Luke 18
1 He also spoke a parable to them that they must always pray and not give up,
Каза им пак и причу како се треба свагда молити Богу, и не дати да дотужи,
2 saying, “There was a judge in a certain city who didn’t fear God and didn’t respect man.
Говорећи: У једном граду беше један судија који се Бога не бојаше и људи не стиђаше.
3 A widow was in that city, and she often came to him, saying, ‘Defend me from my adversary!’
А у оном граду беше једна удовица и долажаше к њему говорећи: Не дај ме мом супарнику.
4 He wouldn’t for a while; but afterward he said to himself, ‘Though I neither fear God nor respect man,
И не хтеде задуго. А најпосле рече у себи: Ако се и не бојим Бога и људи не срамим,
5 yet because this widow bothers me, I will defend her, or else she will wear me out by her continual coming.’”
Но будући да ми досађује ова удовица, одбранићу је, да ми једнако не долази и не досађује.
6 The Lord said, “Listen to what the unrighteous judge says.
Тада рече Господ: Чујте шта говори неправедни судија.
7 Won’t God avenge his chosen ones who are crying out to him day and night, and yet he exercises patience with them?
А камоли Бог неће одбранити избраних својих који Га моле дан и ноћ?
8 I tell you that he will avenge them quickly. Nevertheless, when the Son of Man comes, will he find faith on the earth?”
Кажем вам да ће их одбранити брзо. Али Син човечији кад дође хоће ли наћи веру на земљи?
9 He also spoke this parable to certain people who were convinced of their own righteousness, and who despised all others:
А и другима који мишљаху за себе да су праведници и друге уништаваху каза причу ову:
10 “Two men went up into the temple to pray; one was a Pharisee, and the other was a tax collector.
Два човека уђоше у цркву да се моле Богу, један фарисеј и други цариник.
11 The Pharisee stood and prayed by himself like this: ‘God, I thank you that I am not like the rest of men: extortionists, unrighteous, adulterers, or even like this tax collector.
Фарисеј стаде и мољаше се у себи овако: Боже! Хвалим те што ја нисам као остали људи: хајдуци, неправедници, прељубочинци или као овај цариник.
12 I fast twice a week. I give tithes of all that I get.’
Постим двапут у недељи; дајем десетак од свега што имам.
13 But the tax collector, standing far away, wouldn’t even lift up his eyes to heaven, but beat his chest, saying, ‘God, be merciful to me, a sinner!’
А цариник издалека стајаше, и не хтеде ни очију подигнути на небо, него бијаше прси своје говорећи: Боже! Милостив буди мени грешноме.
14 I tell you, this man went down to his house justified rather than the other; for everyone who exalts himself will be humbled, but he who humbles himself will be exalted.”
Кажем вам да овај отиде оправдан кући својој, а не онај. Јер сваки који се сам подиже понизиће се; а који се сам понижује подигнуће се.
15 They were also bringing their babies to him, that he might touch them. But when the disciples saw it, they rebuked them.
Доношаху к Њему и децу да их се дотакне; а кад видеше ученици, запретише им.
16 Jesus summoned them, saying, “Allow the little children to come to me, and don’t hinder them, for God’s Kingdom belongs to such as these.
А Исус дозвавши их рече: Пустите децу нека долазе к мени, и не браните им; јер је таквих царство Божије.
17 Most certainly, I tell you, whoever doesn’t receive God’s Kingdom like a little child, he will in no way enter into it.”
И кажем вам заиста: који не прими царство Божије као дете, неће ући у њега.
18 A certain ruler asked him, saying, “Good Teacher, what shall I do to inherit eternal life?” (aiōnios g166)
И запита Га један кнез говорећи: Учитељу благи! Шта да учиним да наследим живот вечни? (aiōnios g166)
19 Jesus asked him, “Why do you call me good? No one is good, except one: God.
А Исус рече му: Што ме зовеш благим? Нико није благ осим једног Бога.
20 You know the commandments: ‘Don’t commit adultery,’ ‘Don’t murder,’ ‘Don’t steal,’ ‘Don’t give false testimony,’ ‘Honor your father and your mother.’”
