Luc 20
1 Un de ces jours-là, comme Jésus enseignait le peuple dans le temple et qu’il annonçait la bonne nouvelle, les principaux sacrificateurs et les scribes, avec les anciens, survinrent,
И кад Он у један од оних дана учаше народ у цркви и проповедаше јеванђеље, дођоше главари свештенички и књижевници са старешинама,
2 et lui dirent: Dis-nous, par quelle autorité fais-tu ces choses, ou qui est celui qui t’a donné cette autorité?
И рекоше Му говорећи: Кажи нам каквом власти то чиниш? Или ко ти је дао власт ту?
3 Il leur répondit: Je vous adresserai aussi une question.
А Он одговарајући рече им: и ја ћу вас упитати једну реч, и кажите ми:
4 Dites-moi, le baptême de Jean venait-il du ciel, ou des hommes?
Крштење Јованово или би с неба или од људи?
5 Mais ils raisonnèrent ainsi entre eux: Si nous répondons: Du ciel, il dira: Pourquoi n’avez-vous pas cru en lui?
А они помишљаху у себи говорећи: Ако кажемо с неба, рећи ће: Зашто му дакле не веровасте?
6 Et si nous répondons: Des hommes, tout le peuple nous lapidera, car il est persuadé que Jean était un prophète.
Ако ли кажемо од људи, сав ће нас народ побити камењем; јер сви вероваху да Јован беше пророк.
7 Alors ils répondirent qu’ils ne savaient d’où il venait.
И одговорише: Не знамо откуда.
8 Et Jésus leur dit: Moi non plus, je ne vous dirai pas par quelle autorité je fais ces choses.
А Исус им рече: Ни ја вама нећу казати каквом власти ово чиним.
9 Il se mit ensuite à dire au peuple cette parabole: Un homme planta une vigne, l’afferma à des vignerons, et quitta pour longtemps le pays.
А народу поче казивати причу ову: Један човек посади виноград, и даде га виноградарима па отиде на подуго времена.
10 Au temps de la récolte, il envoya un serviteur vers les vignerons, pour qu’ils lui donnent une part du produit de la vigne. Les vignerons le battirent, et le renvoyèrent à vide.
И у време посла к виноградарима слугу да му даду од рода виноградског; али виноградари избише га, и послаше празног.
11 Il envoya encore un autre serviteur; ils le battirent, l’outragèrent, et le renvoyèrent à vide.
И посла опет другог слугу; а они и оног избише и осрамотивши послаше празног.
12 Il en envoya encore un troisième; ils le blessèrent, et le chassèrent.
И посла опет трећег; а они и оног ранише, и истераше.
13 Le maître de la vigne dit: Que ferai-je? J’enverrai mon fils bien-aimé; peut-être auront-ils pour lui du respect.
Онда рече господар од винограда: Шта ћу чинити? Да пошаљем сина свог љубазног: еда се како застиде кад виде њега.
14 Mais, quand les vignerons le virent, ils raisonnèrent entre eux, et dirent: Voici l’héritier; tuons-le, afin que l’héritage soit à nous.
А виноградари видевши њега мишљаху у себи говорећи: Ово је наследник; ходите да га убијемо да наше буде достојање.
15 Et ils le jetèrent hors de la vigne, et le tuèrent. Maintenant, que leur fera le maître de la vigne?
И изведоше га напоље из винограда и убише. Шта ће дакле учинити њима господар од винограда?
16 Il viendra, fera périr ces vignerons, et il donnera la vigne à d’autres. Lorsqu’ils eurent entendu cela, ils dirent: A Dieu ne plaise!
Доћи ће и погубиће ове виноградаре, и даће виноград другима. А они што слушаху рекоше: Не дао Бог!
17 Mais, jetant les regards sur eux, Jésus dit: Que signifie donc ce qui estécrit: La pierre qu’ont rejetée ceux qui bâtissaient Est devenue la principale de l’angle?
А Он погледавши на њих рече: Шта значи дакле оно у писму: Камен који одбацише зидари онај поста глава од угла?
18 Quiconque tombera sur cette pierre s’y brisera, etcelui sur qui elle tombera sera écrasé.
Сваки који падне на тај камен разбиће се; а на кога он падне сатрће га.
19 Les principaux sacrificateurs et les scribes cherchèrent à mettre la main sur lui à l’heure même, mais ils craignirent le peuple. Ils avaient compris que c’était pour eux que Jésus avait dit cette parabole.
И гледаху главари свештенички и књижевници у онај час да дигну руке на Њ; али се побојаше народа, јер разумеше да њима ову причу каза.
20 Ils se mirent à observer Jésus; et ils envoyèrent des gens qui feignaient d’être justes, pour lui tendre des pièges et saisir de lui quelque parole, afin de le livrer au magistrat et à l’autorité du gouverneur.
И пажаху на Њега, и послаше вребаче, који се грађаху као да су побожни: не би ли Га ухватили у речи да Га предаду поглаварима и власти судијиној.
21 Ces gens lui posèrent cette question: Maître, nous savons que tu parles et enseignes droitement, et que tu ne regardes pas à l’apparence, mais que tu enseignes la voie de Dieu selon la vérité.
