Psalms 73
1 A Psalm by Asaph. Surely God is good to Israel, to those who are pure in heart.
Та добар је Бог Израиљу, онима који су чиста срца.
2 But as for me, my feet were almost gone. My steps had nearly slipped.
А ноге моје умало не зађоше, умало не попузнуше стопала моја,
3 For I was envious of the arrogant, when I saw the prosperity of the wicked.
Јер се расрдих на безумнике видећи како безбожници добро живе.
4 For there are no struggles in their death, but their strength is firm.
Јер не знају за невољу до саме смрти, и тело је њихово претило.
5 They are free from burdens of men, neither are they plagued like other men.
На пословима човечијим нема их, и не муче се с другим људима.
6 Therefore pride is like a chain around their neck. Violence covers them like a garment.
Тога ради опточени су охолоћу као огрлицом, и обучени у обест као у стајаће рухо.
7 Their eyes bulge with fat. Their minds pass the limits of conceit.
Од дебљине избуљено им је око, срце пуно клапе.
8 They scoff and speak with malice. In arrogance, they threaten oppression.
Подсмевају се, пакосно говоре о насиљу, охоло говоре.
9 They have set their mouth in the heavens. Their tongue walks through the earth.
Уста своја дижу у небо, и земљу пролази језик њихов.
10 Therefore their people return to them, and they drink up waters of abundance.
И зато се онамо навраћају неки из народа његовог, и пију воду из пуног извора.
11 They say, “How does God know? Is there knowledge in the Most High?”
И говоре: Како ће разабрати Бог? Зар Вишњи зна?
12 Behold, these are the wicked. Being always at ease, they increase in riches.
Па ето, ови безбожници срећни на свету умножавају богатство.
13 Surely I have cleansed my heart in vain, and washed my hands in innocence,
Зар, дакле, узалуд чистим срце своје, и умивам безазленошћу руке своје,
14 For all day long I have been plagued, and punished every morning.
Допадам рана сваки дан, и муке свако јутро?
15 If I had said, “I will speak thus”, behold, I would have betrayed the generation of your children.
Кад бих казао: Говорићу као и они, изневерио бих род синова Твојих.
16 When I tried to understand this, it was too painful for me—
И тако стадох размишљати да бих ово разумео; али то беше тешко у очима мојим.
17 until I entered God’s sanctuary, and considered their latter end.
Док најпосле не уђох у светињу Божију, и дознах крај њихов.
18 Surely you set them in slippery places. You throw them down to destruction.
Та на клизавом месту поставио си их, и бацаш их у пропаст!
19 How they are suddenly destroyed! They are completely swept away with terrors.
Како зачас пропадају, гину, нестаје их од ненадне страхоте!
20 As a dream when one wakes up, so, Lord, when you awake, you will despise their fantasies.
Као сан, кад се човек пробуди, тако пробудивши их, Господе, у ништа обраћаш утвару њихову.
21 For my soul was grieved. I was embittered in my heart.
Кад кипљаше срце моје и растрзах се у себи,
22 I was so senseless and ignorant. I was a brute beast before you.
Тада бејах незналица и не разумевах; као живинче бијах пред Тобом.
23 Nevertheless, I am continually with you. You have held my right hand.
Али сам свагда код Тебе, Ти ме држиш за десну руку.
24 You will guide me with your counsel, and afterward receive me to glory.
По својој вољи водиш ме, и после ћеш ме одвести у славу.
25 Whom do I have in heaven? There is no one on earth whom I desire besides you.
Кога имам на небу? И с Тобом ништа нећу на земљи.
26 My flesh and my heart fails, but God is the strength of my heart and my portion forever.
Чезне за Тобом тело моје и срце моје; Бог је град срца мог и део мој довека.
27 For, behold, those who are far from you shall perish. You have destroyed all those who are unfaithful to you.
Јер ево који одступише од Тебе, гину; Ти истребљаваш сваког који чини прељубу остављајући Тебе.
28 But it is good for me to come close to God. I have made the Lord GOD my refuge, that I may tell of all your works.
А мени је добро бити близу Бога. На Господа полажем надање своје, и казиваћу сва чудеса Твоја.
