Psalms 88
1 A Song. A Psalm by the sons of Korah. For the Chief Musician. To the tune of “The Suffering of Affliction.” A contemplation by Heman, the Ezrahite. LORD, the God of my salvation, I have cried day and night before you.
Господе Боже, Спаситељу мој, дању вичем и ноћу пред Тобом.
2 Let my prayer enter into your presence. Turn your ear to my cry.
Нек изађе преда Те молитва моја, пригни ухо своје к јауку мом;
Јер је душа моја пуна јада, и живот се мој примаче паклу. (Sheol h7585)
4 I am counted among those who go down into the pit. I am like a man who has no help,
Изједначих се с онима који у гроб одлазе, постадох као човек без силе,
5 set apart among the dead, like the slain who lie in the grave, whom you remember no more. They are cut off from your hand.
Као међу мртве бачен, као убијени, који леже у гробу, којих се више не сећаш, и који су од руке Твоје далеко.
6 You have laid me in the lowest pit, in the darkest depths.
Метнуо си ме у јаму најдоњу, у таму, у бездану.
7 Your wrath lies heavily on me. You have afflicted me with all your waves. (Selah)
Отежа ми гнев Твој, и свима валима својим удараш ме.
8 You have taken my friends from me. You have made me an abomination to them. I am confined, and I can’t escape.
Удаљио си од мене познанике моје, њима си ме омразио; затворен сам, и не могу изаћи.
9 My eyes are dim from grief. I have called on you daily, LORD. I have spread out my hands to you.
Око моје усахну од јада, вичем Те, Господе, сав дан, пружам к Теби руке своје.
10 Do you show wonders to the dead? Do the departed spirits rise up and praise you? (Selah)
Еда ли ћеш на мртвима чинити чудеса? Или ће мртви устати и Тебе славити?
11 Is your loving kindness declared in the grave? Or your faithfulness in Destruction?
Еда ли ће се у гробу приповедати милост Твоја, и истина Твоја у труљењу?
12 Are your wonders made known in the dark? Or your righteousness in the land of forgetfulness?
Еда ли ће у тами познати чудеса Твоја, и правду Твоју где се све заборавља?
13 But to you, LORD, I have cried. In the morning, my prayer comes before you.
Али ја, Господе, к Теби вичем, и јутром молитва моја срета Те.
14 LORD, why do you reject my soul? Why do you hide your face from me?
Зашто, Господе, одбацујеш душу моју, и одвраћаш лице своје од мене?
15 I am afflicted and ready to die from my youth up. While I suffer your terrors, I am distracted.
Мучим се и издишем од удараца, подносим страхоте Твоје, без надања сам.
16 Your fierce wrath has gone over me. Your terrors have cut me off.
Гнев Твој стиже ме, страхоте Твоје раздиру ме.
17 They came around me like water all day long. They completely engulfed me.
Оптечу ме сваки дан као вода, стежу ме одсвуда.
18 You have put lover and friend far from me, and my friends into darkness.
Удаљио си од мене друга и пријатеља; познаници моји сакрили су се у мрак.
