< Luukkaan 21 >

1 Mutta kuin hän katsoi, näki hän rikkaat panevan lahjojansa uhri-arkkkuun.
Погледавши пак горе виде богате где мећу прилоге своје у хазну Божију;
2 Hän näki myös köyhän lesken panevan siihen kaksi ropoa.
А виде и једну сиромашну удовицу која меташе онде две лепте;
3 Ja sanoi: totisesti sanon minä teille: tämä köyhä leski pani enemmän kuin nämät kaikki.
И рече: Заиста вам кажем: ова сиромашна удовица метну више од свију:
4 Sillä kaikki nämät panivat siitä, mitä heillä liiaksi oli, Jumalan uhriski, vaan tämä pani köyhyydestänsä kaiken tavaransa, mikä hänellä oli.
Јер сви ови метнуше у прилог Богу од сувишка свог, а она од сиротиње своје метну сву храну своју што имаше.
5 Ja kuin muutamat sanoivat hänelle templistä, kuinka kauniilla kivillä ja kappaleilla se kaunistettu oli, niin hän sanoi:
И кад неки говораху за цркву да је украшена лепим камењем и закладима, рече:
6 Näitäkö te katselette? Ne päivät pitää tuleman, joina ei pidä kiveä kiven päälle jätettämän, jota ei maahan jaoteta.
Доћи ће дани у које од свега што видите неће остати ни камен на камену који се неће разметнути.
7 Niin he kysyivät häneltä ja sanoivat: Mestari, koskas nämät tapahtuvat? ja mikä merkki on, koska nämät tulevat?
Запиташе Га пак говорећи: Учитељу! А кад ће то бити? И какав је знак кад ће се то догодити?
8 Hän sanoi: katsokaat, ettei teitä petetä; sillä moni tulee minun nimeeni ja sanoo: minä se olen! aika on kyllä läsnä, älkäät kuitenkaan heitä seuratko.
А Он рече: Чувајте се да вас не преваре, јер ће многи доћи на име моје говорећи: Ја сам, и време се приближи. Не идите дакле за њима.
9 Mutta kuin te kuulette sotia ja kapinoita, niin älkäät peljästykö; sillä nämät pitää ensin tapahtuman, vaan ei kohta loppu ole.
А кад чујете ратове и буне, не плашите се; јер то све треба најпре да буде; али још није тада последак.
10 Niin hän sanoi heille: kansa nousee kansaa vastaan, ja valtakunta valtakuntaa vastaan.
Тада им рече: Устаће народ на народ и царство на царство;
11 Ja suuret maan vapistukset pitä joka paikassa tuleman, nälkä ja rutto, kauhistukset ja suuret ihmeet taivaasta tapahtuvat.
И земља ће се трести врло по свету, и биће глади и помори и страхоте и велики знаци биће на небу.
12 Mutta ennen näitä kaikkia heittävät he kätensä teidän päällenne, vainoovat ja antavat ylön teitä synagogiin ja vankiuteen, ja vetävät teitä kuningasten ja esimiesten eteen, minun nimeni tähden.
А пре свега овог метнуће на вас руке своје и гониће вас и предавати у зборнице и у тамнице; водиће вас пред цареве и краљеве имена мог ради.
13 Mutta se tapahtuu teille todistukseksi.
А то ће вам се догодити за сведочанство.
14 Niin pankaat nyt se teidän sydämeenne, ettette ennen ajattelisi, kuinka teidän pitää edestänne vastaaman:
Метните дакле у срца своја, да се пре не приправљате како ћете одговарати:
15 Sillä minä annan teille suun ja viisauden, jota ei he voi puhua vastaan eikä seisoa vastaan, kaikki jotka teitä vastaan ovat.
Јер ћу вам ја дати уста и премудрост којој се неће моћи противити ни одговорити сви ваши противници.
16 Niin te myös annetaan ylön vanhimmilta, veljiltä, langoilta ja ystäviltä, ja muutamat teistä he tappavat,
А предаваће вас и родитељи и браћа и рођаци и пријатељи; и побиће неке од вас.
17 Ja te tulette vihattaviksi kaikilta, minun nimeni tähden.
И сви ће омрзнути на вас имена мог ради.
18 Vaan ei hiuskarvakaan pidä teidän päästänne hukkuman.
И длака с главе ваше неће погинути.
19 Pitäkäät teidän sielunne kärsivällisyydessä.
Трпљењем својим спасавајте душе своје.
20 Mutta kuin te näette Jerusalemin sotaväeltä piiritettävän, niin tietäkäät, että hänen perikatonsa on lähestynyt.
А кад видите да Јерусалим опколи војска онда знајте да се приближило време да опусти.
