Yochanan 8
1 but Yeshua went to the Mount of Olives.
А Исус отиде на гору Маслинску.
2 Now very early in the morning, he came again into the temple, and all the people came to him. He sat down and taught them.
А ујутру опет дође у цркву, и сав народ иђаше к Њему; и седавши учаше их.
3 The scribes and the Pharisees brought a woman taken in adultery. Having set her in the middle,
А књижевници и фарисеји доведоше к Њему жену ухваћену у прељуби, и поставивши је на среду
4 they told him, “Rabbi, we found this woman in adultery, in the very act.
Рекоше Му: Учитељу! Ова је жена ухваћена сад у прељуби;
5 Now in our Torah, Moses commanded us to stone such women. What then do you say about her?”
А Мојсије нам у закону заповеди да такве камењем убијамо; а ти шта велиш?
6 They said this testing him, that they might have something to accuse him of. But Yeshua stooped down and wrote on the ground with his finger.
Ово, пак, рекоше кушајући Га да би Га имали за шта окривити. А Исус саже се доле и писаше прстом по земљи (не гледајући на њих).
7 But when they continued asking him, he looked up and said to them, “He who is without sin amongst you, let him throw the first stone at her.”
А кад Га једнако питаху, исправи се и рече им: Који је међу вама без греха нека најпре баци камен на њу.
8 Again he stooped down and wrote on the ground with his finger.
Па се опет саже доле и писаше по земљи.
9 They, when they heard it, being convicted by their conscience, went out one by one, beginning from the oldest, even to the last. Yeshua was left alone with the woman where she was, in the middle.
А кад они то чуше, и покарани будући од своје савести излажаху један за другим почевши од старешина до последњих; и оста Исус сам и жена стојећи на среди.
10 Yeshua, standing up, saw her and said, “Woman, where are your accusers? Did no one condemn you?”
А кад се Исус исправи, и не видевши ни једног до саму жену, рече јој: Жено! Где су они што те тужаху? Ниједан те не осуди?
11 She said, “No one, Lord.” Yeshua said, “Neither do I condemn you. Go your way. From now on, sin no more.”
А она рече: Ниједан, Господе! А Исус јој рече: Ни ја те не осуђујем, иди, и одселе више не греши.
12 Again, therefore, Yeshua spoke to them, saying, “I am the light of the world. He who follows me will not walk in the darkness, but will have the light of life.”
Исус им, пак, опет рече: Ја сам видело свету: ко иде за мном неће ходити по тами, него ће имати видело живота.
13 The Pharisees therefore said to him, “You testify about yourself. Your testimony is not valid.”
Тада Му рекоше фарисеји: Ти сам за себе сведочиш: сведочанство твоје није истинито.
14 Yeshua answered them, “Even if I testify about myself, my testimony is true, for I know where I came from, and where I am going; but you don’t know where I came from, or where I am going.
Исус одговори и рече им: Ако ја сведочим сам за себе истинито је сведочанство моје: јер знам откуда дођох и куда идем; а ви не знате откуда долазим и куда идем.
15 You judge according to the flesh. I judge no one.
Ви судите по телу, ја не судим никоме.
16 Even if I do judge, my judgement is true, for I am not alone, but I am with the Father who sent me.
И ако судим ја, суд је мој прав: јер нисам сам, него ја и Отац који ме посла.
17 It’s also written in your Torah that the testimony of two people is valid.
А и у закону вашем стоји написано да је сведочанство двојице људи истинито.
18 I am one who testifies about myself, and the Father who sent me testifies about me.”
Ја сам који сведочим сам за себе, и сведочи за мене Отац који ме посла.
19 They said therefore to him, “Where is your Father?” Yeshua answered, “You know neither me nor my Father. If you knew me, you would know my Father also.”
Тада Му говораху: Где је отац твој? Исус одговори: Ни мене знате ни Оца мог; кад бисте знали мене, знали бисте и Оца мог.
20 Yeshua spoke these words in the treasury, as he taught in the temple. Yet no one arrested him, because his hour had not yet come.
