Matthew 20
1 “For the Kingdom of Heaven is like a man who was the master of a household, who went out early in the morning to hire labourers for his vineyard.
Јер је царство небеско као човек домаћин који ујутру рано изиђе да наима посленике у виноград свој.
2 When he had agreed with the labourers for a denarius a day, he sent them into his vineyard.
И погодивши се с посленицима по грош на дан посла их у виноград свој.
3 He went out about the third hour, and saw others standing idle in the marketplace.
И изишавши у трећи сат, виде друге где стоје на тргу беспослени,
4 He said to them, ‘You also go into the vineyard, and whatever is right I will give you.’ So they went their way.
И њима рече: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право даћу вам.
5 Again he went out about the sixth and the ninth hour, and did likewise.
И они отидоше. И опет изишавши у шести и девети сат, учини тако.
6 About the eleventh hour he went out and found others standing idle. He said to them, ‘Why do you stand here all day idle?’
И у једанаести сат изишавши нађе друге где стоје беспослени, и рече им: Што стојите овде сав дан беспослени?
7 “They said to him, ‘Because no one has hired us.’ “He said to them, ‘You also go into the vineyard, and you will receive whatever is right.’
Рекоше му: Нико нас не најми. Рече им: Идите и ви у мој виноград, и шта буде право примићете.
8 “When evening had come, the lord of the vineyard said to his manager, ‘Call the labourers and pay them their wages, beginning from the last to the first.’
А кад би у вече, рече господар од винограда к приставу свом: Дозови посленике и подај им плату почевши од последњих до првих.
9 “When those who were hired at about the eleventh hour came, they each received a denarius.
И дошавши који су у једанаести сат најмљени примише по грош.
10 When the first came, they supposed that they would receive more; and they likewise each received a denarius.
А кад дођоше први, мишљаху да ће више примити: И примише и они по грош.
11 When they received it, they murmured against the master of the household,
И примивши викаху на господара.
12 saying, ‘These last have spent one hour, and you have made them equal to us who have borne the burden of the day and the scorching heat!’
Говорећи: Ови последњи један сат радише, и изједначи их с нама који смо се читав дан мучили и горели.
13 “But he answered one of them, ‘Friend, I am doing you no wrong. Didn’t you agree with me for a denarius?
А он одговарајући рече једном од њих: Пријатељу! Ја теби не чиним криво; Ниси ли погодио са мном по грош?
14 Take that which is yours, and go your way. It is my desire to give to this last just as much as to you.
Узми своје па иди; А ја хоћу и овом последњем да дам као и теби.
15 Isn’t it lawful for me to do what I want to with what I own? Or is your eye evil, because I am good?’
Или зар ја нисам властан у свом чинити шта хоћу? Зар је око твоје зло што сам ја добар?
16 So the last will be first, and the first last. For many are called, but few are chosen.”
Тако ће бити последњи први и први последњи; јер је много званих, а мало избраних.
17 As Yeshua was going up to Jerusalem, he took the twelve disciples aside, and on the way he said to them,
И пошавши Исус у Јерусалим узе насамо дванаест ученика на путу, и рече им:
18 “Behold, we are going up to Jerusalem, and the Son of Man will be delivered to the chief priests and scribes, and they will condemn him to death,
Ево идем у Јерусалим, и Син човечији биће предан главарима свештеничким и књижевницима; и осудиће Га на смрт;
19 and will hand him over to the Gentiles to mock, to scourge, and to crucify; and the third day he will be raised up.”
И предаће Га незнабошцима да Му се ругају и да Га бију и разапну; и трећи дан устаће.
20 Then the mother of the sons of Zebedee came to him with her sons, kneeling and asking a certain thing of him.
Тада приступи к Њему мати синова Зеведејевих са својим синовима клањајући Му се и молећи Га за нешто.
21 He said to her, “What do you want?” She said to him, “Command that these, my two sons, may sit, one on your right hand and one on your left hand, in your Kingdom.”
А Он јој рече: Шта хоћеш? Рече Му: Заповеди да седу ова моја два сина, један с десне стране Теби, а један с леве стране Теби, у царству Твом.
22 But Yeshua answered, “You don’t know what you are asking. Are you able to drink the cup that I am about to drink, and be immersed with the immersion that I am immersed with?” They said to him, “We are able.”
А Исус одговарајући рече: Не знате шта тражите; можете ли пити чашу коју ћу ја пити и крстити се крштењем којим се ја крстим? Рекоше Му: Можемо.
23 He said to them, “You will indeed drink my cup, and be immersed with the immersion that I am immersed with; but to sit on my right hand and on my left hand is not mine to give, but it is for whom it has been prepared by my Father.”
И рече им: Чашу дакле моју испићете, и крстићете се крштењем којим се ја крстим; али да седете с десне стране мени и с леве, не могу ја дати, него коме је уготовио Отац мој.
24 When the ten heard it, they were indignant with the two brothers.
И кад чуше осталих десет ученика, расрдише се на та два брата.
25 But Yeshua summoned them, and said, “You know that the rulers of the nations lord it over them, and their great ones exercise authority over them.
А Исус дозвавши их рече: Знате да кнезови народни заповедају народу, и поглавари управљају њим.
26 It shall not be so amongst you; but whoever desires to become great amongst you shall be your servant.
Али међу вама да не буде тако; него који хоће да буде већи међу вама, да вам служи.
27 Whoever desires to be first amongst you shall be your bondservant,
И који хоће међу вама да буде први, да вам буде слуга.
28 even as the Son of Man came not to be served, but to serve, and to give his life as a ransom for many.”
Као што ни Син човечији није дошао да Му служе, него да служи и да душу своју у откуп да за многе.
29 As they went out from Jericho, a great multitude followed him.
И кад је излазио из Јерихона за Њим иђаше народ многи.
30 Behold, two blind men sitting by the road, when they heard that Yeshua was passing by, cried out, “Lord, have mercy on us, you son of David!”
И гле, два слепца сеђаху крај пута, и чувши да Исус пролази повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
31 The multitude rebuked them, telling them that they should be quiet, but they cried out even more, “Lord, have mercy on us, you son of David!”
А народ прећаше им да ућуте; а они још већма повикаше говорећи: Помилуј нас Господе, сине Давидов!
32 Yeshua stood still and called them, and asked, “What do you want me to do for you?”
И уставивши се Исус дозва их, и рече: Шта хоћете да вам учиним?
33 They told him, “Lord, that our eyes may be opened.”
Рекоше Му: Господе, да се отворе очи наше.
34 Yeshua, being moved with compassion, touched their eyes; and immediately their eyes received their sight, and they followed him.
И смилова се Исус, и дохвати се очију њихових, и одмах прогледаше очи њихове, и отидоше за Њим.
