Luc 18
1 Il leur montra encore par une parabole, qu'il faut toujours prier, sans se lasser jamais.
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 Il leur dit: «Il y avait dans une ville un juge qui ne craignait point Dieu et qui ne respectait personne.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 Il y avait aussi dans cette ville une veuve qui venait lui dire: «Fais-moi justice de ma partie adverse.»
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 Pendant longtemps il s'y refusa; mais ensuite il dit en lui-même: «Encore que je ne craigne point Dieu et que je ne respecte personne,
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 toutefois, parce que cette veuve m'importune, je lui rendrai justice, afin qu'elle ne vienne pas éternellement me rompre la tête.»
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 Le Seigneur dit: «Entendez-vous ce que dit ce juge inique?...
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 Et Dieu ne rendrait pas justice à ses élus, qui crient à lui jour et nuit!... et il tarde à le faire!
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 Je vous dis qu'il leur rendra prompte justice; seulement, quand le Fils de l'homme viendra trouvera-t-il la foi sur la terre?»
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 Il ajouta cette parabole, en vue de certaines personnes qui se flattent d'être justes, et qui méprisent les autres:
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 «Deux hommes montèrent au temple pour prier; l'un était pharisien, l'autre publicain.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 Le pharisien, la tête haute, priait ainsi en lui-même: «Dieu, je te rends grâce de ce que je ne suis pas comme le reste des hommes, qui sont ravisseurs, injustes, adultères, ni même comme ce publicain:
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 je jeûne deux fois la semaine; je donne la dîme de tous mes revenus.»
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 Et le publicain, se tenant à distance, ne se permettait pas même de lever les yeux au ciel; mais il se frappait la poitrine, en disant: «Dieu, sois apaisé envers moi, qui suis un pécheur.»
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 Je vous déclare que celui-ci s'en alla justifié dans sa maison, plutôt que celui-là; car quiconque s'élève sera abaissé, et celui qui s'abaisse sera élevé.»
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 Quelques personnes lui amenèrent aussi leurs petits enfants, afin qu'il les touchât. Ses disciples l'ayant vu, reprenaient ces gens;
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 mais Jésus appela les enfants, et dit: «Laissez venir vers moi ces petits enfants, et ne les en empêchez pas, car le royaume de Dieu est à ceux qui leur ressemblent.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 En vérité, je vous dis que si l'on ne reçoit pas le royaume de Dieu avec les dispositions d'un petit enfant, l’on n'y entre point.»
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 Alors un président de synagogue lui adressa cette question: «Bon Maître, que dois-je faire pour hériter la vie éternelle?» (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 Jésus lui dit: «Pourquoi m'appelles-tu bon? Dieu seul est bon.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 Tu connais les commandements: «Ne commets point adultère; ne tue point; ne dérobe point; ne porte point de faux témoignage; honore ton père et ta mère»
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 Cet homme répondit: «J'ai gardé tous ces commandements dès ma jeunesse.
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 Jésus, entendant cette déclaration, lui dit: «Il te manque encore une chose: vends tout ce que tu as, distribue-le aux pauvres, et tu auras un trésor dans les cieux; puis viens, et suis-moi.
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 Cet homme ayant entendu ces paroles, devint tout triste, car il était très-riche.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 Jésus, voyant qu'il était devenu fort triste, se mit à dire: «Qu'il est difficile à ceux qui possèdent les richesses d'entrer dans le royaume de Dieu!
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 Car il est plus aisé qu'un chameau passe par un trou d'aiguille, qu'il ne l'est à un riche d'entrer dans le royaume de Dieu.»
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 Ceux qui l'écoutaient dirent: «Et qui peut être sauvé?»
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 Jésus repartit: «Ce qui est impossible aux hommes est possible à Dieu.»
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 — «Pour nous, dit Pierre, tu le vois, nous avons quitté nos propres affaires pour te suivre.»
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 Jésus leur dit: «En vérité, je vous le dis, personne ne quittera maison, ou femme, ou frères, ou parents, ou enfants pour le royaume de Dieu,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 Jésus prit les Douze près de lui, et leur dit: «Voici que nous montons à Jérusalem, et tout ce que les prophètes ont dit du Fils de l'homme va s'accomplir:
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 on le livrera aux Gentils, on le bafouera, on l'outragera, on crachera sur lui,
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 et, après l'avoir battu de verges, on le mettra à mort; et, le troisième jour, il ressuscitera.»
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 Mais ils n'entendirent rien à tout cela: cette parole était complètement obscure pour eux, et ils ne comprenaient pas ce qu'il leur disait.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 Comme il approchait de Jéricho, un aveugle qui était assis au bord de la route, pour mendier,
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 entendit la foule passer, et demanda ce que c'était.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 On lui dit: «C'est Jésus de Nazareth qui passe; »
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 et il cria: «Jésus, fils de David, aie pitié de moi.»
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 Ceux qui marchaient en tête, le reprenaient pour lui imposer silence, mais il criait encore plus fort: «Fils de David, aie pitié de moi.»
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 Jésus s'étant arrêté, ordonna qu'on le lui amenât, et quand l'aveugle se fut approché, il lui demanda:
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 «Que veux-tu que je fasse pour toi?» — «Seigneur, dit-il, que je recouvre la vue.»
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 Et Jésus lui dit: «Recouvre la vue, ta foi t'a guéri.»
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 A l'instant il recouvra la vue; et il suivit Jésus en glorifiant Dieu. Tout le peuple témoin de cette guérison, se mit à louer Dieu.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