Ове речи рече Исус код хазне Божије кад учаше у цркви; и нико Га не ухвати, јер још не беше дошао час Његов.
21 Yeshua said therefore again to them, “I am going away, and you will seek me, and you will die in your sins. Where I go, you can’t come.”
А Исус им опет рече: Ја идем, и тражићете ме; и помрећете у свом греху; куд ја идем ви не можете доћи.
22 The Judeans therefore said, “Will he kill himself, because he says, ‘Where I am going, you can’t come’?”
Тада рекоше Јевреји: Да се неће сам убити, што говори: Куд ја идем ви не можете доћи?
23 He said to them, “You are from beneath. I am from above. You are of this world. I am not of this world.
И рече им: Ви сте од нижих, ја сам од виших; ви сте од овог света, ја нисам од овог света.
24 I said therefore to you that you will die in your sins; for unless you believe that I am he, you will die in your sins.”
Тако вам казах да ћете помрети у гресима својим; јер ако не узверујете да сам ја, помрећете у гресима својим.
25 They said therefore to him, “Who are you?” Yeshua said to them, “Just what I have been saying to you from the beginning.
Тада Му говораху: Ко си ти? И рече им Исус: Почетак, како вам и кажем.
26 I have many things to speak and to judge concerning you. However, he who sent me is true; and the things which I heard from him, these I say to the world.”
Много имам за вас говорити и судити; али Онај који ме посла истинит је, и ја оно говорим свету што чух од Њега.
27 They didn’t understand that he spoke to them about the Father.
Не разумеше, дакле, да им говораше за Оца.
28 Yeshua therefore said to them, “When you have lifted up the Son of Man, then you will know that I am he, and I do nothing of myself, but as my Father taught me, I say these things.
А Исус им рече: Кад подигнете Сина човечијег, онда ћете дознати да сам ја, и да ништа сам од себе не чиним; него како ме научи Отац мој онако говорим.
29 He who sent me is with me. The Father hasn’t left me alone, for I always do the things that are pleasing to him.”
И Онај који ме посла са мном је. Не остави Отац мене самог; јер ја свагда чиним шта је Њему угодно.
30 As he spoke these things, many believed in him.
Кад ово говораше, многи Га вероваше.
31 Yeshua therefore said to those Judeans who had believed him, “If you remain in my word, then you are truly my disciples.
Тада Исус говораше оним Јеврејима који Му вероваше: Ако ви останете на мојој беседи, заиста ћете бити ученици моји,
32 You will know the truth, and the truth will make you free.”
И познаћете истину, и истина ће вас избавити.
33 They answered him, “We are Abraham’s offspring, and have never been in bondage to anyone. How do you say, ‘You will be made free’?”
Одговорише и рекоше Му: Ми смо семе Авраамово, и никоме нисмо робовали никад; како ти говориш да ћемо се избавити?
34 Yeshua answered them, “Most certainly I tell you, everyone who commits sin is the bondservant of sin.
Исус им одговори: Заиста, заиста вам кажем да је сваки који чини грех роб греху.
А роб не остаје у кући вавек, син остаје вавек. (aiōn g165)
36 If therefore the Son makes you free, you will be free indeed.
Ако вас, дакле, Син избави, заиста ћете бити избављени.
37 I know that you are Abraham’s offspring, yet you seek to kill me, because my word finds no place in you.
Знам да сте семе Авраамово; али гледате да ме убијете, јер моја беседа не може у вас да стане.
38 I say the things which I have seen with my Father; and you also do the things which you have seen with your father.”
Ја говорим шта видех од Оца свог; и ви тако чините шта видесте од оца свог.
39 They answered him, “Our father is Abraham.” Yeshua said to them, “If you were Abraham’s children, you would do the works of Abraham.
Одговорише и рекоше Му: Отац је наш Авраам. Исус им рече: Кад бисте ви били деца Авраамова, чинили бисте дела Авраамова.
40 But now you seek to kill me, a man who has told you the truth which I heard from God. Abraham didn’t do this.
А сад гледате мене да убијете, човека који вам истину казах коју чух од Бога: Тако Авраам није чинио.
