Psaumes 17
1 Une prière de David. Seigneur, exauce ma justice; sois attentif à ma demande; prête l'oreille à ma prière; elle ne sort point de lèvres trompeuses.
Услиши, Господе, правду, чуј глас мој, прими у уши молитву моју не из уста лажљивих.
2 Que mon jugement vienne de ta face; que mes yeux voient des actes de droiture.
Од лица Твог нека изађе суд мој, очи Твоје нека погледају на правицу.
3 Tu as éprouvé mon cœur, tu l'as visité la nuit, tu m'as éprouvé par le feu, et nulle iniquité n'a été trouvée en moi.
Испитај срце моје, обиђи ноћу; у огњу ме окушај, и нећеш наћи неправде моје.
4 Afin que ma bouche ne parle pas selon les œuvres des hommes; à cause des paroles de tes lèvres, je me suis maintenu en des voies difficiles.
Уста се моја не дохватају дела људских; ради речи уста Твојих држим се путева оштрих.
5 Assure mes pas en tes sentiers, de peur que mes pieds ne soient ébranlés.
Утврди стопе моје на стазама својим да не залазе кораци моји.
6 J'ai crié, ô mon Dieu, parce que tu m'as déjà écouté; penche vers moi ton oreille, et écoute encore mes paroles.
Тебе призивам, јер ћеш ме услишити Боже! Пригни к мени ухо своје, и чуј речи моје.
7 Montre les merveilles de ta miséricorde, toi qui sauve ceux qui espèrent en toi, de ceux qui résistent à ta droite.
Покажи дивну милост своју, који избављаш оне који се у Те уздају од оних који се противе десници Твојој.
8 Garde-moi comme la prunelle de l'œil; abrite-moi sous l'ombre de tes ailes,
Чувај ме као зеницу ока: сеном крила својих заклони ме
9 Loin de la face des impies qui m'ont affligé; mes ennemis ont environné mon âme.
Од безбожника који ме нападају, од непријатеља душе моје, који су ме опколили.
10 Et ont fermé leur entrailles; leur bouche a exhalé l'orgueil.
Срце своје затворише; устима својим говоре охоло.
11 Ils m'ont repoussé; ils m'ont assiégé; ils ont résolu de tourner leurs yeux vers la terre.
Изагнавши ме опет су око мене; очи су своје упрли да ме оборе на земљу.
12 Ils m'ont attendu, semblables au lion prêt à saisir sa proie ou au lionceau qui se cache dans son antre.
Они су као лав који хоће да растрже, и као лавић који седи у потаји.
13 Lève-toi, Seigneur, devance-les, et fais-les trébucher; retire mon âme des mains de l'impie, et ton épée, des mains des ennemis de ta droite.
Устани, Господе, претеци их, обори их. Одбрани душу моју мачем својим од безбожника,
14 Sépare-les, dès leur vie, de la terre promise et du petit nombre; car leur ventre est rempli de choses ravies à tes trésors cachés; ils sont rassasiés de chairs impures, et ils ont laissé leurs restes à leurs petits enfants.
Руком својом, Господе, од људи ових, од људи овог света, којима је део овај живот, којима си трбух напунио свог богатства, да ће им и синови бити сити и остатак оставити својој деци.
15 Pour moi, je paraîtrai devant ta face, avec ma justice; je me rassasierai en contemplant ta gloire.
А ја ћу у правди гледати лице Твоје; кад се пробудим, бићу сит од прилике Твоје.
