< Job 31 >

1 J'avais fait accord avec mes yeux; comment aurais-je donc arrêté mes regards sur une vierge?
Веру учиних са очима својим, па како бих погледао на девојку?
2 Et quelle [serait] la portion [que] Dieu [m'aurait envoyée] d'en haut, et quel eût été l'héritage que le Tout-puissant m'eût [envoyé] des hauts lieux?
Јер какав је део од Бога одозго? И какво наследство од Свемогућег с висине?
3 La perdition n'est-elle pas pour l'injuste, et les accidents étranges pour les ouvriers d'iniquité?
Није ли погибао неваљалом и чудо онима који чине безакоње?
4 N'a-t-il pas vu lui-même mes voies, et n'a-t-il pas compté toutes mes démarches?
Не виде ли Он путеве моје, и све кораке моје не броји ли?
5 Si j'ai marché dans le mensonge, et si mon pied s'est hâté à tromper,
Ако ходих с лажју или ако похита нога моја на превару,
6 Qu'on me pèse dans des balances justes, et Dieu connaîtra mon intégrité.
Нека ме измери на мерилима правим, и нека Бог позна доброту моју.
7 Si mes pas se sont détournés du [droit] chemin, et si mon cœur a marché après mes yeux, et si quelque tache s'est attachée à mes mains,
Ако су кораци моји зашли с пута, и ако је за очима мојим пошло срце моје, и за руке моје прионуло шта год,
8 Que je sème, et qu'un autre mange [ce que j'aurai semé]; et que tout ce que j'aurai fait produire, soit déraciné!
Нека ја сејем а други једе, и нека се искорене изданци моји.
9 Si mon cœur a été séduit après quelque femme, et si j'ai demeuré en embûche à la porte de mon prochain,
Ако се занело срце моје за којом женом, и ако сам вребао на вратима ближњег свог,
10 Que ma femme soit déshonorée par un autre, et qu'elle soit prostituée à d'autres!
Нека другом меље жена моја, и нека се други над њом повијају.
11 Vu que c'est une méchanceté préméditée, une de ces iniquités qui sont toutes jugées.
Јер је то грдило и безакоње за судије.
12 Car c'est un feu qui dévore jusqu'à consumer, et qui aurait déraciné tout mon revenu.
Јер би то био огањ који би прождирао до уништења, и сву би моју летину искоренио.
13 Si j'ai refusé de faire droit à mon serviteur ou à ma servante, quand ils ont contesté avec moi;
Ако нисам хтео доћи на суд са слугом својим или са слушкињом својом, кад би се тужили на мене;
14 Car qu'eussé-je fait, quand le [Dieu] Fort se fût levé? et quand il m'en eût demandé compte, que lui aurais-je répondu?
Јер шта бих чинио кад би се Бог подигао, и кад би потражио, шта бих Му одговорио?
15 Celui qui m'a formé dans le ventre, ne les a-t-il pas faits aussi? et ne nous a-t-il pas tous formés de la même manière dans la matrice?
Који је мене створио у утроби, није ли створио и њега? Није ли нас Он исти саздао у материци?
16 Si j'ai refusé aux pauvres ce qu'ils ont désiré; si j'ai fait consumer les yeux de la veuve;
Ако сам одбио сиромасима жељу њихову, и очи удовици замутио,
17 Si j'ai mangé seul mes morceaux, et si l'orphelin n'en a point mangé;
И ако сам залогај свој сам јео, а није га јела и сирота,
18 (Car dès ma jeunesse il a été élevé avec moi, comme [chez son père], et dès le ventre de ma mère j'ai conduit l'orphelin.)
Јер је од младости моје расла са мном као код оца, и од утробе матере своје водао сам је;
19 Si j'ai vu un homme périr faute d'être vêtu, et le pauvre faute de couverture;
Ако сам гледао кога где гине немајући хаљине, и сиромаха где се нема чиме покрити,
20 Si ses reins ne m'ont point béni, et s'il n'a pas été échauffé de la laine de mes agneaux;
Ако ме нису благосиљала бедра његова што се руном оваца мојих утоплио,
21 Si j'ai levé la main contre l'orphelin, quand j'ai vu à la porte, que je pouvais l'aider;
Ако сам измахнуо руком на сироту, кад видех на вратима помоћ своју,
22 Que l'os de mon épaule tombe et que mon bras soit cassé, et séparé de l'os auquel il est joint!
Нека ми испадне раме из плећа, и рука моја нека се откине из зглоба.
