Psalms 22
1 For the Chief Musician; set to “The Doe of the Morning.” A Psalm by David. My God, my God, why have you forsaken me? Why are you so far from helping me, and from the words of my groaning?
Боже, Боже мој! Зашто си ме оставио удаљивши се од спасења мог, од речи вике моје?
2 My God, I cry in the daytime, but you don’t answer; in the night season, and am not silent.
Боже мој! Вичем дању, а Ти ме не слушаш, и ноћу али немам мира.
3 But you are holy, you who inhabit the praises of Israel.
Свети, који живиш у похвалама Израиљевим!
4 Our fathers trusted in you. They trusted, and you delivered them.
У Тебе се уздаше оци наши, уздаше се, и Ти си их избављао.
5 They cried to you, and were delivered. They trusted in you, and were not disappointed.
Тебе призиваше, и спасаваше се; у Тебе се уздаше, и не осташе у срамоти.
6 But I am a worm, and no man; a reproach of men, and despised by the people.
А ја сам црв, а не човек; подсмех људима и руг народу.
7 All those who see me mock me. They insult me with their lips. They shake their heads, saying,
Који ме виде, сви ми се ругају, разваљују уста, машу главом,
8 “He trusts in the LORD. Let him deliver him. Let him rescue him, since he delights in him.”
И говоре ослонио се на Господа, нека му помогне, нека га избави, ако га милује.
9 But you brought me out of the womb. You made me trust while at my mother’s breasts.
Та, Ти си ме извадио из утробе; Ти си ме умирио на сиси матере моје.
10 I was thrown on you from my mother’s womb. You are my God since my mother bore me.
За Тобом пристајем од рођења, од утробе матере моје Ти си Бог мој.
11 Don’t be far from me, for trouble is near. For there is no one to help.
Не удаљуј се од мене; јер је невоља близу, а нема помоћника.
12 Many bulls have surrounded me. Strong bulls of Bashan have encircled me.
Оптече ме мноштво телаца; јаки волови васански опколише ме;
13 They open their mouths wide against me, lions tearing prey and roaring.
Развалише на ме уста своја. Лав је гладан и риче.
14 I am poured out like water. All my bones are out of joint. My heart is like wax. It is melted within me.
Као вода разлих се; расуше се све кости моје; срце моје поста као восак, растопило се у мени.
15 My strength is dried up like a potsherd. My tongue sticks to the roof of my mouth. You have brought me into the dust of death.
Сасуши се као цреп крепост моја, и језик мој приону за грло, и у прах смртни мећеш ме.
16 For dogs have surrounded me. A company of evildoers have enclosed me. They have pierced my hands and feet.
Опколише ме пси многи; чета зликоваца иде око мене, прободоше руке моје и ноге моје.
17 I can count all of my bones. They look and stare at me.
Могао бих избројати све кости своје. Они гледају, и од мене начинише ствар за гледање.
18 They divide my garments among them. They cast lots for my clothing.
Деле хаљине моје међу собом, и за доламу моју бацају жреб.
19 But don’t be far off, LORD. You are my help. Hurry to help me!
Али Ти, Господе, не удаљуј се. Сило моја, похитај ми у помоћ.
20 Deliver my soul from the sword, my precious life from the power of the dog.
Избави од мача душу моју, од пса јединицу моју.
21 Save me from the lion’s mouth! Yes, you have rescued me from the horns of the wild oxen.
Сачувај ме од уста лавових, и од рогова биволових, чувши, избави ме.
22 I will declare your name to my brothers. Among the assembly, I will praise you.
Казујем име Твоје браћи; усред скупштине хвалићу Те.
23 You who fear the LORD, praise him! All you descendants of Jacob, glorify him! Stand in awe of him, all you descendants of Israel!
Који се бојите Господа, хвалите Га. Све семе Јаковљево! Поштуј Га. Бој Га се, све семе Израиљево!
24 For he has not despised nor abhorred the affliction of the afflicted, neither has he hidden his face from him; but when he cried to him, he heard.
Јер се не оглуши молитве ништег нити је одби; не одврати од њега лице своје, него га услиши кад Га зазва.
25 My praise of you comes in the great assembly. I will pay my vows before those who fear him.
Тебе ћу хвалити на скупштини великој; завете своје свршићу пред онима који се Њега боје.
26 The humble shall eat and be satisfied. They shall praise the LORD who seek after him. Let your hearts live forever.
Нека једу убоги и насите се, и нека хвале Господа који Га траже; живо да буде срце ваше довека.
27 All the ends of the earth shall remember and turn to the LORD. All the relatives of the nations shall worship before you.
Опоменуће се и обратиће се ка Господу сви крајеви земаљски, и поклониће се пред Њим сва племена незнабожачка.
28 For the kingdom is the LORD’s. He is the ruler over the nations.
Јер је Господње царство; Он влада народима.
29 All the rich ones of the earth shall eat and worship. All those who go down to the dust shall bow before him, even he who can’t keep his soul alive.
Јешће и поклониће се сви претили на земљи; пред Њим ће пасти сви који силазе у прах, који не могу сачувати душу своју у животу.
30 Posterity shall serve him. Future generations shall be told about the Lord.
Семе ће њихово служити Њему. Казиваће се за Господа роду потоњем.
31 They shall come and shall declare his righteousness to a people that shall be born, for he has done it.
Доћи ће, и казиваће правду Његову људима његовим, који ће се родити; јер је Он учинио ово.