21 Silloin ne, jotka Juudeassa ovat, paetkaan vuorille, ja jotka hänen keskellänsä ovat, ne lähtekään sieltä ulos, ja jotka maalla ovat, älkään häneen menkö sisälle.
Тада који буду у Јудеји нека беже у горе, и који буду у граду нека излазе напоље; и који су напољу нека не улазе у њега:
22 Sillä ne ovat kostopäivät, että kaikki täytettäisiin, mitkä kirjoitetut ovat.
Јер су ово дани освете, да се изврши све што је написано.
23 Mutta voi raskaita ja imettäväisiä niinä päivinä! Sillä suuri vaiva pitää maan päällä oleman ja viha tämän kansan päällä.
Али тешко труднима и дојилицама у те дане! Јер ће бити велика невоља на земљи, гнев на овом народу.
24 Ja heidän pitää lankeeman miekan terään, ja he viedään vangiksi kaikkinaisen kansan sekaan. Ja Jerusalem pitää tallattaman pakanoilta, siihen asti kuin pakanain aika täytetään.
И пашће од оштрица мача, и одвешће се у ропство по свим народима; и Јерусалим ће газити незнабошци док се не изврше времена незнабожаца.
25 Ja merkit pitää oleman auringossa ja kuussa ja tähdissä, ja maassa kansalla ahdistus epäilyksen tähden. Ja meri ja aallot pitää pauhaaman.
И биће знаци у сунцу и у месецу и у звездама; и људима на земљи туга од сметње и од хуке морске и валова.
26 Ja ihmiset maassa pitää nääntymän pelvon ja odottamisen tähden niitä, mitkä maan piirin päälle tulevat; sillä taivaan voimat pitää liikutettaman.
Људи ће умирати од страха и од чекања оног што иде на земљу; јер ће се и силе небеске покренути.
27 Ja silloin heidän pitää näkemän Ihmisen Pojan tulevan pilvissä suurella voimalla ja kunnialla.
И тада ће угледати Сина човечијег где иде на облацима са силом и славом великом.
28 Mutta kuin nämät rupeevat tapahtumaan, niin katsokaat, ja nostakaat päänne ylös; sillä teidän lunastuksenne silloin lähestyy.
А кад се почне ово збивати, гледајте и подигните главе своје; јер се приближује избављење ваше.
29 Ja hän sanoi heille vertauksen: katsokaat fikunapuuta ja kaikkia puita.
И каза им причу: Гледајте на смокву и на сва дрвета;
30 Kuin ne jo puhkeevat, niin te näette ja itse teistänne ymmärrätte, että suvi on jo läsnä.
Кад видите да већ потерају, сами знате да је близу лето.
31 Niin myös te, kuin te näette nämät tapahtuvan, tietäkäät, että Jumalan valtakunta on läsnä.
Тако и ви кад видите ово да се збива, знајте да је близу царство Божије.
32 Totisesti minä sanon teille: ei tämän sukukunnan pidä suinkaan hukkuman, siihenasti kuin nämät kaikki tapahtuvat.
Заиста вам кажем да овај нараштај неће проћи док се ово све не збуде.
33 Taivas ja maa on hukkuva, vaan minun sanani ei pidä ikänä hukkaantuman.
Небо и земља проћи ће, а речи моје неће проћи.
34 Mutta kavahtakaat, ettei teidän sydämenne koskaan raskauteta ylönsyömisestä ja juopumisesta ja elatuksen murheesta, ja se päivä tulee äkisti teidän päällenne.
Али се чувајте да како ваша срца не отежају ждерањем и пијанством и бригама овог света, и да вам овај дан не дође изненада.
35 Sillä se tulee niinkuin paula kaikkein ylitse, jotka koko maan päällä asuvat.
Јер ће доћи као замка на све који живе по свој земљи.
36 Sentähden valvokaat ja aina rukoilkaat, että te mahdolliset olisitte kaikkia näit välttämään, jotka pitää tapahtuman, ja seisomaan Ihmisen Pojan edessä.
Стражите дакле једнако и молите се Богу да бисте се удостојили утећи од свега овог што ће се збити, и стати пред Сином човечијим.
37 Ja hän opetti päivällä templissä, mutta yöllä meni hän ulos ja oli yötä vuorella, joka kutsutaan Öljymäeksi.
И дању учаше у цркви, а ноћу излажаше и ноћиваше на гори која се зове Маслинска.
38 Ja kaikki kansa tuli varhain hänen tykönsä templiin, häntä kuulemaan.
И сав народ долажаше изјутра к Њему у цркву да Га слушају.

< Luukkaan 21 >