Psaumes 38

1 Psaume de David, pour réduire en mémoire. Eternel, ne me reprends point en ta colère, et ne me châtie point en ta fureur.

Господе! Немој ме карати у гневу свом, нити ме наказити у јарости својој.

2 Car tes flèches sont entrées en moi, et ta main s'est appesantie sur moi.

Јер стреле Твоје устрелише ме, и рука ме Твоја тишти.

3 Il n'y a rien d'entier en ma chair, à cause de ton indignation; ni de repos dans mes os, à cause de mon péché.

Нема здравог места на телу мом од гнева Твог; нема мира у костима мојим од греха мог.

4 Car mes iniquités ont surmonté ma tête, elles se sont appesanties comme un pesant fardeau, au-delà de mes forces.

Јер безакоња моја изађоше врх главе моје, као тешко бреме отежаше ми.

5 Mes plaies sont pourries [et] coulent, à cause de ma folie.

Усмрдеше се и загнојише се ране моје од безумља мог.

6 Je suis courbé et penché outre mesure; je marche en deuil tout le jour.

Згрчио сам се и погурио веома, сав дан идем сетан;

7 Car mes aines sont remplies d'inflammation, et dans ma chair il [n'y a] rien d'entier.

Јер сам изнутра пун огња, и нема здравог места на телу мом.

8 Je suis affaibli et tout brisé, je rugis du grand frémissement de mon cœur.

Изнемогох и веома ослабих, ричем од трзања срца свог.

9 Seigneur, tout mon désir est devant toi, et mon gémissement ne t'est point caché.

Господе! Пред Тобом су све жеље моје, и уздисање моје није од Тебе сакривено.

10 Mon cœur est agité çà et là, ma force m'a abandonné, et la clarté aussi de mes yeux: même ils ne sont plus avec moi.

Срце моје јако куца, остави ме снага моја, и вид очију мојих, ни њега ми нема.

11 Ceux qui m'aiment, et même mes intimes amis, se tiennent loin de ma plaie, et mes proches se tiennent loin de [moi].

Другови моји и пријатељи моји видећи ране моје одступише, далеко стоје ближњи моји.

12 Et ceux qui cherchent ma vie, m'ont tendu des filets, et ceux qui cherchent ma perte, parlent de calamités, et songent des tromperies tout le jour.

Који траже душу моју намештају замку, и који су ми злу ради, говоре о погибли и по сав дан мисле о превари.

13 Mais moi je n'entends non plus qu'un sourd, et je suis comme un muet qui n'ouvre point sa bouche.

А ја као глув не чујем и као нем који не отвара уста своја.

14 Je suis, dis-je, comme un homme qui n'entend point, et qui n'a point de réplique en sa bouche.

Ја сам као човек који не чује или нема у устима својим правдања.

15 Puisque je me suis attendu à toi, ô Eternel, tu me répondras, Seigneur mon Dieu!

Јер Тебе, Господе, чекам, Ти одговарај за мене, Господе, Боже мој!

16 Car j'ai dit: [Il faut prendre garde] qu'ils ne triomphent de moi: quand mon pied glisse, ils s'élèvent contre moi.

Јер рекох: Да ми се не свете, и да се не размећу нада мном, кад се спотакне нога моја.

17 Quand je suis prêt à clocher; et que ma douleur est continuellement devant moi;

Јер сам готов пасти, и туга је моја свагда са мном.

18 Quand je déclare mon iniquité [et] que je suis en peine pour mon péché.

Признајем кривицу своју, и тужим ради греха свог.

19 Cependant mes ennemis, qui sont vivants, se renforcent, et ceux qui me haïssent à tort se multiplient.

Непријатељи моји живе, јаки су, и сила их има што ме ненавиде на правди.

20 Et ceux qui me rendent le mal pour le bien, me sont contraires, parce que je recherche le bien.

Који ми враћају зло за добро, непријатељи су ми зато што сам пристао за добрим.

21 Eternel, ne m'abandonne point; mon Dieu! ne t'éloigne point de moi.

Немој ме оставити, Господе, Боже мој! Немој се удаљити од мене.

22 Hâte-toi de venir à mon secours, Seigneur, qui es ma délivrance.

Похитај у помоћ мени, Господе, Спаситељу мој!