Job 24
1 “Why aren’t times laid up by the Almighty? Why don’t those who know him see his days?
Зашто Свемогућем нису сакривена времена? И који Га знају, не виде дана Његових?
2 There are people who remove the landmarks. They violently take away flocks, and feed them.
Међе помичу безбожни, отимају стадо и пасу;
3 They drive away the donkey of the fatherless, and they take the widow’s ox for a pledge.
Магарца сиротама одгоне; у залогу узимају вола удовици;
4 They turn the needy out of the way. The poor of the earth all hide themselves.
Сиромахе одбијају с пута; убоги у земљи крију се сви.
5 Behold, as wild donkeys in the desert, they go out to their work, seeking diligently for food. The wilderness yields them bread for their children.
Гле, као дивљи магарци у пустињи излазе на посао свој устајући рано на плен; пустиња је храна њима и деци њиховој.;
6 They cut their food in the field. They glean the vineyard of the wicked.
Жању њиву и беру виноград који није њихов;
7 They lie all night naked without clothing, and have no covering in the cold.
Гола нагоне да ноћује без хаљине, који се немају чим покрити по зими,
8 They are wet with the showers of the mountains, and embrace the rock for lack of a shelter.
Окисли од пљуска у гори, немајући заклона, привијају се к стени.
9 There are those who pluck the fatherless from the breast, and take a pledge of the poor,
Грабе сироче од дојке и са сиромаха скидају залог.
10 so that they go around naked without clothing. Being hungry, they carry the sheaves.
Голог остављају да иде без хаљине, и оне који носе снопове да гладују.
11 They make oil within the walls of these men. They tread wine presses, and suffer thirst.
Који међу њиховим зидовима уље цеде и грожђе у кацама газе, подносе жеђ.
12 From out of the populous city, men groan. The soul of the wounded cries out, yet God doesn’t regard the folly.
Људи у граду уздишу, и душе побијених вичу, а Бог не укида то.
13 “These are of those who rebel against the light. They don’t know its ways, nor stay in its paths.
Они се противе светлости, не знају за путеве њене и не стају на стазама њеним.
14 The murderer rises with the light. He kills the poor and needy. In the night he is like a thief.
Зором устајући крвник убија сиромаха и убогог; а ноћу је као лупеж.
15 The eye also of the adulterer waits for the twilight, saying, ‘No eye will see me.’ He disguises his face.
И око курварово пази на сумрак говорећи: Да ме око не види. И сакрива лице.
16 In the dark they dig through houses. They shut themselves up in the daytime. They don’t know the light.
Прокопавају по мраку куће, које обдан себи забележе; не знају за светлост.
17 For the morning is to all of them like thick darkness, for they know the terrors of the thick darkness.
Јер је зора њима свима сен смртни; ако их ко позна, страх их је сена смртног.
18 “They are foam on the surface of the waters. Their portion is cursed in the earth. They don’t turn into the way of the vineyards.
Брзи су као поврх воде, проклет је део њихов на земљи; неће видети пута виноградског.
Као што суша и врућина граби воде снежне, тако гроб грешнике. (Sheol h7585)
20 The womb will forget him. The worm will feed sweetly on him. He will be no more remembered. Unrighteousness will be broken as a tree.
Заборавља их утроба материна, слатки су црвима, не спомињу се више; као дрво скршиће се неправедник.
21 He devours the barren who don’t bear. He shows no kindness to the widow.
Здружује с њим нероткињу која не рађа, и удовици не чини добра.
22 Yet God preserves the mighty by his power. He rises up who has no assurance of life.
Граби јаке својом силом; остане ли који, не узда се у живот свој.
23 God gives them security, and they rest in it. His eyes are on their ways.
Да му Бог да у шта ће се поуздати; али очи Његове пазе на њихове путе.
24 They are exalted; yet a little while, and they are gone. Yes, they are brought low, they are taken out of the way as all others, and are cut off as the tops of the ears of grain.
Узвисе се за мало, па их нема; падају и гину као сви други, и као врх од класа одсецају се.
25 If it isn’t so now, who will prove me a liar, and make my speech worth nothing?”
Није ли тако? Ко ће ме утерати у лаж и обратити у ништа речи моје?
