч Његову; у Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити тело?
5 Und fechten sie auch täglich meine Worte an, sind alle ihre Pläne, mir zum Schaden, böse,
Сваки дан изврћу речи моје; шта год мисле, све мени о злу.
6 sie müssen doch sich fürchten und verkriechen und so auf meine Schritte lauschen, wie sie's von mir erwartet haben.
Скупљају се, прикривају се, пазе за петама мојим; јер траже душу моју.
7 Verstoße sie des Frevels wegen! Die Scharen stürze hin im Grimme, Gott!
Код овакве злоће избави од њих, у гневу обори народе, Боже.
8 Vermerkst Du schon mein Schwanken, dann lege meine Tränen auch in Deinen Schlauch, voll angerechnet!
У Тебе је избројано моје потуцање, сузе се моје чувају у суду код Тебе, оне су у књизи Твојој.
9 Dann weichen meine Feinde. Am Tage, da ich rufe, weiß ich, daß ich einen Gott besitze.
Непријатељи моји уступају натраг, кад Тебе призивам; по том знам да је Бог са мном.
10 Ich rühme mich der Gotteszusage; ich rühme mich der Zusage des Herrn.
Богом се хвалим за реч Његову, Господом се хвалим за реч Његову.
11 Furchtlos vertraue ich auf Gott. Was kann ein Mensch mir antun? -
У Бога се уздам, не бојим се; шта ће ми учинити човек?
12 Ich schulde Dir Gelübde, Gott; ich zahle sie Dir heim mit Dankbarkeit.
Теби сам се, Боже, заветовао; Тебе ћу хвалити;
13 Denn meine Seele wahrst Du vor dem Tod, nicht wahr? vorm Sturze meine Füße. So kann ich länger noch vor Gott im Licht des Lebens wallen.
Јер си избавио душу моју од смрти, ноге моје од спотицања, да бих ходио пред лицем Божјим, у светлости живих.
