Luke 7
1 Now when He had finished his discourse in the audience of the people, He entered into Capernaum: and a certain centurion's servant,
А кад сврши све речи своје пред народом, дође у Капернаум.
2 whom he had a great value for, was ill and ready to die;
У капетана пак једног беше слуга болестан на умору који му беше мио.
3 and having heard of Jesus, he sent unto Him the elders of the Jews, beseeching him that He would come and heal his servant.
А кад чу за Исуса, посла к Њему старешине јудејске молећи Га да би дошао да му исцели слугу.
4 And when they came to Jesus, they intreated Him earnestly, saying, he is worthy of this favor:
А они дошавши к Исусу мољаху Га лепо говорећи: Достојан је да му то учиниш;
5 for he loveth our nation, and hath built us a synagogue.
Јер љуби народ наш, и начини нам зборницу.
6 So Jesus went with them. And when He was now not far from the house, the centurion sent some of his friends to Him, saying Lord, trouble not thyself, for I am not worthy that thou shouldst enter under my roof:
А Исус иђаше с њима. И кад већ беху близу куће, посла капетан к Њему пријатеље говорећи Му: Господе! Не труди се, јер нисам достојан да уђеш под моју стреху;
7 neither did I think myself worthy to come unto thee. But speak the word, and my servant will be recovered.
Зато и не држах себе достојног да Ти дођем, него само реци реч, и оздравиће слуга мој.
8 For I also am a man placed under the authority of others, and have soldiers under me; and I say to one, Go, and he goeth; and to another, Come, and he cometh; and to my servant, Do this, and he doth it.
Јер и ја сам човек под власти, и имам под собом војнике, па кажем једном: Иди, и иде; и другом: Дођи, и дође; и слузи свом: Учини то, и учини.
9 And when Jesus heard these things, He marvelled, and turning about, said to the multitude that followed Him, I declare unto you, I have not found so great faith, no not in Israel.
А кад то чу Исус, зачуди му се, и окренувши се народу који иђаше за Њим рече: Кажем вам: ни у Израиљу толике вере не нађох.
10 And when they that were sent, returned to the house, they found the servant well, that had been sick.
И вративши се послани нађоше болесног слугу здравог.
11 And the day after He went to a city called Nain; and many of his disciples went with Him, and a great multitude besides:
И потом иђаше у град који се зови Наин, и с Њим иђаху многи ученици Његови и мноштво народа.
12 and as He came near to the gate of the city, behold, there was a dead man carrying out to be buried, his mother's only son, and she was a widow: and many of the people of the city were with her.
Кад се приближише к вратима градским, и гле, изношаху мртваца, јединца сина матере његове, и она беше удовица и народа из града много иђаше с њом.
13 And when the Lord saw her, He was moved with compassion for her, and said to her, Do not weep.
И видевши је Господ сажали Му се за њом, и рече јој: Не плачи.
14 And He came up and touched the bier, (and the bearers stopped, ) and He said, Young man, I say unto thee, arise.
И приступивши прихвати за сандук; а носиоци стадоше, и рече: Момче! Теби говорим, устани.
15 And the dead person sat up, and began to speak: and He delivered him to his mother.
И седе мртвац и стаде говорити; и даде га матери његовој.
16 And an awe seized them all, and they glorified God, saying, a great prophet is risen up among us, and God hath visited his people.
А страх обузе све, и хваљаху Бога говорећи: Велики пророк изиђе међу нама, и Бог походи народ свој.
17 And this report of Him was spread through all Judea, and in all the country round about.
И отиде глас овај о Њему по свој Јудеји и по свој околини.
18 And the disciples of John told him of all these things: so John called two of his disciples to him,
И јавише Јовану ученици његови за све ово.
19 and sent them to Jesus, saying, Art thou He that was to come, or are we to expect another?
И дозвавши Јован два од ученика својих посла их к Исусу говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
20 And the men came to Him, and said, John the baptist hath sent us unto thee, saying, Art thou He that was to come, or are we to expect another?
Дошавши пак људи к Њему рекоше: Јован крститељ посла нас к теби говорећи: Јеси ли ти Онај што ће доћи, или другог да чекамо?
21 (Now at that very time He cured many of their diseases and plagues, and of evil spirits, and gave sight to many that were blind.)
А у тај час исцели многе од болести и од мука и од злих духова, и многима слепима дарова вид.
22 And Jesus answering said unto them, Go and tell John what ye have seen and heard: that the blind recover sight, the lame walk, lepers are cleansed, the deaf hear, the dead are raised, the poor have the gospel preached to them,
И одговарајући Исус рече им: Идите и кажите Јовану шта видесте и чусте: слепи прогледају, хроми ходе, губави чисте се, глуви чују, мртви устају, сиромашнима проповеда се јеванђеље.
23 and happy is he who shall not be offended at any thing in me.
И благо ономе који се не саблазни о мене.
24 When the messengers of John were departed, He began to speak unto the people concerning John, what went ye out into the wilderness to see?
А кад отидоше ученици Јованови, поче народу говорити за Јована: Шта сте изишли у пустињи да видите? Трску, коју љуља ветар?
25 a reed shaken by the wind? but what did ye go out to see? a man clothed in soft raiment? behold, they that are dressed in fine clothes and live delicately, are in palaces, not in deserts: but what went ye out to see?
Шта сте, дакле, изашли да видите? Човека у меке хаљине обучена? Ето, који господске хаљине носе и у сластима живе по царским су дворовима.
