Ecclesiastes 10
1 Dead flies cause a perfumer's perfume To send forth a stink; The precious by reason of wisdom — By reason of honour — a little folly!
Од мртвих мува усмрди се и поквари уље апотекарско, тако од мало лудости цена мудрости и слави.
2 The heart of the wise [is] at his right hand, And the heart of a fool at his left.
Срце је мудром с десне стране, а лудом је с леве стране.
3 And also, when he that is a fool Is walking in the way, his heart is lacking, And he hath said to every one, 'He [is] a fool.'
Безумник и кад иде путем, без разума је и казује свима да је безуман.
4 If the spirit of the ruler go up against thee, Thy place leave not, For yielding quieteth great sinners.
Ако се подигне на те гнев оног који влада, не остављај место своје, јер благост уклања велике грехе.
5 There is an evil I have seen under the sun, As an error that goeth out from the ruler,
Има зло које видех под сунцем, као погрешка која долази од владаоца:
6 He hath set the fool in many high places, And the rich in a low place do sit.
Лудост се посађује на највише место, и богати седе на ниском месту.
7 I have seen servants on horses, And princes walking as servants on the earth.
Видех слуге на коњима, а кнезови иду пешице, као слуге.
8 Whoso is digging a pit falleth into it, And whoso is breaking a hedge, a serpent biteth him.
Ко јаму копа, у њу ће пасти, и ко разваљује ограду, ујешће га змија.
9 Whoso is removing stones is grieved by them, Whoso is cleaving trees endangered by them.
Ко одмиче камење, удариће се о њих, ко цепа дрва, није миран од њих.
10 If the iron hath been blunt, And he the face hath not sharpened, Then doth he increase strength, And wisdom [is] advantageous to make right.
Кад се затупи гвожђе и оштрице му се не наоштре, тада треба више снаге; али мудрост може боље поправити.
11 If the serpent biteth without enchantment, Then there is no advantage to a master of the tongue.
Ако уједе змија пре бајања, ништа неће помоћи бајач.
12 Words of the mouth of the wise [are] gracious, And the lips of a fool swallow him up.
Речи из уста мудрог љупке су, а безумног прождиру усне његове.
13 The beginning of the words of his mouth [is] folly, And the latter end of his mouth [Is] mischievous madness.
Почетак је речима уста његових лудост, а свршетак говору његовом зло безумље.
14 And the fool multiplieth words: 'Man knoweth not that which is, And that which is after him, who doth declare to him?'
Јер луди много говори, а човек не зна шта ће бити; и ко ће му казати шта ће после њега бити?
15 The labour of the foolish wearieth him, In that he hath not known to go unto the city.
Луде мори труд њихов, јер не знају ни у град отићи.
16 Woe to thee, O land, when thy king [is] a youth, And thy princes do eat in the morning.
Тешко теби, земљо, кад ти је цар дете и кнезови твоји рано једу!
17 Happy art thou, O land, When thy king [is] a son of freemen, And thy princes do eat in due season, For might, and not for drunkenness.
Благо теби, земљо, кад ти је цар племенит и кнезови твоји једу на време да се поткрепе, а не да се опију.
18 By slothfulness is the wall brought low, And by idleness of the hands doth the house drop.
С лењости угибље се кров и с немарних руку прокапљује кућа.
19 For mirth they are making a feast, And wine maketh life joyful, And the silver answereth with all.
Ради весеља готове се гозбе, и вино весели живе, а новци врше све.
20 Even in thy mind a king revile not, And in the inner parts of thy bed-chamber Revile not the rich: For a fowl of the heavens causeth the voice to go, And a possessor of wings declareth the word.
Ни у мисли својој не псуј цара, ни у клети, у којој спаваш, не псуј богатог, јер птица небеска однеће глас и шта крила има доказаће реч.
