1 Chroniques 14
1 Et Hiram, roi de Tyr, envoya à David des messagers, des maçons et des charpentiers, avec des bois de cèdre, pour lui bâtir une maison.
А Хирам, цар тирски посла посланике к Давиду и дрва кедрових и зидара и дрводеља да му саграде кућу.
2 Et David reconnut que le Seigneur l'avait préparé pour être roi d'Israël; car son royaume s'était élevé et agrandi pour le bien être du peuple d'Israël.
И разуме Давид да га је Господ утврдио за цара над Израиљем и да се царство његово подиже високо ради народа Његовог Израиља.
3 Et David prit encore des femmes à Jérusalem; elles lui enfantèrent des fils et des filles.
И Давид узе још жена у Јерусалиму и изроди још синова и кћери.
4 Voici les noms de ceux qui naquirent à Jérusalem: Samaa, Sobab, Nathan, Salomon,
И ово су имена оних који му се родише у Јерусалиму: Сануја и Совав, Натан и Соломун,
5 Baar (Ebeher), Elisa (Elisua), Eliphaleth,
И Јевар и Елисуја и Елфалет,
6 Nageth (Naged), Naphath (Naphec), Japhia,
И Нога и Нефег и Јафија
7 Elisama, Eliada et Eliphalat.
И Елисама и Велијада и Елифалет.
8 Cependant, les Philistins apprirent que David avait été sacré roi de tout Israël; et ils se mirent tous en campagne pour l'attaquer; mais lui, l'ayant su, sortit à leur rencontre.
А Филистеји чувши да је Давид помазан за цара над свим Израиљем, изиђоше сви Филистеји да траже Давида; а Давид чувши то изиђе пред њих.
9 Et ils s'avancèrent, et ils s'entassèrent dans le val des Géants.
И Филистеји дошавши раширише се по долини рафајској.
10 Et David consulta Dieu, disant: Dois-je marcher contre les Philistins? me les livrerez-vous? Et le Seigneur lui répondit: Marche, car je te les livrerai.
Тада Давид упита Господа говорећи: Хоћу ли изаћи на Филистеје? И хоћеш ли их дати у моје руке? А Господ му рече: Изађи, и даћу их у твоје руке.
11 Et il alla à Baal-Pharasin, où il les battit, et il s'écria: Dieu, par mes mains, a brisé mes ennemis comme brisent les eaux des torrents. A cause de cela, il donna à ce lieu le nom de Brisement d'en haut.
Тада отидоше у Вал-Ферасим, и поби их онде Давид, и рече Давид: Продре Бог непријатеље моје мојом руком, као што вода продире. Отуда се прозва место Вал-Ферасим.
12 Or, les Philistins avaient abandonné là leurs dieux, et David dit: Livrez-les aux flammes.
И оставише онде богове своје; а Давид заповеди, те их спалише огњем.
13 Et les Philistins continuèrent la guerre, et ils se réunirent encore dans le val des Géants.
А Филистеји опет по други пут раширише се по оном долу.
14 Et David consulta derechef le Seigneur, et le Seigneur lui dit: Ne les suis pas, fais un détour, et tu les aborderas près des poiriers.
И Давид опет упита Бога, а Бог му рече: Не иди за њима, него се врати од њих, па удари на њих према дудовима.
15 Et ceci arrivera: Lorsque tu entendras, de la colline des Poiriers, le bruit sourd de l'ébranlement qu'ils donneront au sol, tu engageras la bataille; car alors le Seigneur marchera devant toi pour frapper le camp des Philistins.
И кад чујеш да зашушти по врховима од дудова, тада изиђи у бој; јер ће поћи Бог пред тобом да побије војску филистејску.
16 David fit ce que lui avait prescrit le Seigneur, et il tailla en pièces les Philistins, depuis Gabaon jusqu'à Gazara.
И учини Давид како му заповеди Бог и поби војску филистејску од Гаваона до Гезера.
17 Et le nom de David se répandit sur toute la terre, et le Seigneur inspira à tous les peuples la crainte de David.
И разгласи се име Давидово по свим земљама; и Господ зададе страх од њега свим народима.
