Psalms 22
1 To ouercome, for `the morewtid hynd; the salm of Dauid. God, my God, biholde thou on me, whi hast thou forsake me? the wordis of my trespassis ben fer fro myn helthe.
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 Mi God, Y schal crye bi dai, and thou schalt not here; and bi nyyt, and not to vnwisdom to me.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 Forsothe thou, the preisyng of Israel, dwellist in holynesse;
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 oure fadris hopiden in thee, thei hopiden, and thou delyueridist hem.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 Thei crieden to thee, and thei weren maad saaf; thei hopiden in thee, and thei weren not schent.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 But Y am a worm, and not man; the schenschip of men, and the outcastyng of the puple.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 Alle men seynge me scorneden me; thei spaken with lippis, and stiriden the heed.
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 He hopide in the Lord, delyuere he hym; make he hym saaf, for he wole hym.
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 For thou it art that drowist me out of the wombe, thou art myn hope fro the tetis of my modir;
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 in to thee Y am cast forth fro the wombe. Fro the wombe of my modir thou art my God; departe thou not fro me.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 For tribulacioun is next; for noon is that helpith.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Many calues cumpassiden me; fatte bolis bisegiden me.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 Thei openyden her mouth on me; as doith a lioun rauyschynge and rorynge.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 I am sched out as watir; and alle my boonys ben scaterid. Myn herte is maad, as wex fletynge abrood; in the myddis of my wombe.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 Mi vertu driede as a tiyl stoon, and my tunge cleuede to my chekis; and thou hast brouyt forth me in to the dust of deth.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 For many doggis cumpassiden me; the counsel of wickid men bisegide me. Thei delueden myn hondis and my feet;
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 thei noumbriden alle my boonys. Sotheli thei lokiden, and bihelden me;
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 thei departiden my clothis to hem silf, and thei senten lot on my cloth.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 But thou, Lord, delaie not thin help fro me; biholde thou to my defence.
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 God, delyuere thou my lijf fro swerd; and delyuere thou myn oon aloone fro the hond of the dogge.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Make thou me saaf fro the mouth of a lioun; and my mekenesse fro the hornes of vnycornes.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 I schal telle thi name to my britheren; Y schal preise thee in the myddis of the chirche.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 Ye that dreden the Lord, herie hym; alle the seed of Jacob, glorifie ye hym.
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 Al the seed of Israel drede hym; for he forsook not, nethir dispiside the preier of a pore man. Nethir he turnede awei his face fro me; and whanne Y criede to hym, he herde me.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 Mi preisyng is at thee in a greet chirche; Y schal yelde my vowis in the siyt of men dredynge hym.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 Pore men schulen ete, and schulen be fillid, and thei schulen herie the Lord, that seken hym; the hertis of hem schulen lyue in to the world of world.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 Alle the endis of erthe schulen bithenke; and schulen be conuertid to the Lord. And alle the meynees of hethene men; schulen worschipe in his siyt.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For the rewme is the Lordis; and he schal be Lord of hethene men.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 Alle the fatte men of erthe eeten and worschipiden; alle men, that goen doun in to erthe, schulen falle doun in his siyt.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 And my soule schal lyue to hym; and my seed schal serue him.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 A generacioun to comyng schal be teld to the Lord; and heuenes schulen telle his riytfulnesse to the puple that schal be borun, whom the Lord made.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
