Mark 3
1 He entered again into the synagogue, and there was a man there whose hand was withered.
И уђе опет у зборницу, и онде беше човек са сувом руком.
2 They watched him, whether he would heal him on the Sabbath day, that they might accuse him.
И мотраху за Њим неће ли га у суботу исцелити да Га окриве.
3 He said to the man whose hand was withered, “Stand up.”
И рече човеку са сувом руком: Стани на средину.
4 He said to them, “Is it lawful on the Sabbath day to do good or to do harm? To save a life or to kill?” But they were silent.
И рече им: Ваља ли у суботу добро чинити или зло чинити? Душу одржати, или погубити? А они су ћутали.
5 When he had looked around at them with anger, being grieved at the hardening of their hearts, he said to the man, “Stretch out your hand.” He stretched it out, and his hand was restored as healthy as the other.
И погледавши на њих с гневом од жалости што су им онако срца одрвенила, рече човеку: Пружи руку своју. И пружи; и поста рука здрава као и друга.
6 The Pharisees went out, and immediately conspired with the Herodians against him, how they might destroy him.
И изашавши фарисеји одмах учинише за Њега веће с Иродовцима како би Га погубили.
7 Yeshua withdrew to the sea with his disciples; and a great multitude followed him from Galilee, from Judea,
А Исус оде с ученицима својим к мору; и многи народ из Галилеје пође за Њим и из Јудеје;
8 from Jerusalem, from Idumaea, beyond the Jordan, and those from around Tyre and Sidon. A great multitude, hearing what great things he did, came to him.
И из Јерусалима и из Идумеје и испреко Јордана и од Тира и Сидона мноштво велико чувши шта Он чини дође к Њему.
9 He spoke to his disciples that a little boat should stay near him because of the crowd, so that they wouldn’t press on him.
И рече ученицима својим да буде лађа у Њега готова због народа, да Му не досађује.
10 For he had healed many, so that as many as had diseases pressed on him that they might touch him.
Јер многе исцели тако да наваљиваху на Њега који беху накажени болестима да Га се дотакну.
11 The unclean spirits, whenever they saw him, fell down before him and cried, “You are the Son of God!”
И духови нечисти кад Га виђаху, припадаху к Њему и викаху говорећи: Ти си Син Божји.
12 He sternly warned them that they should not make him known.
И много им прећаше да Га не прокажу.
13 He went up into the mountain and called to himself those whom he wanted, and they went to him.
И изиђоше на гору, и дозва које Он хтеше; и дођоше Му.
14 He appointed twelve, that they might be with him, and that he might send them out to proclaim
И постави дванаесторицу да буду с Њим, и да их пошаље да проповедају,
15 and to have authority to heal sicknesses and to cast out demons:
И да имају власт да исцељују од болести, и да изгоне ђаволе:
16 Simon (to whom he gave the name Peter);
Првог Симона, и надеде му име Петар;
17 Jacob the son of Zebedee; and Yochanan, the brother of Jacob, (whom he called Benei-Regesh, which means, Sons of Thunder);
И Јакова Зеведејевог и Јована брата Јаковљевог, и надеде им имена Воанергес, које значи Синови грома;
18 Andrew; Philip; Bartholomew; Matthew; Thomas; Jacob, the son of Halfai; Taddai; Simon the Zealot;
И Андрију и Филипа и Вартоломија и Матеја и Тому и Јакова Алфејевог и Тадију и Симона Кананита,
19 and Judah Iscariot, who also betrayed him. Then he came into a house.
И Јуду Искариотског, који Га и издаде.
20 The multitude came together again, so that they could not so much as eat bread.
И дођоше у кућу, и сабра се опет народ да не могаху ни хлеба јести.
21 When his friends heard it, they went out to seize him; for they said, “He is insane.”
И чувши то род Његов изиђоше да Га ухвате; јер говораху да је изван себе.
22 The scribes who came down from Jerusalem said, “He has Beelzebul,” and, “By the prince of the demons he casts out the demons.”
А књижевници који беху сишли из Јерусалима говораху: У њему је Веелзевул. Он помоћу кнеза ђаволског изгони ђаволе.
23 He summoned them and said to them in parables, “How can Satan cast out Satan?
И дозвавши их говораше им у причама: Како може сотона сотону изгонити?
24 If a kingdom is divided against itself, that kingdom cannot stand.
И ако се царство само по себи раздели, не може остати царство оно;
25 If a house is divided against itself, that house cannot stand.
И ако се дом сам по себи раздели, не може остати дом онај;
26 If Satan has risen up against himself, and is divided, he can’t stand, but has an end.
И ако сотона устане сам на се и раздели се, не може остати, него ће пропасти.
27 But no one can enter into the house of the strong man to plunder unless he first binds the strong man; then he will plunder his house.
Нико не може покућство јакога, ушавши у кућу његову, отети ако најпре јакога не свеже: и онда ће кућу његову опленити.
28 “Most certainly I tell you, all sins of the descendants of man will be forgiven, including their blasphemies with which they may blaspheme;
Заиста вам кажем: сви греси опростиће се синовима човечјим, и хуљења на Бога, макар каква била:
30 —because they said, “He has an unclean spirit.”
Јер говораху: У њему је нечисти дух.
31 His mother and his brothers came, and standing outside, they sent to him, calling him.
И дође мати Његова и браћа Његова, и стојећи напољу послаше к Њему да Га зову.
32 A multitude was sitting around him, and they told him, “Behold, your mother, your brothers, and your sisters are outside looking for you.”
И сеђаше народ око Њега. И рекоше Му: Ето мати Твоја и браћа Твоја и сестре Твоје напољу питају за Те.
33 He answered them, “Who are my mother and my brothers?”
И одговори им говорећи: Ко је мати моја или браћа моја?
34 Looking around at those who sat around him, he said, “Behold, my mother and my brothers!
И погледавши на народ који сеђаше рече: Ево мати моја и браћа моја.
35 For whoever does the will of God is my brother, my sister, and mother.”
Јер ко изврши вољу Божју, онај је брат мој и сестра моја и мати моја.
