Romans 11
1 I ask then, did God reject his people? May it never be! For I also am an Israelite, a descendant of Abraham, of the tribe of Benjamin.
Говорим, дакле: еда ли Бог одбаци народ свој? Боже сачувај! Јер сам и ја Израиљац од семена Авраамовог, од колена Венијаминовог.
2 God didn’t reject his people, whom he foreknew. Or don’t you know what the Scripture says about Elijah? How he pleads with God against Israel:
Не одбаци Бог народ свој, који напред позна. Или не знате шта говори писмо за Илију како се тужи Богу на Израиља говорећи:
3 “Lord, they have killed your prophets. They have broken down your altars. I am left alone, and they seek my life.”
Господе! Пророке Твоје побише и олтаре Твоје раскопаше, а ја остах један и траже душу моју да је изваде.
4 But how does God answer him? “I have reserved for myself seven thousand men who have not bowed the knee to Baal.”
А шта му говори Божји одговор? Оставих себи седам хиљада људи који не приклонише колена пред Ваалом.
5 Even so too at this present time also there is a remnant according to the election of grace.
Тако, дакле, и у садашње време остатак би по избору благодати.
6 And if by grace, then it is no longer of works; otherwise grace is no longer grace. But if it is of works, it is no longer grace; otherwise work is no longer work.
Ако ли је по благодати, онда није од дела, јер благодат већ не би била благодат; ако ли је од дела није више благодат, јер дело већ не би било дело.
7 What then? That which Israel seeks for, that he didn’t obtain, but the chosen ones obtained it, and the rest were hardened.
Шта дакле? Шта искаше Израиљ оно не доби; а избор доби; остали пак заслепише.
8 According as it is written, “God gave them a spirit of stupor, eyes that they should not see, and ears that they should not hear, to this very day.”
Као што је написано: Даде им Бог духа неосетљивог, очи да не виде, и уши да не чују до самог данашњег дана.
9 David says, “Let their table be made a snare, a trap, a stumbling block, and a retribution to them.
И Давид говори: Да буде трпеза њихова замка и гвожђа, и саблазан и плата њима;
10 Let their eyes be darkened, that they may not see. Always keep their backs bent.”
Да се њихове очи заслепе да не виде, и леђа њихова једнако да су погнута.
11 I ask then, did they stumble that they might fall? May it never be! But by their fall salvation has come to the Gentiles, to provoke them to jealousy.
Говорим, дакле: еда ли се спотакоше да падну? Боже сачувај! Него је њихова погрешка спасење незнабошцима, да би се и они раздражили.
12 Now if their fall is the riches of the world, and their loss the riches of the Gentiles, how much more their fullness!
А кад је погрешка њихова богатство свету и штета њихова богатство незнабошцима, а камоли да се испуне?
13 For I speak to you who are Gentiles. Since then as I am an apostle to Gentiles, I glorify my ministry,
Јер вама говорим незнабошцима; јер, будући да сам ја апостол незнабожаца, хоћу да хвалим своју службу;
14 if by any means I may provoke to jealousy those who are my flesh, and may save some of them.
Не бих ли како раздражио свој род, и спасао кога од њих.
15 For if the rejection of them is the reconciling of the world, what would their acceptance be, but life from the dead?
Јер кад је одмет њихов примирење свету, шта би било примљење, осим живот из мртвих?
16 If the first fruit is holy, so is the lump. If the root is holy, so are the branches.
Ако је квасац свет, то је и тесто; и ако је корен свет, то су и гране.
17 But if some of the branches were broken off, and you, being a wild olive, were grafted in among them and became partaker with them of the root and of the richness of the olive tree,
Ако ли се неке од грана одломише, и ти, који си дивља маслина, прицепио си се на њих, и постао си заједничар у корену и у масти од маслине;
18 don’t boast over the branches. But if you boast, remember that it is not you who support the root, but the root supports you.
Не хвали се гранама; ако ли се, пак, хвалиш, не носиш ти корена него корен тебе.
19 You will say then, “Branches were broken off, that I might be grafted in.”
А рећи ћеш: Одломише се гране да се ја прицепим.
20 True; by their unbelief they were broken off, and you stand by your faith. Don’t be conceited, but fear;
Добро! Неверством одломише се, а ти вером стојиш; не поноси се, него се бој.
21 for if God didn’t spare the natural branches, neither will he spare you.
Јер кад Бог рођених грана не поштеде, да и тебе како не непоштеди.
22 See then the goodness and severity of God. Toward those who fell, severity; but toward you, goodness, if you continue in his goodness; otherwise you also will be cut off.
Гледај, дакле, доброту и непоштеђење Божије: непоштеђење на онима што отпадоше, а на себи доброту Божију, ако останеш у доброти; ако ли пак не, и ти ћеш бити одсечен.
23 They also, if they don’t continue in their unbelief, will be grafted in, for God is able to graft them in again.
А и они, ако не остану у неверству, прицепиће се; јер их је Бог кадар опет прицепити.
24 For if you were cut out of that which is by nature a wild olive tree, and were grafted contrary to nature into a good olive tree, how much more will these, which are the natural branches, be grafted into their own olive tree?
Јер кад си ти одсечен од рођене маслине, и прицепио се на нерођену питому маслину; а камо ли ови који ће се прицепити на рођену своју маслину!
25 For I don’t desire you to be ignorant, brothers, of this mystery, so that you won’t be wise in your own conceits, that a partial hardening has happened to Israel, until the fullness of the Gentiles has come in,
Јер вам, браћо, нећу затајити тајну ову (да не будете поносити), слепоћа Израиљу паде у део докле не уђе незнабожаца колико треба.
26 and so all Israel will be saved. Even as it is written, “There will come out of Zion the Deliverer, and he will turn away ungodliness from Jacob.
И тако ће се спасти сав Израиљ, као што је написано: Доћи ће од Сиона Избавитељ и одвратиће безбожност од Јакова.
27 This is my covenant with them, when I will take away their sins.”
И ово им је мој завет кад отмем њихове грехе.
28 Concerning the Good News, they are enemies for your sake. But concerning the election, they are beloved for the fathers’ sake.
По јеванђељу, дакле, непријатељи су вас ради; а по избору љубазни су отаца ради.
29 For the gifts and the calling of God are irrevocable.
Јер се Бог неће раскајати за своје дарове и звање.
30 For as you in time past were disobedient to God, but now have obtained mercy by their disobedience,
Јер, као и ви што се некад супроћасте Богу а сад бисте помиловани њиховог ради супроћења,
31 even so these also have now been disobedient, that by the mercy shown to you they may also obtain mercy.
Тако и они сад не хтеше да верују вашег ради помиловања да би и они били помиловани.
Јер Бог затвори све у неверство, да све помилује. (eleēsē g1653)
33 Oh the depth of the riches both of the wisdom and the knowledge of God! How unsearchable are his judgments, and his ways past tracing out!
О дубимо богатства и премудрости и разума Божијег! Како су неиспитиви Његови судови и неистраживи Његови путеви!
34 “For who has known the mind of the Lord? Or who has been his counselor?”
Јер ко позна мисао Господњу?
35 “Or who has first given to him, and it will be repaid to him again?”
Или ко Му би саветник? Или ко Му напред даде шта, да му се врати?
