2 Corinthians 1

1 Paul, an emissary of Messiah Yeshua through the will of God, and Timothy our brother, to the assembly of God which is at Corinth, with all the holy ones who are in the whole of Achaia:

Од Павла, апостола Исуса Христа по вољи Божијој и брата Тимотија цркви Божјој у Коринту, са свима светима који су у свој Ахаји:

2 Grace to you and peace from God our Father and the Lord Yeshua the Messiah.

Благодат вам и мир од Бога Оца нашег, и Господа Исуса Христа.

3 Blessed be the God and Father of our Lord Yeshua the Messiah, the Father of mercies and God of all comfort,

Благословен Бог и Отац Господа нашег Исуса Христа, Отац милости и Бог сваке утехе,

4 who comforts us in all our affliction, that we may be able to comfort those who are in any affliction, through the comfort with which we ourselves are comforted by God.

Који нас утешава у свакој невољи нашој, да бисмо могли утешити оне који су у свакој невољи утехом којом нас саме Бог утешава.

5 For as the sufferings of Messiah abound to us, even so our comfort also abounds through Messiah.

Јер како се страдања Христова умножавају на нама тако се и утеха наша умножава кроз Христа.

6 But if we are afflicted, it is for your comfort and salvation. If we are comforted, it is for your comfort, which produces in you the patient enduring of the same sufferings which we also suffer.

Ако ли смо, пак, у невољи, за вашу је утеху и спасење, које постаје у трпљењу тих истих страдања која и ми подносимо.

7 Our hope for you is steadfast, knowing that, since you are partakers of the sufferings, so you are also of the comfort.

И надање наше тврдо је за вас. Ако ли се утешавамо, за вашу је утеху и спасење, знајући да као што сте заједничари у нашем страдању тако и у утеси.

8 For we don’t desire to have you uninformed, brothers, concerning our affliction which happened to us in Asia: that we were weighed down exceedingly, beyond our power, so much that we despaired even of life.

Јер вам нећемо, браћо, затајити невољу нашу која нам се догоди у Азији кад нам је било претешко и преко силе тако да се нисмо надали ни живети;

9 Yes, we ourselves have had the sentence of death within ourselves, that we should not trust in ourselves, but in God who raises the dead,

Него сами у себи расудисмо да нам ваља помрети, да се већ не уздасмо у себе него у Бога који подиже мртве.

10 who delivered us out of so great a death, and does deliver, on whom we have set our hope that he will also still deliver us,

Који нас је од толике смрти избавио, и избавља; и у Њега се уздамо да ће нас и још избавити,

11 you also helping together on our behalf by your supplication; that, for the gift given to us by means of many, thanks may be given by many persons on your behalf.

С помоћу и ваше молитве за нас; да многи људи многу хвалу дају Богу за даре који су нама дати вас ради.

12 For our boasting is this: the testimony of our conscience that in holiness and sincerity of God, not in fleshly wisdom but in the grace of God, we behaved ourselves in the world, and more abundantly towards you.

Јер је наша слава ово: сведочанство савести наше да смо у простоти и чистоти Божјој, а не у мудрости телесној него по благодати Божјој живели на свету, а особито међу вама.

13 For we write no other things to you than what you read or even acknowledge, and I hope you will acknowledge to the end—

Јер вам друго не пишемо него шта читате и разумевате. А надам се да ћете и до краја разумети.

14 as also you acknowledged us in part—that we are your boasting, even as you also are ours, in the day of our Lord Yeshua.

Као што неки и разуместе да смо вам слава као и ви нама за дан Господа нашег Исуса Христа.

15 In this confidence, I was determined to come first to you, that you might have a second benefit,

И у овом поуздању хтедох да вам дођем пре, да другу благодат имате;

16 and by you to pass into Macedonia, and again from Macedonia to come to you, and to be sent forward by you on my journey to Judea.

И кроз вас да дођем у Македонију, и опет из Македоније да дођем к вама, и ви да ме пратите у Јудеју.

17 When I therefore planned this, did I show fickleness? Or the things that I plan, do I plan according to the flesh, that with me there should be the “Yes, yes” and the “No, no?”

Али кад сам ово хтео, еда ли сам дакле шта непристојно чинио? Или што се накањујем, да се по телу накањујем, да буде у мене да да, а не не?

18 But as God is faithful, our word towards you was not “Yes and no.”

Али је Бог веран, те реч наша к вама не би да и не.

19 For the Son of God, Yeshua the Messiah, who was preached amongst you by us—by me, Silvanus, and Timothy—was not “Yes and no,” but in him is “Yes.”

Јер Син Божји Исус Христос, ког ми вама приповедасмо ја и Силван и Тимотије, не би да и не, него у Њему би да.

20 For however many are the promises of God, in him is the “Yes.” Therefore also through him is the “Amen”, to the glory of God through us.

Јер колико је обећања Божијих, у Њему су да, и у Њему амин, Богу на славу кроз нас.

21 Now he who establishes us with you in Messiah and anointed us is God,

А Бог је који нас утврди с вама у Христу, и помаза нас,

22 who also sealed us and gave us the down payment of the Spirit in our hearts.

Који нас и запечати, и даде залог Духа у срца наша.

23 But I call God for a witness to my soul, that to spare you, I didn’t come to Corinth.

А ја за сведока Бога призивам на своју душу да штедећи вас не дођох више у Коринт.

24 We don’t control your faith, but are fellow workers with you for your joy. For you stand firm in faith.

Не као да ми владамо вером вашом, него смо помагачи ваше радости; јер у вери стојите.