Psalm 132
1 Ein Stufenlied. - Sei, Herr, zugunsten Davids eingedenk all dessen, was er gesprochen,
Опомени се, Господе, Давида и све смерности његове,
2 wie er dem Herrn geschworen, dem Starken Jakobs hat gelobt:
Како се кунуо Господу, и заветовао Богу Јаковљевом:
3 "Ich gehe nimmer in mein Wohngezelt, besteige nicht mein Ruhebett,
"Нећу ући у шатор дома свог, нити ћу лећи на постељу одра свог;
4 Versage meinen Augen Schlaf und Schlummer meinen Augenwimpern,
Нећу дати сна очима својим, ни веђама својим дрема;
5 bis daß ich eine Stätte finde für den Herrn, für Jakobs Starken eine Wohnung." -
Док не нађем места Господу, стана Богу Јаковљевом."
6 Nun hörten wir davon zu Ephrat und fanden sie im Waldgefilde.
Ево, чусмо да је у Јефремовој земљи, нађосмо Га на пољима киријат-јаримским.
7 "Zu seiner Wohnung laßt uns gehen, vor seiner Füße Schemel niederfallen!"
Уђимо у стан Његов, поклонимо се подножју ногу Његових.
8 Auf, Herr, zu Deiner Ruhestätte, Du und die Lade Deiner Herrscherwürde!
Стани, Господе, на почивалишту свом, Ти и ковчег силе Твоје.
9 Mit Heil laß Deine Priester sich bekleiden, und Deine Frommen mögen jubeln! -
Свештеници Твоји нек се обуку у правду, и свеци Твоји нек се радују.
10 Um David, Deines Dieners willen, weis nicht zurück, den Du gesalbt!"
Ради Давида, слуге свог, немој одвратити лица од помазаника свог.
11 Der Herr schwur David Dauer zu. Er geht davon nicht ab. "Auf deinen Thron erheb ich einen von deiner Leibesfrucht.
Закле се Господ Давиду у истини, од које неће одступити; од порода твог посадићу на престолу твом.
12 Bewahren deine Söhne meinen Bund und meine Zeugnisse, wie ich sie lehre, dann dürfen ihre Söhne allezeit auf deinem Throne sitzen!" -
Ако синови твоји ушчувају завет мој и откривења моја којима ћу их научити, онда ће и синови њихови довека седети на престолу свом.
13 Der Herr hat Sion sich erkoren, zum Wohnsitz sich ersehen:
Јер је изабрао Господ Сион, и омиле Му живети на њему.
14 "Das sei in Ewigkeit mein Ruhesitz, ich throne hier; denn hier gefällt es mir.
Ово је почивалиште моје увек, овде ћу се населити; јер ми је омилело.
15 Ich segne seine Jugend und gebe seinen Armen Brot in Fülle.
Храну ћу његову благословити, ниште његове наситићу хлеба.
16 Mit Heil bekleid ich seine Priester, und frohe Lust sei seiner Frommen Teil!
Свештенике ћу његове обући у спасење, и свети ће се његови радовати.
17 Ich lasse Davids Macht ersprossen, dem richt ich eine Leuchte her, den ich gesalbt.
Ту ћу учинити да узрасте рог Давиду, поставићу видело помазанику свом.
18 In Schande hüll ich seine Feinde, dieweil auf ihm ein Diadem erglänzt."
Непријатеље ћу његове обући у срамоту; а на њему ће цветати венац његов.
