Luke 6
1 Now on the second Sabbath after the first, he was going through the grain fields. His disciples plucked the heads of grain and ate, rubbing them in their hands.
Догоди Му се пак у прву суботу по другом дану пасхе да иђаше кроз усеве, и ученици Његови тргаху класје, и сатираху рукама те јеђаху.
2 But some of the Pharisees said to them, “Why do you do that which is not lawful to do on the Sabbath day?”
А неки од фарисеја рекоше им: Зашто чините шта не ваља чинити у суботу?
3 Jesus, answering them, said, “Haven’t you read what David did when he was hungry, he and those who were with him,
И одговарајући Исус рече им: Зар нисте читали оно што учини Давид кад огладне, он и који беху с њим?
4 how he entered into God’s house, and took and ate the show bread, and gave also to those who were with him, which is not lawful to eat except for the priests alone?”
Како уђе у кућу Божију, и узе хлебове постављене и изједе, и даде их онима што беху с њим, којих никоме не ваљаше јести осим јединих свештеника.
5 He said to them, “The Son of Man is lord of the Sabbath.”
И рече им: Син је човечији Господар и од суботе.
6 It also happened on another Sabbath that he entered into the synagogue and taught. There was a man there, and his right hand was withered.
А догоди се у другу суботу да Он уђе у зборницу и учаше, и беше онде човек коме десна рука беше сува.
7 The scribes and the Pharisees watched him, to see whether he would heal on the Sabbath, that they might find an accusation against him.
Књижевници пак и фарисеји гледаху за Њим неће ли у суботу исцелити, да Га окриве.
8 But he knew their thoughts; and he said to the man who had the withered hand, “Rise up and stand in the middle.” He arose and stood.
А Он знаше помисли њихове, и рече човеку који имаше суву руку: Устани и стани на среду. А он устаде и стаде.
9 Then Jesus said to them, “I will ask you something: Is it lawful on the Sabbath to do good, or to do harm? To save a life, or to kill?”
А Исус рече им: Да вас запитам: Шта ваља у суботу чинити, добро или зло? Одржати душу или погубити? А они ћутаху.
10 He looked around at them all, and said to the man, “Stretch out your hand.” He did, and his hand was restored as sound as the other.
И погледавши на све њих рече му: Пружи руку своју. А он учини тако; и рука поста здрава као и друга.
11 But they were filled with rage, and talked with one another about what they might do to Jesus.
А они се сви напунише безумља, и говораху један другом шта би учинили Исусу.
12 In these days, he went out to the mountain to pray, and he continued all night in prayer to God.
Тих, пак, дана изиђе на гору да се помоли Богу; и проведе сву ноћ на молитви Божијој.
13 When it was day, he called his disciples, and from them he chose twelve, whom he also named apostles:
И кад би дан, дозва ученике своје, и изабра из њих дванаесторицу, које и апостолима назва:
14 Simon, whom he also named Peter; Andrew, his brother; James; John; Philip; Bartholomew;
Симона, кога назва Петром, и Андрију брата његовог, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломија,
15 Matthew; Thomas; James the son of Alphaeus; Simon who was called the Zealot;
Матеја и Тому, Јакова Алфејевог и Симона прозваног Зилота,
16 Judas the son of James; and Judas Iscariot, who also became a traitor.
Јуду Јаковљевог, и Јуду Искариотског, који Га и издаде.
17 He came down with them and stood on a level place, with a crowd of his disciples and a great number of the people from all Judea and Jerusalem and the sea coast of Tyre and Sidon, who came to hear him and to be healed of their diseases,
И изишавши с њима стаде на месту равном, и гомила ученика Његових; и мноштво народа из све Јудеје и из Јерусалима, и из приморја тирског и сидонског,
18 as well as those who were troubled by unclean spirits; and they were being healed.
Који дођоше да Га слушају и да се исцељују од својих болести, и које мучаху духови нечисти; и исцељиваху се.
19 All the multitude sought to touch him, for power came out of him and healed them all.
И сав народ тражаше да Га се дотакну; јер из Њега излажаше сила и исцељиваше их све.
20 He lifted up his eyes to his disciples, and said: “Blessed are you who are poor, for God’s Kingdom is yours.
И Он подигнувши очи на ученике своје говораше: Благо вама који сте сиромашни духом; јер је ваше царство Божије.
21 Blessed are you who hunger now, for you will be filled. Blessed are you who weep now, for you will laugh.
Благо вама који сте гладни сад; јер ћете се наситити. Благо вама који плачете сад; јер ћете се насмејати.
22 Blessed are you when men hate you, and when they exclude and mock you, and throw out your name as evil, for the Son of Man’s sake.
Благо вама кад на вас људи омрзну и кад вас раставе и осрамоте, и разгласе име ваше као зло Сина ради човечијег.
23 Rejoice in that day and leap for joy, for behold, your reward is great in heaven, for their fathers did the same thing to the prophets.
Радујте се у онај дан и играјте, јер гле, ваша је велика плата на небу. Јер су тако чинили пророцима очеви њихови.
24 “But woe to you who are rich! For you have received your consolation.
Али тешко вама богати; јер сте већ примили утеху своју.
25 Woe to you, you who are full now, for you will be hungry. Woe to you who laugh now, for you will mourn and weep.
Тешко вама сити сад; јер ћете огладнети. Тешко вама који се смејете сад; јер ћете заплакати и заридати.
