Psalms 74
1 A contemplation by Asaph. God, why have you rejected us forever? Why does your anger smolder against the sheep of your pasture?
Зашто се, Боже, срдиш на нас дуго; дими се гнев Твој на овце паше Твоје?
2 Remember your congregation, which you purchased of old, which you have redeemed to be the tribe of your inheritance: Mount Zion, in which you have lived.
Опомени се сабора свог, који си стекао од старине, искупио себи у наследну државу, горе Сиона, на којој си се населио.
3 Lift up your feet to the perpetual ruins, all the evil that the enemy has done in the sanctuary.
Подигни стопе своје на старе развалине: све је разрушио непријатељ у светињи.
4 Your adversaries have roared in the middle of your assembly. They have set up their standards as signs.
Ричу непријатељи Твоји на месту сабора Твојих, своје обичаје постављају место наших обичаја.
5 They behaved like men wielding axes, cutting through a thicket of trees.
Видиш, они су као онај који подиже секиру на сплетене гране у дрвета.
6 Now they break all its carved work down with hatchet and hammers.
Све у њему што је резано разбише секирама и брадвама.
7 They have burned your sanctuary to the ground. They have profaned the dwelling place of your Name.
Огњем сажегоше светињу Твоју; на земљу обаливши оскврнише стан имена Твог.
8 They said in their heart, “We will crush them completely.” They have burned up all the places in the land where God was worshiped.
Рекоше у срцу свом: Потримо их сасвим. Попалише сва места сабора Божијих на земљи.
9 We see no miraculous signs. There is no longer any prophet, neither is there among us anyone who knows how long.
Обичаја својих не видимо, нема више пророка, и нема у нас ко би знао докле ће то трајати.
10 How long, God, shall the adversary reproach? Shall the enemy blaspheme your name forever?
Докле ће се, Боже, ругати насилник? Хоће ли довека противник пркосити имену Твом?
11 Why do you draw back your hand, even your right hand? Take it from your chest and consume them!
Зашто устављаш руку своју и десницу своју? Пружи из недара својих, и истреби их.
12 Yet God is my King of old, working salvation throughout the earth.
Боже, царе мој, који од старине твориш спасење посред земље!
13 You divided the sea by your strength. You broke the heads of the sea monsters in the waters.
Ти си силом својом раскинуо море, и сатро главе воденим наказама.
14 You broke the heads of Leviathan in pieces. You gave him as food to people and desert creatures.
Ти си размрскао главу крокодилу, дао га онима који живе у пустињи да га једу.
15 You opened up spring and stream. You dried up mighty rivers.
Ти си отворио изворе и потоке, Ти си исушио реке које не пресишу.
16 The day is yours, the night is also yours. You have prepared the light and the sun.
Твој је дан и Твоја је ноћ, Ти си поставио звезде и сунце.
17 You have set all the boundaries of the earth. You have made summer and winter.
Ти си утврдио све крајеве земаљске, лето и зиму Ти си уредио.
18 Remember this, that the enemy has mocked you, Yahweh. Foolish people have blasphemed your name.
Опомени се тога, непријатељ се руга Господу, и народ безумни не мари за име Твоје.
19 Don’t deliver the soul of your dove to wild beasts. Don’t forget the life of your poor forever.
Не дај зверима душу грлице своје, немој заборавити стадо страдалаца својих засвагда.
20 Honor your covenant, for haunts of violence fill the dark places of the earth.
Погледај на завет; јер су све пећине земаљске пуне станова безакоња.
21 Don’t let the oppressed return ashamed. Let the poor and needy praise your name.
Невољник нек се не врати срамотан, ништи и убоги нека хвале име Твоје.
22 Arise, God! Plead your own cause. Remember how the foolish man mocks you all day.
Устани, Боже, брани ствар своју, опомени се како Ти се безумник руга сваки дан!
23 Don’t forget the voice of your adversaries. The tumult of those who rise up against you ascends continually.
Не заборави обести непријатеља својих, вике, коју једнако дижу противници Твоји!