Заповести знаш: не чини прељубе; не убиј; не укради; не сведочи лажно; поштуј оца и матер своју.
21 He said, “I have observed all these things from my youth up.”
А он рече: Све сам ово сачувао од младости своје.
22 When Jesus heard these things, he said to him, “You still lack one thing. Sell all that you have and distribute it to the poor. Then you will have treasure in heaven; then come, follow me.”
А кад то чу Исус рече му: Још ти једно недостаје: продај све што имаш и раздај сиромасима; и имаћеш благо на небу; и хајде за мном.
23 But when he heard these things, he became very sad, for he was very rich.
А кад он чу то постаде жалостан, јер беше врло богат.
24 Jesus, seeing that he became very sad, said, “How hard it is for those who have riches to enter into God’s Kingdom!
А кад га виде Исус где постаде жалостан, рече: Како је тешко ући у царство Божије онима који имају богатство!
25 For it is easier for a camel to enter in through a needle’s eye than for a rich man to enter into God’s Kingdom.”
Лакше је камили проћи кроз иглене уши неголи богатом ући у царство Божије.
26 Those who heard it said, “Then who can be saved?”
А они који слушаху рекоше: Ко се дакле може спасти?
27 But he said, “The things which are impossible with men are possible with God.”
А Он рече: Шта је у људи немогуће у Бога је могуће.
28 Peter said, “Look, we have left everything and followed you.”
А Петар рече: Ето ми смо оставили све и за Тобом идемо.
29 He said to them, “Most certainly I tell you, there is no one who has left house, or wife, or brothers, or parents, or children, for God’s Kingdom’s sake,
А Он им рече: Заиста вам кажем: нема ниједнога који би оставио кућу, или родитеље, или браћу, или сестре, или жену, или децу царства ради Божијег,
31 He took the twelve aside and said to them, “Behold, we are going up to Jerusalem, and all the things that are written through the prophets concerning the Son of Man will be completed.
Узе пак дванаесторицу и рече им: Ево идемо горе у Јерусалим, и све ће се свршити што су пророци писали за Сина човечијег.
32 For he will be delivered up to the Gentiles, will be mocked, treated shamefully, and spit on.
Јер ће Га предати незнабошцима, и наругаће Му се, и ружиће Га, и попљуваће Га,
33 They will scourge and kill him. On the third day, he will rise again.”
И биће Га, и убиће Га; и трећи дан устаће.
34 They understood none of these things. This saying was hidden from them, and they didn’t understand the things that were said.
И они ништа од тога не разумеше, и беседа ова беше од њих сакривена, и не разумеше шта им се каза.
35 As he came near Jericho, a certain blind man sat by the road, begging.
А кад се приближи к Јерихону, један слепац сеђаше крај пута просећи.
36 Hearing a multitude going by, he asked what this meant.
А кад чу народ где пролази запита: Шта је то?
37 They told him that Jesus of Nazareth was passing by.
И казаше му да Исус Назарећанин пролази.
38 He cried out, “Jesus, you son of David, have mercy on me!”
И повика говорећи: Исусе, сине Давидов! Помилуј ме.
39 Those who led the way rebuked him, that he should be quiet; but he cried out all the more, “You son of David, have mercy on me!”
И прећаху му они што иђаху напред да ућути; а он још више викаше: Сине Давидов! Помилуј ме.
40 Standing still, Jesus commanded him to be brought to him. When he had come near, he asked him,
И Исус стаде и заповеди да Му га доведу; а кад Му се приближи, запита га
41 “What do you want me to do?” He said, “Lord, that I may see again.”
Говорећи: Шта хоћеш да ти учиним? А он рече: Господе! Да прогледам.
42 Jesus said to him, “Receive your sight. Your faith has healed you.”
А Исус рече: Прогледај; вера твоја поможе ти.
43 Immediately he received his sight and followed him, glorifying God. All the people, when they saw it, praised God.
И одмах прогледа, и пође за Њим хвалећи Бога. И сви људи који видеше хваљаху Бога.
