Psaumes 147

1 Louez Jah! car c’est une chose bonne. Chantez les louanges de notre Dieu! car c’est une chose agréable. La louange est bienséante.

Хвалите Господа, јер је слатко певати Бога нашег, јер Благоме приликује хвала.

2 L’Éternel bâtit Jérusalem; il rassemble les exilés d’Israël.

Господ зида Јерусалим, сабира расејане синове Израиљеве;

3 C’est lui qui guérit ceux qui ont le cœur brisé, et qui bande leurs plaies;

Исцељује оне који су скрушеног срца, и лечи туге њихове;

4 Qui compte le nombre des étoiles: à elles toutes il donne des noms.

Избраја мноштво звезда, и све их зове именом.

5 Notre Seigneur est grand et d’une grande puissance; son intelligence est sans bornes.

Велик је Господ наш и велика је крепост Његова, и разуму Његовом нема мере.

6 L’Éternel affermit les débonnaires; il renverse les méchants jusqu’en terre.

Прихвата смерне Господ, а безбожне понижава до земље.

7 Chantez à l’Éternel avec actions de grâces, psalmodiez sur la harpe à notre Dieu,

Редом певајте Господу хвалу, ударајте Богу нашем у гусле.

8 Qui couvre de nuages les cieux, qui prépare la pluie pour la terre, qui fait germer l’herbe sur les montagnes;

Он застире небо облацима, спрема земљи дажд, чини те расте на горама трава;

9 Qui donne la nourriture au bétail, [et] aux petits du corbeau qui crient.

Даје стоци пићу њену, и вранићима, који вичу к Њему.

10 Il ne trouve pas son plaisir en la force du cheval, il ne se complaît pas aux jambes de l’homme.

Не мари за силу коњску, нити су Му мили краци човечији.

11 Le plaisir de l’Éternel est en ceux qui le craignent, en ceux qui s’attendent à sa bonté.

Мили су Господу они који Га се боје, који се уздају у милост Његову.

12 Jérusalem, célèbre l’Éternel! Sion, loue ton Dieu!

Слави, Јерусалиме, Господа; хвали Бога свог, Сионе!

13 Car il rend fortes les barres de tes portes; il bénit tes fils au milieu de toi;

Јер Он утврђује преворнице врата твојих, благосиља синове твоје у теби.

14 Il met la paix dans tes confins; il te rassasie de la moelle du froment;

Ограђује међе твоје миром, насићава те једре пшенице.

15 Il envoie ses oracles sur la terre: sa parole court avec vitesse.

Шаље говор свој на земљу, брзо тече реч Његова.

16 C’est lui qui donne la neige comme de la laine, qui répand la gelée blanche comme de la cendre;

Даје снег као вуну, сипа иње као пепео.

17 Il jette sa glace comme par morceaux: qui peut subsister devant son froid?

Баца град свој као залогаје, пред мразом Његовим ко ће остати?

18 Il envoie sa parole et les fait fondre; il fait souffler son vent: les eaux coulent.

Пошаље реч своју, и све се раскрави; дуне духом својим, и потеку воде.

19 Il annonce ses paroles à Jacob, ses statuts et ses ordonnances à Israël.

Он је јавио реч своју Јакову, наредбе и судове своје Израиљу.

20 Il n’a fait ainsi à aucune nation; et ses ordonnances, elles ne les ont pas connues. Louez Jah!

Ово није учинио ни једном другом народу, и судова Његових они не знају. Алилуја!