Proverbs 22
1 A good name is more desirable than great riches, and loving favor is better than silver and gold.
Боље је име него велико богатство, и милост је боља него сребро и злато.
2 The rich and the poor have this in common: Yahweh is the maker of them all.
Богат и сиромах сретају се; обојицу је Господ створио.
3 A prudent man sees danger and hides himself; but the simple pass on, and suffer for it.
Паметан човек види зло и склони се, а луди иду даље и плаћају.
4 The result of humility and the fear of Yahweh is wealth, honor, and life.
Смерности и страху Господњем плата је богатство и слава и живот.
5 Thorns and snares are in the path of the wicked; whoever guards his soul stays far from them.
Трње и замке су на путу опакога; ко чува душу своју, биће далеко од тога.
6 Train up a child in the way he should go, and when he is old he will not depart from it.
Учи дете према путу којим ће ићи, па неће одступити од њега ни кад остари.
7 The rich rule over the poor. The borrower is servant to the lender.
Богат господари над сиромасима, и ко узима у зајам бива слуга ономе који даје.
8 He who sows wickedness reaps trouble, and the rod of his fury will be destroyed.
Ко сеје безакоње жеће муку, и прут гнева његовог нестаће.
9 He who has a generous eye will be blessed, for he shares his food with the poor.
Благо око биће благословено, јер даје хлеба свог убогом.
10 Drive out the mocker, and strife will go out; yes, quarrels and insults will stop.
Отерај подсмевача, и отићи ће распра и престаће свађа и срамота.
11 He who loves purity of heart and speaks gracefully is the king’s friend.
Ко љуби чисто срце, и чије су усне љубазне, њему је цар пријатељ.
12 Yahweh’s eyes watch over knowledge, but he frustrates the words of the unfaithful.
Очи Господње чувају знање, а послове безаконикове обара.
13 The sluggard says, “There is a lion outside! I will be killed in the streets!”
Ленивац говори: Лав је напољу; насред улице погинуо бих.
14 The mouth of an adulteress is a deep pit. He who is under Yahweh’s wrath will fall into it.
Уста су туђих жена јама дубока; на кога се гневи Господ онамо ће пасти.
15 Folly is bound up in the heart of a child; the rod of discipline drives it far from him.
Безумље је привезано детету на срце; прут којим се кара уклониће га од њега.
16 Whoever oppresses the poor for his own increase and whoever gives to the rich, both come to poverty.
Ко чини криво сиромаху да умножи своје, и ко даје богатоме, зацело ће осиромашити.
17 Turn your ear, and listen to the words of the wise. Apply your heart to my teaching.
Пригни ухо своје и слушај речи мудрих људи, и срце своје привиј к науци мојој.
18 For it is a pleasant thing if you keep them within you, if all of them are ready on your lips.
Јер ће ти бити милина ако их сложиш у срце своје, ако све буду поређане на уснама твојим.
19 I teach you today, even you, so that your trust may be in Yahweh.
Да би ти уздање било у Господа, казујем ти ово данас, а ти тако чини.
20 Haven’t I written to you thirty excellent things of counsel and knowledge,
Нисам ли ти написао знамените ствари за савете и знање,
21 To teach you truth, reliable words, to give sound answers to the ones who sent you?
Да бих ти показао тврђу истинитих речи да би могао истинитим речима одговарати онима који пошаљу к теби?
22 Don’t exploit the poor because he is poor; and don’t crush the needy in court;
Не отимај сиромаху зато што је сиромах, и не затири невољнога на вратима.
23 for Yahweh will plead their case, and plunder the life of those who plunder them.
Јер ће Господ бранити њихову ствар, и отеће душу онима који њима отимају.
24 Don’t befriend a hot-tempered man. Don’t associate with one who harbors anger,
Не дружи се с човеком гневљивим и не иди са жестоким,
25 lest you learn his ways and ensnare your soul.
Да се не би навикао на путеве његове и метнуо замке на душу своју.
26 Don’t you be one of those who strike hands, of those who are collateral for debts.
Не буди од оних који руку дају, који се јамче за дугове.
27 If you don’t have means to pay, why should he take away your bed from under you?
Ако немаш чим платити, зашто да се однесе постеља испод тебе?
28 Don’t move the ancient boundary stone which your fathers have set up.
Не помичи старе међе, коју су поставили оци твоји.
29 Do you see a man skilled in his work? He will serve kings. He won’t serve obscure men.
Јеси ли видео човека устаоца на послу? Такви ће пред царевима стајати, а неће стајати пред простацима.