И упиташе Га говорећи: Учитељу! Знамо да право говориш и учиш, и не гледаш ко је ко, него заиста учиш путу Божијем:
22 Nous est-il permis, ou non, de payer le tribut à César?
Треба ли нам ћесару давати харач, или не?
23 Jésus, apercevant leur ruse, leur répondit: Montrez-moi un denier.
А Он разумевши њихово лукавство рече им: Шта ме кушате?
24 De qui porte-t-il l’effigie et l’inscription? De César, répondirent-ils.
Покажите ми динар; чији је на њему образ и натпис? А они одговарајући рекоше: Ћесарев.
25 Alors il leur dit: Rendez donc à César ce qui est à César, et à Dieu ce qui est à Dieu.
А Он им рече: Подајте дакле шта је ћесарево ћесару, а шта је Божије Богу.
26 Ils ne purent rien reprendre dans ses paroles devant le peuple; mais, étonnés de sa réponse, ils gardèrent le silence.
И не могоше речи Његове покудити пред народом; и дивише се одговору Његовом, и умукоше.
27 Quelques-uns des sadducéens, qui disent qu’il n’y a point de résurrection, s’approchèrent, et posèrent à Jésus cette question:
А приступише неки од садукеја који кажу да нема васкрсења, и питаху Га
28 Maître, voici ce que Moïse nous a prescrit: Si le frère de quelqu’un meurt, ayant une femme sans avoir d’enfants, son frère épousera la femme, et suscitera une postérité à son frère.
Говорећи: Учитељу! Мојсије нам написа: Ако коме умре брат који има жену, и умре без деце, да брат његов узме жену, и да подигне семе брату свом.
29 Or, il y avait sept frères. Le premier se maria, et mourut sans enfants.
Беше седам браће, и први узе жену, и умре без деце;
30 Le second et le troisième épousèrent la veuve;
И узе други жену, и он умре без деце;
31 il en fut de même des sept, qui moururent sans laisser d’enfants.
И трећи је узе; а тако и сви седам; и не оставише деце, и помреше;
32 Enfin, la femme mourut aussi.
А после свих умре и жена.
33 A la résurrection, duquel d’entre eux sera-t-elle donc la femme? Car les sept l’ont eue pour femme.
О васкрсењу дакле кога ће од њих бити жена? Јер је она седморици била жена.
И одговарајући Исус рече им: Деца овог света жене се и удају; (aiōn g165)
35 mais ceux qui seront trouvés dignes d’avoir part au siècle à venir et à la résurrection des morts ne prendront ni femmes ni maris. (aiōn g165)
А који се удостоје добити онај свет и васкрсење из мртвих нити ће се женити ни удавати; (aiōn g165)
36 Car ils ne pourront plus mourir, parce qu’ils serontsemblables aux anges, et qu’ils seront fils de Dieu, étant fils de la résurrection.
Јер више не могу умрети; јер су као анђели; и синови су Божији кад су синови васкрсења.
37 Que les morts ressuscitent, c’est ce que Moïse a fait connaître quand, à propos du buisson, il appellele Seigneur le Dieu d’Abraham, le Dieu d’Isaac, et le Dieu de Jacob.
А да мртви устају, и Мојсије показа код купине где назива Господа Бога Авраамовог и Бога Исаковог и Бога Јаковљевог.
38 Or, Dieu n’est pas Dieu des morts, mais des vivants; car pour lui tous sont vivants.
А Бог није Бог мртвих него живих; јер су Њему сви живи.
39 Quelques-uns des scribes, prenant la parole, dirent: Maître, tu as bien parlé.
А неки од књижевника одговарајући рекоше: Учитељу! Добро си казао.
40 Et ils n’osaient plus lui faire aucune question.
И већ не смеху ништа да Га запитају. А Он им рече:
41 Jésus leur dit: Comment dit-on que le Christ est fils de David?
Како говоре да је Христос син Давидов?
42 David lui-même dit dans le livre des Psaumes: Le Seigneur a dit à mon Seigneur: Assieds-toi à ma droite,
Кад сам Давид говори у псалтиру: Рече Господ Господу мом: седи мени с десне стране,
43 Jusqu’à ce que je fasse de tes ennemis ton marchepied.
Док положим непријатеље твоје подножје ногама твојим.
44 David donc l’appelle Seigneur; comment est-il son fils?
Давид дакле Њега назива Господом; па како му је син?
45 Tandis que tout le peuple l’écoutait, il dit à ses disciples:
А кад сав народ слушаше, рече ученицима својим:
46 Gardez-vous des scribes, qui aiment à se promener en robes longues, et à être salués dans les places publiques; qui recherchent les premiers sièges dans les synagogues, et les premières places dans les festins;
Чувајте се од књижевника, који хоће да иду у дугачким хаљинама, и траже да им се клања по улицама, и првих места по зборницама, и зачеља на гозбама;
47 qui dévorent les maisons des veuves, et qui font pour l’apparence de longues prières. Ils seront jugés plus sévèrement.
Који једу куће удовичке, и лажно се моле Богу дуго. Они ће још већма бити осуђени.