23 Car j'ai eu frayeur de l'orage du [Dieu] Fort, et je ne saurais [subsister] devant sa majesté.
Јер сам се бојао погибли од Бога, ког величанству не бих одолео.
24 Si j'ai mis mon espérance en l'or, et si j'ai dit au fin or: Tu es ma confiance;
Ако сам полагао на злато надање своје, или чистом злату говорио: Узданицо моја!
25 Si je me suis réjoui de ce que mes biens étaient multipliés, et de ce que ma main en avait trouvé abondamment;
Ако сам се веселио што ми је имање велико и што много стиче рука моја,
26 Si j'ai regardé le soleil lorsqu'il brillait le plus, et la lune marchant noblement;
Ако сам гледао на сунце, кад сјаје, и на месец кад поносито ходи,
27 Et si mon cœur a été séduit en secret, et si ma main a baisé ma bouche;
И срце се моје потајно преварило и руку моју пољубила уста моја,
28 (Ce qui est aussi une iniquité toute jugée; car j'eusse renié le Dieu d'en haut.)
И то би било безакоње за судије, јер бих се одрекао Бога озго;
29 Si je me suis réjoui du malheur de celui qui me haïssait; si j'ai sauté de joie quand il lui est arrivé du mal.
Ако сам се радовао несрећи ненавидника свог, и ако сам заиграо када га је зло задесило,
30 Je n'ai pas même permis à ma langue de pécher, en demandant sa mort avec imprécation.
Јер не дадох језику свом да греши тражећи душу његову с проклињањем;
31 Et les gens de ma maison n'ont point dit: Qui nous donnera de sa chair? nous n'en saurions être rassasiés.
Ако не говораху домашњи моји: Ко би нам дао месо његово? Не можемо се ни најести;
32 L'étranger n'a point passé la nuit dehors; j'ai ouvert ma porte au passant.
Странац није ноћивао напољу; врата своја отварао сам путнику;
33 Si j'ai caché mon péché comme Adam, pour couvrir mon iniquité en me flattant.
Ако сам, као што чине људи, тајио преступе своје и крио своје безакоње у својим недрима,
34 Quoique je pusse me faire craindre à une grande multitude, toutefois le moindre qui fût dans les familles m'inspirait de la crainte, et je me tenais dans le silence, et ne sortais point de la porte.
Ако сам и могао плашити велико мноштво, ипак од најмањег у дому беше ме страх; зато ћутах и не одлажах од врата.
35 Ô! s'il y avait quelqu'un qui voulût m'entendre. Tout mon désir est que le Tout-puissant me réponde, et que ma partie adverse fasse un écrit [contre moi].
О да бих имао кога да ме саслуша! Гле, жеља је моја да ми Свемогући одговори и супарник мој да ми напише књигу.
36 Si je ne le porte sur mon épaule, et si je ne l'attache comme une couronne.
Носио бих је на рамену свом, везао бих је себи као венац,
37 Je lui raconterais tous mes pas, je m'approcherais de lui comme d'un Prince.
Број корака својих казао бих Му, као кнез приступио бих к Њему.
38 Si ma terre crie contre moi, et si ses sillons pleurent;
Ако је на ме викала моја земља, и бразде њене плакале,
39 Si j'ai mangé son fruit sans argent; si j'ai tourmenté l'esprit de ceux qui la possédaient.
Ако сам јео род њен без новаца и досађивао души господара њених,
40 Qu'elle me produise des épines au lieu de blé, et de l'ivraie au lieu d'orge. C'est ici la fin des paroles de Job.
Место пшенице нека ми рађа трње, и место јечма кукољ. Свршише се речи Јовове.

< Job 31 >