Luke 7
1 And when he completed all his sayings in the ears of the people, he went into Capernaum;
А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
2 and a certain centurion's servant being ill, was about to die, who was much valued by him,
У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3 and having heard about Jesus, he sent unto him elders of the Jews, beseeching him, that having come he might thoroughly save his servant.
А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
4 And they, having come near unto Jesus, were calling upon him earnestly, saying — 'He is worthy to whom thou shalt do this,
А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5 for he doth love our nation, and the synagogue he did build to us.'
Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
6 And Jesus was going on with them, and now when he is not far distant from the house the centurion sent unto him friends, saying to him, 'Sir, be not troubled, for I am not worthy that under my roof thou mayest enter;
А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
7 wherefore not even myself thought I worthy to come unto thee, but say in a word, and my lad shall be healed;
Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8 for I also am a man placed under authority, having under myself soldiers, and I say to this [one], Go, and he goeth; and to another, Be coming, and he cometh; and to my servant, Do this, and he doth [it].'
Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9 And having heard these things Jesus wondered at him, and having turned to the multitude following him, he said, 'I say to you, not even in Israel so much faith did I find;'
А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10 and those sent, having turned back to the house, found the ailing servant in health.
И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
11 And it came to pass, on the morrow, he was going on to a city called Nain, and there were going with him many of his disciples, and a great multitude,
И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12 and as he came nigh to the gate of the city, then, lo, one dead was being carried forth, an only son of his mother, and she a widow, and a great multitude of the city was with her.
Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
13 And the Lord having seen her, was moved with compassion towards her, and said to her, 'Be not weeping;'
И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
14 and having come near, he touched the bier, and those bearing [it] stood still, and he said, 'Young man, to thee I say, Arise;'
И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
15 and the dead sat up, and began to speak, and he gave him to his mother;
И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16 and fear took hold of all, and they were glorifying God, saying — 'A great prophet hath risen among us,' and — 'God did look upon His people.'
А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
17 And the account of this went forth in all Judea about him, and in all the region around.
И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
18 And the disciples of John told him about all these things,
И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19 and John having called near a certain two of his disciples, sent unto Jesus, saying, 'Art thou he who is coming, or for another do we look?'
И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20 And having come near to him, the men said, 'John the Baptist sent us unto thee, saying, Art thou he who is coming, or for another do we look?'
Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
21 And in that hour he cured many from sicknesses, and plagues, and evil spirits, and to many blind he granted sight.
А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
22 And Jesus answering said to them, 'Having gone on, report to John what ye saw and heard, that blind men do see again, lame do walk, lepers are cleansed, deaf do hear, dead are raised, poor have good news proclaimed;
И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
23 and happy is he whoever may not be stumbled in me.'
И благо ономе који се не саблазни о мене.
24 And the messengers of John having gone away, he began to say unto the multitudes concerning John: 'What have ye gone forth to the wilderness to look on? a reed by the wind shaken?
А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
25 but what have ye gone forth to see? a man in soft garments clothed? lo, they in splendid apparellings, and living in luxury, are in the houses of kings!
Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26 'But what have ye gone forth to see? a prophet? Yes, I say to you, and much more than a prophet:
Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
27 this is he concerning whom it hath been written, Lo, I send my messenger before thy face, who shall prepare thy way before thee;
Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
28 for I say to you, a greater prophet, among those born of women, than John the Baptist there is not; but the least in the reign of God is greater than he.'
Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29 And all the people having heard, and the tax-gatherers, declared God righteous, having been baptized with the baptism of John,
И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
30 but the Pharisees, and the lawyers, the counsel of God did put away for themselves, not having been baptized by him.
А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
31 And the Lord said, 'To what, then, shall I liken the men of this generation? and to what are they like?
А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
32 they are like to children, to those sitting in a market-place, and calling one to another, and saying, We piped to you, and ye did not dance, we mourned to you, and ye did not weep!
Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
33 'For John the Baptist came neither eating bread nor drinking wine, and ye say, He hath a demon;
Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
34 the Son of Man came eating and drinking, and ye say, Lo, a man, a glutton, and a wine drinker, a friend of tax-gatherers and sinners;
Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
35 and the wisdom was justified from all her children.'
И оправдаше премудрост сва деца њена.
36 And a certain one of the Pharisees was asking him that he might eat with him, and having gone into the house of the Pharisee he reclined (at meat),
Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
37 and lo, a woman in the city, who was a sinner, having known that he reclineth (at meat) in the house of the Pharisee, having provided an alabaster box of ointment,
И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
38 and having stood behind, beside his feet, weeping, she began to wet his feet with the tears, and with the hairs of her head she was wiping, and was kissing his feet, and was anointing with the ointment.
И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
39 And the Pharisee who did call him, having seen, spake within himself, saying, 'This one, if he were a prophet, would have known who and of what kind [is] the woman who doth touch him, that she is a sinner.'
А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
40 And Jesus answering said unto him, 'Simon, I have something to say to thee;' and he saith, 'Teacher, say on.'
И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
41 'Two debtors were to a certain creditor; the one was owing five hundred denaries, and the other fifty;
А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42 and they not having [wherewith] to give back, he forgave both; which then of them, say thou, will love him more?'
А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
43 And Simon answering said, 'I suppose that to whom he forgave the more;' and he said to him, 'Rightly thou didst judge.'
А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
44 And having turned unto the woman, he said to Simon, 'Seest thou this woman? I entered into thy house; water for my feet thou didst not give, but this woman with tears did wet my feet, and with the hairs of her head did wipe;
И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
45 a kiss to me thou didst not give, but this woman, from what [time] I came in, did not cease kissing my feet;
Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
46 with oil my head thou didst not anoint, but this woman with ointment did anoint my feet;
Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
47 therefore I say to thee, her many sins have been forgiven, because she did love much; but to whom little is forgiven, little he doth love.'
Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
48 And he said to her, 'Thy sins have been forgiven;'
А њој рече: Опраштају ти се греси.
49 and those reclining with him (at meat) began to say within themselves, 'Who is this, who also doth forgive sins?'
И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
50 and he said unto the woman, 'Thy faith have saved thee, be going on to peace.'
А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
