Job 15
1 Then Eliphaz the Temanite answered,
А Елифас Теманац одговори и рече:
2 “Should a wise man answer with vain knowledge, and fill himself with the east wind?
Хоће ли мудар човек казивати празне мисли и пунити трбух ветром источним,
3 Should he reason with unprofitable talk, or with speeches with which he can do no good?
Препирући се говором који не помаже и речима које нису ни на шта?
4 Yes, you do away with fear, and hinder devotion before God.
А ти уништаваш страх Божји и укидаш молитве к Богу.
5 For your iniquity teaches your mouth, and you choose the language of the crafty.
Јер безакоње твоје показују уста твоја, ако и јеси изабрао језик лукав.
6 Your own mouth condemns you, and not I. Yes, your own lips testify against you.
Осуђују те уста твоја, а не ја; и усне твоје сведоче на те.
7 “Are you the first man who was born? Or were you brought out before the hills?
Јеси ли се ти први човек родио? Или си пре хумова саздан?
8 Have you heard the secret counsel of God? Do you limit wisdom to yourself?
Јеси ли тајну Божију чуо и покупио у себе мудрост?
9 What do you know that we don’t know? What do you understand which is not in us?
Шта ти знаш што ми не бисмо знали? Шта ти разумеш што не би било у нас?
10 With us are both the gray-headed and the very aged men, much older than your father.
И седих и старих људи има међу нама, старијих од оца твог.
11 Are the consolations of God too small for you, even the word that is gentle toward you?
Мале ли су ти утехе Божије? Или имаш шта сакривено у себи?
12 Why does your heart carry you away? Why do your eyes flash,
Што те је занело срце твоје? И што севају очи твоје,
13 that you turn your spirit against God, and let such words go out of your mouth?
Те обраћаш против Бога дух свој и пушташ из уста својих такве речи?
14 What is man, that he should be clean? What is he who is born of a woman, that he should be righteous?
Шта је човек, да би био чист, и рођени од жене, да би био прав?
15 Behold, he puts no trust in his holy ones. Yes, the heavens are not clean in his sight;
Гле, не верује свецима својим, и небеса нису чиста пред очима Његовим;
16 how much less one who is abominable and corrupt, a man who drinks iniquity like water!
А камоли гадни и смрдљиви човек, који пије неправду као воду?
17 “I will show you, listen to me; that which I have seen I will declare
Ја ћу ти казати, послушај ме, и приповедићу ти шта сам видео,
18 (which wise men have told by their fathers, and have not hidden it;
Шта мудраци казаше и не затајише, шта примише од отаца својих,
19 to whom alone the land was given, and no stranger passed among them):
Којима самим дана би земља, и туђин не прође кроз њу.
20 the wicked man writhes in pain all his days, even the number of years that are laid up for the oppressor.
Безбожник се мучи свега века свог, и насилнику је мало година остављено.
21 A sound of terrors is in his ears. In prosperity the destroyer will come on him.
Страх му зуји у ушима, у мирно доба напада пустошник на њ.
22 He doesn’t believe that he will return out of darkness. He is waited for by the sword.
Не верује да ће се вратити из таме, одсвуда привиђа мач.
23 He wanders abroad for bread, saying, ‘Where is it?’ He knows that the day of darkness is ready at his hand.
Тумара за хлебом говорећи: Где је? Зна да је за њ спремљен дан тамни.
24 Distress and anguish make him afraid. They prevail against him, as a king ready to the battle.
Туга и невоља страше га, и наваљују на њ као цар готов на бој.
25 Because he has stretched out his hand against God, and behaves himself proudly against the Almighty,
Јер је замахнуо на Бога руком својом, и Свемогућем се опро.
26 he runs at him with a stiff neck, with the thick shields of his bucklers,
Трчи исправљена врата на њ с многим високим штитовима својим.
27 because he has covered his face with his fatness, and gathered fat on his thighs.
Јер је покрио лице своје претилином, и наваљао сало на бокове своје.
28 He has lived in desolate cities, in houses which no one inhabited, which were ready to become heaps.
И седео је у градовима раскопаним и у кућама пустим, обраћеним у гомилу камења.
29 He will not be rich, neither will his substance continue, neither will their possessions be extended on the earth.
Неће се обратити нити ће остати благо његово, и неће се раширити по земљи добро његово.
30 He will not depart out of darkness. The flame will dry up his branches. He will go away by the breath of God’s mouth.
Неће изаћи из мрака, огранке његове осушиће пламен, однеће га дух уста његових.
31 Let him not trust in emptiness, deceiving himself, for emptiness will be his reward.
Нека се не узда у таштину преварени, јер ће му таштина бити плата.
32 It will be accomplished before his time. His branch will not be green.
Пре свог времена свршиће се, и грана његова неће зеленети.
33 He will shake off his unripe grape as the vine, and will cast off his flower as the olive tree.
Откинуће се као с лозе незрео грозд његов и пупци ће се његови као с маслине побацати.
34 For the company of the godless will be barren, and fire will consume the tents of bribery.
Јер ће опустети збор лицемерски, и огањ ће спалити шаторе оних који примају поклоне.
35 They conceive mischief and produce iniquity. Their heart prepares deceit.”
Зачињу невољу и рађају муку, и трбух њихов саставља превару.
