Psalm 35

1 Von David. - Bekämpfe, Herr, die mich bekämpfen! Befehde Du, die mich befehden.

Господе! Буди супарник супарницима мојим; удри оне који ударају на ме.

2 Nimm Schild und Wehr! Steh auf zu meiner Hilfe!

Узми оружје и штит, и дигни се мени у помоћ.

3 Schwing Beil und Lanze gegen die, so mich verfolgen, und sprich zu mir: "Ich bin dein Heil!"

Потегни копље, и пресеци пут онима који ме гоне, реци души мојој: Ја сам спасење твоје.

4 Daß meine Todfeinde voll Scham erröten, mit Scham zurückgetrieben werden, die auf mein Unheil sinnen!

Нека се постиде и посраме који траже душу моју; нека се одбију натраг и постиде који ми зло хоће.

5 Wie Spreu vorm Winde seien sie! Des Herrn Engel scheuche sie!

Нека буду као прах пред ветром, и анђео Господњи нека их прогони.

6 Ihr Weg sei finster, schlüpfrig, und sie verfolge drauf des Herrn Engel!

Нека буде пут њихов таман и клизав, и анђео Господњи нека их тера.

7 Sie legen ohne Grund mir insgeheim ihr Unglücksnetz; sie graben für mich grundlos eine Grube.

Јер низашта застреше мрежом јаму за мене, низашта ископаше јаму души мојој.

8 "Ihn überfalle ahnungslos ein Taumel! Das Netz, das heimlich man für ihn gelegt, verstricke ihn! Im Taumel falle er hinein!"

Нека дође на њега погибао ненадна, и мрежа коју је наместио нека улови њега, нека он у њу падне на погибао.

9 Dann jauchzt mein Herz des Herrn wegen und freut sich seiner Hilfe.

А душа ће се моја радовати о Господу, и веселиће се за помоћ Његову.

10 Dann spricht ein jeder Zoll an mir: "Wer rettet so wie Du den Schwachen vor dem Starken, Herr, den Elenden und Armen vor dem Räuber?"

Све ће кости моје рећи: Господе! Ко је као Ти, који избављаш страдалца од оног који му досађује, и ништега и убогога од оног који га упропашћује?

11 Auftreten falsche Zeugen und zeihn mich dessen, was mir nicht bewußt,

Усташе на ме лажни сведоци; шта не знам, за оно ме питају.

12 Vergelten Arges mir für Gutes; sie warten auf mein Leben.

Плаћају ми зло за добро, и сиротовање души мојој.

13 Und ich? In ihrer Krankheit trage ich ein Bußgewand, mit Fasten mich abhärmend, und bete mit gesenktem Haupte.

Ја се у болести њиховој облачих у врећу, мучих постом душу своју, и молитва се моја враћаше у прсима мојим.

14 Als wär's mein Freund, mein Bruder, so geh ich einher; als trauerte ich um die Mutter, so bin ich gebeugt.

Као пријатељ, као брат поступах; бејах сетан и с обореном главом као онај који за матером жали.

15 Und diese freuen sich bei meinem Sturze, rotten sich zusammen. Sie rotten sich zusammen wider mich gar hinterlistig, daß ich's nicht merke; unaufhörlich lästern sie.

А они се радују кад се ја спотакнем, и купе се, купе се на ме, задају ране, не знам зашто, чупају и не престају.

16 Des Hohnes, Spottes und der argen Tücke voll, so fletschen sie die Zähne gegen mich. -

С неваљалим и подругљивим беспосличарима шкргућу на ме зубима својим.

17 Wie lange, Herr, siehst Du noch zu? Entreiß mein Leben ihren Schrecknissen, mein einziges den jungen Leuen!

Господе! Хоћеш ли дуго гледати? Отми душу моју од нападања њиховог, од ових лавова јединицу моју.

18 Dann preis ich Dich vor großer Menge und singe Dir vor vielem Volke.

Признаћу Те у сабору великом, усред многог народа хвалићу Те.

19 Nicht sollen über mich sich freuen, die unverdient mir feindlich sind, nicht mit den Augen zwinkern, die mich ganz unverschuldet hassen!

Да ми се не би светили који ми злобе неправедно, и намигивали очима који мрзе на ме низашта.

20 Sie reden nicht zum Guten von den Kleinen in dem Land; des Truges Worte sinnen sie sich aus.

Јер они не говоре о миру, него на мирне на земљи измишљају лажне ствари.

21 Sie sperren gegen mich den Mund weit auf und rufen: "Ha, ha, ha! So sehen wir es gerne."

Разваљују на ме уста своја, и говоре: Добро! Добро! Види око наше.

22 Du siehst es, Herr. Schweig nicht dazu! Herr, sei nicht fern von mir!

Видиш, Господе! Немој ћутати; Господе! Немој одступити од мене.

23 Erwache! Wach zu meinem Rechte auf, mein Gott und Herr, für meine Sache!

Пробуди се, устани на суд мој, Боже мој и Господе, и на парницу моју.

24 Verschaffe, Herr, mein Gott, mir Recht nach Deiner Rechtlichkeit! Nicht lustig machen dürfen sie sich über mich,

Суди ми по правди својој, Господе, Боже мој, да ми се не свете.

25 nicht denken: "Ha! So war's erwünscht", nicht sagen: "Wir vernichten ihn."

Не дај да говоре у срцу свом: Добро! То смо хтели! Не дај да говоре: Прождресмо га.

26 Sich schämen und erröten müssen alle, die sich an meinem Unglück freuen, in Schande und in Scham sich hüllen, die großtun gegen mich!

Нек се постиде и посраме сви који се радују злу мом, нек се обуку у стид и у срам који се размећу нада мном.

27 Frohlocken, jauchzen sollen aber die, die Heil mir wünschen, und immerdar soll sprechen: "Hochgepriesen sei der Herr!" wer Deinem Knecht gewogen ist!

Нека се радују и веселе који ми желе правду, и говоре једнако: Велик Господ, који жели мира слузи свом!

28 Auch meine Zunge kündet alsdann Deine Güte und Deinen Ruhm den ganzen Tag.

И мој ће језик казивати правду Твоју, и хвалу Теби сваки дан.