Numbers 35
1 Yahweh spoke to Moses in the plains of Moab by the Jordan at Jericho, saying,
Још рече Господ Мојсију у пољу моавском на Јордану према Јерихону говорећи:
2 “Command the children of Israel to give to the Levites cities to dwell in out of their inheritance. You shall give pasture lands for the cities around them to the Levites.
Заповеди синовима Израиљевим нека даду од наследства свог Левитима градове, где ће живети; и подграђа око градова подајте им,
3 They shall have the cities to dwell in. Their pasture lands shall be for their livestock, and for their possessions, and for all their animals.
Да у градовима живе, а у подграђима њиховим да им стоји стока и имање њихово и све животиње њихове.
4 “The pasture lands of the cities, which you shall give to the Levites, shall be from the wall of the city and outward one thousand cubits around it.
А подграђа која дате Левитима нека буду на хиљаду лаката далеко од зидова градских унаоколо.
5 You shall measure outside of the city for the east side two thousand cubits, and for the south side two thousand cubits, and for the west side two thousand cubits, and for the north side two thousand cubits, the city being in the middle. This shall be the pasture lands of their cities.
Зато измерите иза сваког града на исток две хиљаде лаката, и на југ две хиљаде лаката, и на запад две хиљаде лаката, и на север две хиљаде лаката, тако да град буде у среди. Толика нека буду подграђа њихова.
6 “The cities which you shall give to the Levites, they shall be the six cities of refuge, which you shall give for the man slayer to flee to. Besides them you shall give forty-two cities.
А од градова које дате Левитима одвојте шест градова за уточиште, да онамо утече ко би кога убио; и осим њих подајте им четрдесет и два града.
7 All the cities which you shall give to the Levites shall be forty-eight cities together with their pasture lands.
Свега градова, које ћете дати Левитима да буде четрдесет и осам градова, сваки са својим подграђем.
8 Concerning the cities which you shall give of the possession of the children of Israel, from the many you shall take many, and from the few you shall take few. Everyone according to his inheritance which he inherits shall give some of his cities to the Levites.”
А тих градова што ћете дати од наследства синова Израиљевих, од оних који имају више подајте више, а од оних који имају мање подајте мање; сваки према наследству које ће имати нека да од својих градова Левитима.
9 Yahweh spoke to Moses, saying,
Још рече Господ Мојсију говорећи:
10 “Speak to the children of Israel, and tell them, ‘When you pass over the Jordan into the land of Canaan,
Реци синовима Израиљевим и кажи им: Кад пређете преко Јордана у земљу хананску,
11 then you shall appoint for yourselves cities to be cities of refuge for you, that the man slayer who kills any person unwittingly may flee there.
Од градова који вам допадну одвојте градове за уточиште да у њих утече крвник који убије кога нехотице.
12 The cities shall be for your refuge from the avenger, that the man slayer not die until he stands before the congregation for judgment.
И ти ће вам градови бити уточишта од осветника, да не погине крвник докле не стане на суд пред збор.
13 The cities which you shall give shall be for you six cities of refuge.
И тако од тих градова које дате шест градова биће вам уточишта.
14 You shall give three cities beyond the Jordan, and you shall give three cities in the land of Canaan. They shall be cities of refuge.
Три таква града подајте с ове стране Јордана, а три града подајте у земљи хананској, ти градови нека буду уточишта.
15 These six cities shall be refuge for the children of Israel, for the stranger, and for the foreigner living among them, that everyone who kills any person unwittingly may flee there.
Синовима Израиљевим и дошљаку и странцу, који се бави међу њима, нека тих шест градова буду уточишта, да утече у њих ко год убије кога нехотице.
16 “‘But if he struck him with an instrument of iron, so that he died, he is a murderer. The murderer shall surely be put to death.
Али ако гвожђем удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
17 If he struck him with a stone in the hand, by which a man may die, and he died, he is a murderer. The murderer shall surely be put to death.
