Psaumes 139
1 Jusqu'à la Fin. Psaume de David. Seigneur, tu m'as éprouvé, et tu m'as connu;
Господе! Ти ме кушаш и знаш.
2 Tu connais mon repos et mon réveil;
Ти знаш кад седам и кад устанем; Ти знаш помисли моје издалека;
3 Tu as compris de loin toutes mes pensées; tu as recherché mon sentier et le fil de ma vie.
Кад ходим и кад се одмарам, Ти си око мене, и све путеве моје видиш.
4 Et tu as prévu toutes mes voies, et reconnu que sur ma langue il n'est point de paroles iniques.
Још нема речи на језику мом, а Ти, Господе, гле, већ све знаш.
5 Voilà, ô Seigneur, que tu sais toutes les choses de la fin et du commencement; tu m'as formé et tu as posé sur moi ta main.
Састраг и спред Ти си ме заклонио, и ставио на ме руку своју.
6 Ta science sur moi est admirable et pleine de force, et je ne puis en approcher,
Чудно је за ме знање Твоје, високо, не могу да га докучим.
7 Où aller pour fuir ton esprit? ou me réfugier pour échapper à ta face?
Куда бих отишао од духа Твог, и од лица Твог куда бих побегао?
Да изађем на небо, Ти си онде. Да сиђем у пакао, онде си. (Sheol h7585)
9 Si, dès l'aurore, je déploie mes ailes et que je m'abrite aux extrémités de la mer,
Да се дигнем на крилима од зоре, и преселим се на крај мора:
10 Là encore ta main me conduit, et ta droite me retient.
И онде ће ме рука Твоја водити, и држати ме десница Твоја.
11 Et j'ai dit: Peut-être les ténèbres me cacheront-elles; et la nuit a été lumière sur mes voluptés.
Да кажем: Да ако ме мрак сакрије; али је и ноћ као видело око мене.
12 Car pour toi, les ténèbres ne sont point ténèbres, et la nuit brille autant que le jour. Les ténèbres sont pour toi comme la lumière du jour.
Ни мрак неће замрачити од Тебе, и ноћ је светла као дан: мрак је као видело.
13 Seigneur, tu es maître de mes reins; tu m'as pris dès le sein de ma mère.
Јер си Ти створио шта је у мени, саставио си ме у утроби матере моје.
14 Je te rendrai gloire, parce que tes prodiges ont un éclat terrible; tes œuvres sont merveilleuses, et mon âme le sait bien.
Хвалим Те, што сам дивно саздан. Дивна су дела Твоја, и душа моја то зна добро.
15 Mes os ne te sont point cachés, puisque tu les as cachés toi-même; ni ma substance, quoique perdue au fond de la terre.
Ниједна се кост моја није сакрила од Тебе, ако и јесам саздан тајно, откан у дубини земаљској.
16 Tes yeux m'ont vu quand j'étais encore informe, et les hommes sont tous inscrits sur ton livre; ils se forment jour par jour, et nul n'y échappe.
Заметак мој видеше очи Твоје, у књизи је Твојој све то записано, и дани забележени, кад их још није било ниједног.
17 J'ai beaucoup honoré tes amis, ô mon Dieu, et leur empire s'est grandement affermi.
Како су ми недокучиве помисли Твоје, Боже! Како им је велик број!
18 J'en ferai le dénombrement, et ils seront plus nombreux que les sables. Je m'éveille, et je suis encore avec toi.
Да их бројим, више их је него песка. Кад се пробудим, још сам с Тобом.
19 O Dieu, si tu tues les pécheurs… Détournez-vous de moi, hommes de sang.
Да хоћеш, Боже, убити безбожника! Крвопије, идите од мене.
20 Car, Seigneur, tu dis sur leurs pensées: Ils prendront vainement tes cités.
Они говоре ружно на Тебе; узимају име Твоје узалуд непријатељи Твоји.
21 Seigneur, n'ai-je point haï ceux qui te haïssent, et ne me suis-je pas consumé en voyant tes ennemis?
Зар да не мрзим на оне, који на Те мрзе, Господе, и да се не гадим на оне који устају на Тебе?
22 Je les ai haïs d'une haine parfaite; ils sont devenus mes ennemis.
Пуном мрзошћу мрзим на њих; непријатељи су ми.
23 Éprouve-moi, mon Dieu, et connais mon cœur; sonde-moi, et connais mes sentiers.
Окушај ме, Боже, и познај срце моје, испитај ме, и познај помисли моје.
24 Et vois s'il est en moi quelque voie d'iniquité, et conduis-moi dans la voie éternelle.
И види јесам ли на злом путу, и води ме на пут вечни.