26 a prophet? yea, I say unto you, and much more than a prophet.
Шта сте дакле изишли да видите? Пророка? Да, ја вам кажем, и више од пророка;
27 This is he of whom it is written, "Behold I send my messenger before thy face, who shall prepare thy way before thee:"
Јер је ово онај за кога је писано: Ето ја шаљем анђела свог пред лицем Твојим који ће приправити пут Твој пред Тобом.
28 for I tell you that among the sons of men there is not a greater prophet than John the baptist: (though the least in the kingdom of God is greater than he: )
Јер вам кажем: Ниједан између рођених од жена није већи пророк од Јована крститеља; а најмањи у царству Божијем већи је од њега.
29 ---and all the people that heard him, even the publicans, justified God, being baptized with the baptism of John;
И сви људи који слушаху и цариници оправдаше Бога, и крстише се крштењем Јовановим;
30 but the pharisees indeed and the lawyers rejected the counsel of God within themselves, and were not baptized by him.---
А фарисеји и књижевници одбацише савет Божји за њих, И не хтеше да их он крсти.
31 Whereunto therefore shall I compare the men of this generation?
А Господ рече: Какви ћу казати да су људи овог рода? И какви су?
32 and to what are they like? they are like children sitting in the market-place, and calling to one another, and saying, "We have played pleasant tunes to you, and ye have not danced; we have sung mournful ones and ye have not wept:"
Они су као деца која седе по улицама и дозивају једно друго и говоре: Свирасмо вам, и не играсте, жалисмо вам се, и не плакасте.
33 for John the baptist came neither eating bread, nor drinking wine, and ye say, he hath a demon:
Јер дође Јован крститељ који ни једе хлеб ни пије вино, а ви кажете: Ђаво је у њему;
34 the Son of man is come eating and drinking like other men, and ye call Him a gluttonous man and a wine bibber, and a friend of publicans and sinners.
Дође Син човечији који и једе и пије, а ви кажете: Гле човека изелице и пијанице, друга цариницима и грешницима.
35 But wisdom is justified by all her children.
И оправдаше премудрост сва деца њена.
36 And one of the pharisees asked Him to eat with him: and He went into the pharisee's house, and sat down.
Мољаше Га пак један од фарисеја да би обедовао у њега; и ушавши у кућу фарисејеву седе за трпезу:
37 And behold a woman in the city, that was a sinner, when she knew that He was at table in the pharisee's house,
И гле, жена у граду која беше грешница дознавши да је Исус за трпезом у кући фарисејевој, донесе скленицу мира;
38 brought an alabaster-box of ointment, and stood at his feet behind Him, weeping, and washed his feet with tears, and wiped them with the hairs of her head, and kissed his feet, and anointed them with the ointment.
И ставши састраг код ногу Његових плакаше, и стаде прати ноге Његове сузама, и косом од своје главе отираше, и целиваше ноге Његове, и мазаше миром.
39 But when the pharisee that invited Him saw it, he said within himself, This man, if he were a prophet, would have known who and what sort of a woman this is that toucheth Him; for she is a notorious sinner.
А кад виде фарисеј који Га је дозвао, рече у себи говорећи: Да је он пророк, знао би ко и каква га се жена дотиче: јер је грешница.
40 And Jesus said unto him, Simon, I have something to say to thee: (and he replied, Master, say on.)
И одговарајући Исус рече му: Симоне! Имам ти нешто казати. А он рече: Учитељу! Кажи.
41 A certain creditor had two debtors, the one owed him five hundred denaries, and the other fifty:
А Исус рече: Двојица беху дужни једном дужнику, један беше дужан пет стотина динара, а други педесет.
42 and they not being able to pay him, he freely forgave them both: tell me therefore, which of them will love him most?
А кад они не имадоше да му врате, поклони обојици. Кажи који ће га од њих двојице већма љубити.
43 And Simon answered, I suppose he to whom he forgave most. And Jesus said unto him, Thou hast rightly judged:
А Симон одговарајући рече: Мислим онај коме највише поклони. А Он му рече: Право си судио.
44 and turning to the woman, He said to Simon, Dost thou see this woman? I came into thine house, and thou gavest me no water for my feet; but she has bathed my feet with her tears, and wiped them with the hairs of her head.
И окренувши се к жени рече Симону: Видиш ли ову жену? Ја уђох у твоју кућу, ни воде ми на ноге ниси дао; а она сузама обли ми ноге, и косом од главе своје отре.
45 Thou gavest me not the respect of a kiss; but this woman, ever since she came in, hath not ceased to kiss my feet.
Целива ми ниси дао; а она откако уђох не преста целивати ми ногу.
46 Thou didst not anoint my head with common oil, but she hath anointed even my feet with sweet ointment.
Уљем ниси помазао главе моје; а она миром помаза ми ноге.
47 Wherefore, I tell thee, her sins though many are forgiven, for she loved much: but he to whom little is forgiven, loveth but little.
Зато кажем ти: опраштају јој се греси многи, јер је велику љубав имала; а коме се мало опрашта има малу љубав.
48 And He said unto her, Thy sins are forgiven.
А њој рече: Опраштају ти се греси.
49 And they that sat at table with Him, said within themselves, Who is this that forgiveth sins also?
И стадоше у себи говорити они што сеђаху с Њим за трпезом: Ко је Овај што и грехе опрашта?
50 But He said to the woman, Thy faith hath saved thee, go in peace.
А жени рече: Вера твоја поможе ти; иди с миром.
