Proverbes 31
1 Discours au roi Lémuel. Maximes que lui enseigna sa mère.
Речи цара Лемуила; сабране речи, којима га је учила мати његова.
2 Que te dirai-je, mon fils? que te dirai-je, fils de mes entrailles? que te dirai-je, fils qui as mes vœux?
Шта, сине мој, шта, сине утробе моје, и шта, сине завета мојих?
3 Ne livre pas aux femmes ta vigueur, et ne suis pas la voie qui perd les rois!
Не дај крепост своју женама, ни путеве своје онима што сатиру цареве.
4 Ce n'est pas aux rois, Lémuel, ce n'est pas aux rois de boire du vin, ni aux princes de boire de la cervoise;
Није за цареве, Лемуило, није за цареве да пију вино, ни за кнезове да пију силовито пиће,
5 de peur que, s'ils boivent, ils n'oublient la Loi, et n'attentent aux droits de tous les fils du malheur.
Да не би пијући заборавио уредбе, и изменио правицу коме невољнику.
6 Donnez de la cervoise à qui va périr, et du vin à qui a l'amertume dans le cœur;
Подајте силовито пиће ономе који хоће да пропадне, и вино онима који су тужног срца;
7 qu'il boive et oublie sa misère, et de ses peines perde le souvenir!
Нека се напије и заборави своје сиромаштво, и да се више не сећа своје муке.
8 Ouvre la bouche en faveur du muet. et pour défendre tous les enfants délaissés.
Отварај уста своја за немога, за ствар свих намењених смрти.
9 Ouvre la bouche, et juge avec justice, et défends le misérable et le pauvre.
Отварај уста своја, суди право, дај правицу невољноме и убогоме.
10 Une femme forte! qui pourra la trouver? Elle a plus de valeur que les perles.
Ко ће наћи врсну жену? Јер вреди више него бисер.
11 En elle s'assure le cœur de son mari, et les profits ne lui manqueront pas.
Ослања се на њу срце мужа њеног, и добитка неће недостајати.
12 Elle lui fait du bien, et jamais de mal, tous les jours de sa vie.
Чини му добро, а не зло, свега века свог.
13 Elle met en œuvre la laine et le lin, et fait avec plaisir le travail de ses mains.
Тражи вуне и лана, и ради по вољи рукама својим.
14 Semblable aux navires des marchands, elle fait venir de loin ses denrées.
Она је као лађа трговачка, из далека доноси храну своју.
15 Elle se lève, quand il est nuit encore; et distribue la nourriture à sa maison, et une tâche à ses servantes.
Устаје док је још ноћ, даје храну чељади својој и посао девојкама својим.
16 Elle pense à un champ, et elle l'acquiert; du fruit de son travail elle plante une vigne.
Мисли о њиви, и узме је, од рада руку својих сади виноград.
17 Elle met à ses reins une ceinture de force, et fortifie ses bras.
Опасује снагом бедра своја и крепи мишице своје.
18 Elle goûte les bons effets de son industrie! la nuit sa lampe ne s'éteint point.
Види како јој је добра радња, не гаси јој се ноћу жижак.
19 Elle porte la main à la quenouille, et ses doigts prennent le fuseau.
Рукама својим маша се преслице, и прстима својим држи вретено.
20 Elle ouvre sa main au pauvre, et tend la main au misérable.
Руку своју отвара сиромаху, и пружа руке убогоме.
21 Pour sa maison elle ne redoute point la neige; car toute sa maison est pourvue d'étoffes précieuses;
Не боји се снега за своју чељад, јер сва чељад њена има по двоје хаљине.
22 elle se fait des couvertures, et le lin et la pourpre l'habillent.
Покриваче сама себи гради, тако платно и скерлет одело јој је
23 Son mari est considéré aux Portes, quand il siège avec les Anciens du pays.
Зна се муж њен на вратима кад седи са старешинама земаљским.
24 Elle fait des tuniques, et les vend, et livre des ceintures au Cananéen.
Кошуље гради и продаје, и појасе даје трговцу.
25 Elle est revêtue de force et de dignité, et elle se rit du lendemain.
Одело јој је крепост и лепота, и осмева се на време које иде.
26 Elle ouvre la bouche avec sagesse, et sa langue instruit avec grâce.
Уста своја отвара мудро и на језику јој је наука блага.
27 Elle observe le mouvement de sa maison, et ne mange pas le pain d'oisiveté.
Пази на владање чељади своје, и хлеба у лењости не једе.
28 Ses fils se lèvent, et la disent heureuse, son mari [se lève], et lui donne des louanges:
Синови њени подижу се и благосиљају је; муж њен такође хвали је;
29 « Plusieurs femmes sont des femmes fortes, mais tu les surpasses toutes. »
Многе су жене биле врсне, али ти их надвишујеш све.
30 La grâce est illusion, et la beauté, vanité; c'est la femme craignant Dieu qu'on doit louer.
Љупкост је преварна и лепота ташта; жена која се боји Господа, она заслужује похвалу.
31 Faites-la jouir du fruit de son travail! Qu'aux Portes ses œuvres la louent!
Подајте јој од плода руку њених, и нека је хвале на вратима дела њена.
