Psalmien 122

1 Davidin veisu korkeimmassa Kuorissa. Minä iloitsen niistä, jotka minulle sanovat: että me menemme Herran huoneeseen,

Обрадовах се кад ми рекоше: Хајдемо у дом Господњи!

2 Ja että meidän jalkamme pitää seisoman sinun porteissas, Jerusalem.

Ево, стоје ноге наше на вратима твојим, Јерусалиме!

3 Jerusalem on rakennettu kaupungiksi, johon on tuleminen kokoon,

Јерусалим је изидан, као град сливен у једну зграду.

4 Että sukukunnat astuisivat sinne ylös, Herran sukukunnat, Israelille todistukseksi, kiittämään Herran nimeä.

Онамо иду племена, племена Господња, по наредби Израиљевој да славе име Господње.

5 Sillä siellä ovat istuimet rakennetut tuomittaa, Davidin huoneen istuimet.

Онде стоје престоли судски, престоли дома Давидовог.

6 Toivottakaat Jerusalemille rauhaa: he menestyköön, jotka sinua rakastavat!

Иштите мира Јерусалиму; нека буде добро онима који љубе Тебе!

7 Rauha olkoon sinun muureis sisällä, ja onni sinun huoneissas!

Нека буде мир око зидова твојих, и честитост у дворима твојим!

8 Minun veljieni ja ystäväini tähden minä toivotan nyt sinulle rauhaa!

Ради браће своје, и пријатеља својих говорим: Мир ти!

9 Herran meidän Jumalamme huoneen tähden etsin minä sinun parastas.

Ради дома Господа Бога нашег желим ти добро.