Psalms 137

1 By rivers of Babylon — There we did sit, Yea, we wept when we remembered Zion.

На водама вавилонским сеђасмо и плакасмо опомињући се Сиона.

2 On willows in its midst we hung our harps.

О врбама сред њега вешасмо харфе своје.

3 For there our captors asked us the words of a song, And our spoilers — joy: 'Sing ye to us of a song of Zion.'

Онде искаху који нас заробише да певамо, и који нас оборише да се веселимо: "Певајте нам песму сионску."

4 How do we sing the song of Jehovah, On the land of a stranger?

Како ћемо певати песму Господњу у земљи туђој?

5 If I forget thee, O Jerusalem, my right hand forgetteth!

Ако заборавим тебе, Јерусалиме, нека ме заборави десница моја.

6 My tongue doth cleave to my palate, If I do not remember thee, If I do not exalt Jerusalem above my chief joy.

Нека прионе језик мој за уста моја, ако тебе не успамтим, ако не уздржим Јерусалима сврх весеља свог.

7 Remember, Jehovah, for the sons of Edom, The day of Jerusalem, Those saying, 'Rase, rase to its foundation!'

Напомени, Господе, синовима Едомовим дан јерусалимски, кад говорише: Раскопајте, раскопајте га до темеља.

8 O daughter of Babylon, O destroyed one, O the happiness of him who repayeth to thee thy deed, That thou hast done to us.

Кћери вавилонска, крвницо, благо ономе ко ти плати за дело које си нама учинила!

9 O the happiness of him who doth seize, And hath dashed thy sucklings on the rock!

Благо ономе који узме и разбије децу твоју о камен.