41 You do the works of your father.” They said to him, “We were not born of sexual immorality. We have one Father, God.”
Ви чините дела оца свог. Тада Му рекоше: Ми нисмо рођени од курварства: једног Оца имамо, Бога.
42 Therefore Yeshua said to them, “If God were your father, you would love me, for I came out and have come from God. For I haven’t come of myself, but he sent me.
А Исус им рече: Кад би Бог био ваш Отац, љубили бисте мене; јер ја од Бога изиђох и дођох; јер не дођох сам од себе, него ме Он посла.
43 Why don’t you understand my speech? Because you can’t hear my word.
Зашто не разумете говор мој? Јер не можете речи моје да слушате.
44 You are of your father the devil, and you want to do the desires of your father. He was a murderer from the beginning, and doesn’t stand in the truth, because there is no truth in him. When he speaks a lie, he speaks on his own; for he is a liar, and the father of lies.
Ваш је отац ђаво; и сласти оца свог хоћете да чините: он је крвник људски од почетка, и не стоји на истини; јер нема истине у њему; кад говори лаж, своје говори: јер је лажа и отац лажи.
45 But because I tell the truth, you don’t believe me.
А мени не верујете, јер ја истину говорим.
46 Which of you convicts me of sin? If I tell the truth, why do you not believe me?
Који ме од вас кори за грех? Ако ли истину говорим, зашто ми ви не верујете?
47 He who is of God hears the words of God. For this cause you don’t hear, because you are not of God.”
Ко је од Бога речи Божије слуша; зато ви не слушате, јер нисте од Бога.
48 Then the Judeans answered him, “Don’t we say well that you are a Samaritan, and have a demon?”
Тада одговорише Јевреји и рекоше Му: Не говоримо ли ми право да си ти Самарјанин, и да је ђаво у теби.
49 Yeshua answered, “I don’t have a demon, but I honour my Father and you dishonour me.
Исус одговори: У мени ђавола нема, него поштујем Оца свог; а ви мене срамотите.
50 But I don’t seek my own glory. There is one who seeks and judges.
А ја не тражим славе своје; има који тражи и суди.
Заиста, заиста вам кажем: ко одржи реч моју неће видети смрт довека. (aiōn g165)
52 Then the Judeans said to him, “Now we know that you have a demon. Abraham died, as did the prophets; and you say, ‘If a man keeps my word, he will never taste of death.’ (aiōn g165)
Тада Му рекоше Јевреји: Сад видесмо да је ђаво у теби: Авраам умре и пророци, а ти говориш: Ко одржи реч моју неће окусити смрт довека. (aiōn g165)
53 Are you greater than our father Abraham, who died? The prophets died. Who do you make yourself out to be?”
Еда ли си ти већи од оца нашег Авраама, који умре? И пророци помреше: ко се ти сам градиш?
54 Yeshua answered, “If I glorify myself, my glory is nothing. It is my Father who glorifies me, of whom you say that he is our God.
Исус одговори: Ако се ја сам славим, слава је моја ништа: Отац је мој који ме слави, за ког ви говорите да је ваш Бог.
55 You have not known him, but I know him. If I said, ‘I don’t know him,’ I would be like you, a liar. But I know him and keep his word.
И не познајете Га, а ја Га знам; и ако кажем да Га не знам бићу лажа као ви. Него Га знам, и реч Његову држим.
56 Your father Abraham rejoiced to see my day. He saw it and was glad.”
Авраам, отац ваш, био је рад да види дан мој; и виде, и обрадова се.
57 The Judeans therefore said to him, “You are not yet fifty years old! Have you seen Abraham?”
Тада Му рекоше Јевреји: Још ти нема педесет година, и Авраама ли си видео?
58 Yeshua said to them, “Most certainly, I tell you, before Abraham came into existence, I AM.”
А Исус им рече: Заиста, заиста вам кажем: Ја сам пре него се Авраам родио.
59 Therefore they took up stones to throw at him, but Yeshua hid himself and went out of the temple, having gone through the middle of them, and so passed by.
Тада узеше камење да баце на Њ; а Исус се сакри, и изађе из цркве прошавши између њих и отиде тако.
