Psaumes 88
1 Cantique. Psaume. Pour les fils de Coré. Au chef de musique, sur Mahalath-Leannoth. Pour instruire. D’Héman, l’Ezrakhite. Éternel, Dieu de mon salut! j’ai crié de jour [et] de nuit devant toi.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Que ma prière vienne devant toi, incline ton oreille à mon cri.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 Je suis compté parmi ceux qui descendent dans la fosse, je suis comme un homme qui n’a pas de force,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 Gisant parmi les morts, comme les tués qui sont couchés dans le sépulcre, desquels tu ne te souviens plus, et qui sont retranchés de ta main.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 Tu m’as mis dans une fosse profonde, dans des lieux ténébreux, dans des abîmes.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Ta fureur s’est appesantie sur moi, et tu m’as accablé de toutes tes vagues. (Sélah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 Tu as éloigné de moi ceux de ma connaissance, tu m’as mis en abomination auprès d’eux; je suis enfermé, et je ne puis sortir.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 Mon œil se consume d’affliction; j’ai crié à toi, Éternel, tous les jours; j’ai étendu mes mains vers toi.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Feras-tu des merveilles pour les morts? ou les trépassés se lèveront-ils pour te célébrer? (Sélah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Racontera-t-on ta bonté dans le sépulcre, ta fidélité dans l’abîme?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Connaîtra-t-on tes merveilles dans les ténèbres, et ta justice dans le pays de l’oubli?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 Mais moi, Éternel! je crie à toi, et dès le matin ma prière te prévient.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 Éternel! pourquoi as-tu rejeté mon âme, [et] me caches-tu ta face?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 Je suis affligé et expirant dès ma jeunesse; je porte tes terreurs, je ne sais où j’en suis.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Les ardeurs de ta colère ont passé sur moi, tes frayeurs m’ont anéanti;
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 Elles m’ont environné comme des eaux tout le jour, elles m’ont entouré toutes ensemble.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 Tu as éloigné de moi amis et compagnons; ceux de ma connaissance [me sont] des ténèbres.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