26 Woe, when men speak well of you, for their fathers did the same thing to the false prophets.
Тешко вама кад стану сви добро говорити за вама; јер су тако чинили и лажним пророцима очеви њихови.
27 “But I tell you who hear: love your enemies, do good to those who hate you,
Али вама кажем који слушате: љубите непријатеље своје, добро чините онима који на вас мрзе;
28 bless those who curse you, and pray for those who mistreat you.
Благосиљајте оне који вас куну, и молите се Богу за оне који вас вређају.
29 To him who strikes you on the cheek, offer also the other; and from him who takes away your cloak, don’t withhold your coat also.
Који те удари по образу, окрени му и други; и који хоће да ти узме кабаницу, подај му и кошуљу.
30 Give to everyone who asks you, and don’t ask him who takes away your goods to give them back again.
А свакоме који иште у тебе, подај; и који твоје узме, не ишти.
31 “As you would like people to do to you, do exactly so to them.
И како хоћете да чине вама људи чините и ви њима онако.
32 “If you love those who love you, what credit is that to you? For even sinners love those who love them.
И ако љубите оне који вас љубе, каква вам је хвала? Јер и грешници љубе оне који њих љубе.
33 If you do good to those who do good to you, what credit is that to you? For even sinners do the same.
И ако чините добро онима који вама добро чине, каква вам је хвала? Јер и грешници чине тако.
34 If you lend to those from whom you hope to receive, what credit is that to you? Even sinners lend to sinners, to receive back as much.
И ако дајете у зајам онима од којих се надате да ћете узети, каква вам је хвала? Јер и грешници грешницима дају у зајам да узму опет онолико.
35 But love your enemies, and do good, and lend, expecting nothing back; and your reward will be great, and you will be children of the Most High; for he is kind toward the unthankful and evil.
Али, љубите непријатеље своје, и чините добро, и дајте у зајам не надајући се ничему; и биће вам велика плата, и бићете синови Највишега, јер је Он благ и неблагодарнима и злима.
36 “Therefore be merciful, even as your Father is also merciful.
Будите дакле милостиви као и Отац ваш што је милостив.
37 Don’t judge, and you won’t be judged. Don’t condemn, and you won’t be condemned. Set free, and you will be set free.
И не судите, и неће вам судити; и не осуђујте, и нећете бити осуђени; опраштајте, и опростиће вам се.
38 “Give, and it will be given to you: good measure, pressed down, shaken together, and running over, will be given to you. For with the same measure you measure it will be measured back to you.”
Дајте, и даће вам се: меру добру и набијену и стресену и препуну даће вам у наручје ваше. Јер каквом мером дајете онаквом ће вам се вратити.
39 He spoke a parable to them. “Can the blind guide the blind? Won’t they both fall into a pit?
И каза им причу: Може ли слепац слепца водити? Неће ли оба пасти у јаму?
40 A disciple is not above his teacher, but everyone when he is fully trained will be like his teacher.
Нема ученика над учитељем својим, него и сасвим кад се изучи, биће као и учитељ његов.
41 Why do you see the speck of chaff that is in your brother’s eye, but don’t consider the beam that is in your own eye?
А зашто видиш трун у оку брата свог, а брвна у свом оку не осећаш?
42 Or how can you tell your brother, ‘Brother, let me remove the speck of chaff that is in your eye,’ when you yourself don’t see the beam that is in your own eye? You hypocrite! First remove the beam from your own eye, and then you can see clearly to remove the speck of chaff that is in your brother’s eye.
Или како можеш рећи брату свом: Брате! Стани да извадим трун који је у оку твом, кад сам не видиш брвна у свом оку? Лицемере! Извади најпре брвно из ока свог, па ћеш онда видети извадити трун из ока брата свог.
43 “For there is no good tree that produces rotten fruit, nor again a rotten tree that produces good fruit.
Јер нема дрвета доброг да рађа зао род; нити дрвета злог да рађа добар род.
44 For each tree is known by its own fruit. For people don’t gather figs from thorns, nor do they gather grapes from a bramble bush.
Јер се свако дрво по роду свом познаје: јер се смокве не беру с трња, нити се грожђе бере с купине,
45 The good man out of the good treasure of his heart brings out that which is good, and the evil man out of the evil treasure of his heart brings out that which is evil, for out of the abundance of the heart, his mouth speaks.
Добар човек из добре клети срца свог износи добро, а зао човек из зле клети срца свог износи зло, јер уста његова говоре од сувишка срца.
46 “Why do you call me, ‘Lord, Lord,’ and don’t do the things which I say?
А што ме зовете: Господе! Господе! А не извршујете шта вам говорим?
47 Everyone who comes to me, and hears my words and does them, I will show you who he is like.
Сваки који иде за мном и слуша речи моје и извршује их, казаћу вам какав је:
48 He is like a man building a house, who dug and went deep and laid a foundation on the rock. When a flood arose, the stream broke against that house, and could not shake it, because it was founded on the rock.
Он је као човек који гради кућу, па ископа и удуби и удари темељ на камену; а кад дођоше воде, навали река на ону кућу и не може је покренути, јер јој је темељ на камену.
49 But he who hears and doesn’t do, is like a man who built a house on the earth without a foundation, against which the stream broke, and immediately it fell; and the ruin of that house was great.”
А који слуша и не извршује он је као човек који начини кућу на земљи без темеља, на коју навали река и одмах је обори, и распаде се кућа она страшно.