И ако каменом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
18 Or if he struck him with a weapon of wood in the hand, by which a man may die, and he died, he is a murderer. The murderer shall surely be put to death.
Или ако дрветом из руке, од ког може човек погинути, удари кога, те онај умре, крвник је, нека се погуби такав крвник.
19 The avenger of blood shall himself put the murderer to death. When he meets him, he shall put him to death.
Осветник нека погуби крвника; кад га удеси, нека га погуби.
20 If he shoved him out of hatred, or hurled something at him while lying in wait, so that he died,
Ако га из мржње тури, или се баци чим на њ навалице, те онај умре,
21 or in hostility struck him with his hand, so that he died, he who struck him shall surely be put to death. He is a murderer. The avenger of blood shall put the murderer to death when he meets him.
Или ако га из непријатељства удари руком, те онај умре, нека се погуби такав убица, крвник је; осветник нека погуби тог крвника кад га удеси.
22 “‘But if he shoved him suddenly without hostility, or hurled on him anything without lying in wait,
Ако ли га нехотице тури без непријатељства, или се баци на њ чим нехотице,
23 or with any stone, by which a man may die, not seeing him, and cast it on him so that he died, and he was not his enemy and not seeking his harm,
Или каменом од ког може човек погинути, ако се баци на њ нехотице, те онај умре, а није му непријатељ, нити му тражи зла,
24 then the congregation shall judge between the striker and the avenger of blood according to these ordinances.
Тада да суди збор између убице и осветника по овом закону.
25 The congregation shall deliver the man slayer out of the hand of the avenger of blood, and the congregation shall restore him to his city of refuge, where he had fled. He shall dwell therein until the death of the high priest, who was anointed with the holy oil.
И збор нека избави крвника из руке осветникове и врати га у уточиште његово, куда је утекао, и онде нека остане докле не умре поглавар свештенички, који је помазан светим уљем.
26 “‘But if the man slayer shall at any time go beyond the border of his city of refuge where he flees,
Ако крвник како год изиђе преко међе свог уточишта у које је утекао,
27 and the avenger of blood finds him outside of the border of his city of refuge, and the avenger of blood kills the man slayer, he shall not be guilty of blood,
И нађе га осветник преко међе уточишта његовог, ако крвника убије осветник, неће бити крив за крв.
28 because he should have remained in his city of refuge until the death of the high priest. But after the death of the high priest, the man slayer shall return into the land of his possession.
Јер у уточишту свом ваља да стоји докле не умре поглавар свештенички; па кад умре поглавар свештенички, онда треба да се врати крвник у земљу наследства свог.
29 “‘These things shall be for a statute and ordinance to you throughout your generations in all your dwellings.
Ово да вам је уредба за суђење од колена до колена по свим становима вашим.
30 “‘Whoever kills any person, the murderer shall be slain based on the testimony of witnesses; but one witness shall not testify alone against any person so that he dies.
Ко би хтео погубити човека, по сведоцима нека погуби крвника; али један сведок не може сведочити да се ко погуби.
31 “‘Moreover you shall take no ransom for the life of a murderer who is guilty of death. He shall surely be put to death.
Не узимајте откуп за крвника, који заслужи смрт, него нека се погуби.
32 “‘You shall take no ransom for him who has fled to his city of refuge, that he may come again to dwell in the land before the death of the priest.
Ни од оног не узимајте откуп који утече у уточиште, да би се вратио да живи у својој земљи пре него умре свештеник;
33 “‘So you shall not pollute the land where you live; for blood pollutes the land. No atonement can be made for the land for the blood that is shed in it, but by the blood of him who shed it.
Да не бисте скврнили земљу у којој сте, јер крв она скврни земљу, а земља се не може очистити од крви која се пролије на њој другачије него крвљу оног који је пролије.
34 You shall not defile the land which you inhabit, where I dwell; for I, Yahweh, dwell among the children of Israel.’”
Зато не скврните земље у којој наставате и у којој ја наставам, јер ја Господ наставам усред синова Израиљевих.
